'Ja sam kroz život prošao kao kroz samoposlugu, čega god sam se dohvatio to sam i platio.''
...
*Caitlin's/Alyssa's POV*
''Jason?''
''Da?'' Digao je pogled i nasmijao mi se.
''Pričaj mi o sebi.'' Rekla sam.
''Da ti pričam o sebi..Ok.'' Rekao je i lijepo sjeo.''Život me nikad nije mazio.Znaš da sam..izgubio roditelje.Jako mlad.Imao sam samo brata.Brinuo se za mene,i sve je što imam.Samo,sada smo se udaljili,jako.Volio sam samo jednom.I ona me je izdala.Mrzio sam sve što je imalo veze sa ženama,dok nisam..Dok nisam upoznao tebe.'' Rekao je,i pognuo glavu.''Prošao sam kroz život kao kroz samoposlugu.Sve što sam dotakao,i platio sam za to.Debelo.'' Završio je.
''Žao mi je..''
''Meni nije.Da nije bio svega toga,ne bi bio ovakav.Ne bi bio čvrst,ne bi se mogao brinuti za sebe.Ja ne žalim za ničime.''
''Ni za čime?''
''Ne.Imamo samo jedan život,jako kratak.Nema mjesta za tugu i žaljenje.''
''Tu si u pravu.'' Rekla sam.
''Znam.'' Nasmijao se.''Idem sada.''
''Oh,zar već?''
''Cait,23:05 je.''
''Šit!Stvarno?'' Ustala sam i pogledala prema satu.''Nisam ni skužila da je već toliko sati.''
''Imam takav uticaj na ljude.'' Rekao je Jason,i odvalio se smijati.I ja sam se blago osmijehnula.
''Čujemo se sutra?'' Pitao je.
''Da,naravno.Imam neka predavanja sutra,pa ću te onda nazvati.''
''U redu.Čekat ću.'' Nasmijao se i poljubio me u obraz.
''Laku noć,Cait.'' Rekao je.
''Laku noć,Jason.'' Pogledao me je još jednom,i izašao van.Zaključala sam vrata i sjela na kauč.Dan je prošao tako brzo sa njime.Pričali smo o toliko stvari,kao da se poznajemo godinama,a ne par dana.Smiješno je to kako se sa nekime možeš početi slagati u tako kratko razdoblje.Samo pitam se,da li je ovo pravi Jason,ili ipak onaj kojeg tata ganja.Ne znam kako ću kad dođe vrijeme za..znate.Maknula sam tanjure i čaše sa stola,odnjela ih u kuhinju,i otišla se istuširati.Legla sam oko ponoći,ali i dalje nisam mogla zaspati.Razmišljala sam o svemu,po malo.Doaslovno.Čak sam se i mame sjetila,što nisam dugo vremena,jer..ne volim misliti na to.Bole sve te uspomene.Boli,sjetiti se da nisam imala maminu ljubav i podršku toliki dio života.Nisam imala nikoga sa kim bi mogla pričati o onim girly temama.Onda sam opet počela razmišljati o tome kako ću izdati Jasona.Baš kao i ona djevojka o kojoj je govorio malo prije.Rekao je da..da je mrzio žene dok mene nije upoznao.To je velika stvar za djevojku koja i nije baš bila poznata među dečkima.Neće je tjerao tata,a neke ja sama.Ugavnom,nije ih bilo puno kojima sam se sviđala,a ne da sam imala takav uticaj na njih.Jason možda je svakakav ali ipak ima srce,i to veće nego mnogo ljudi misli.Samo,takav je.Ne pokazuje osjećaje.Oči su mu se zamutile dok je pričao.Sa suzama,naravno.Boli ga smrt roditelja,svađe sa bratom a i izdaja te djevojke.Baš se pitam,koja je imala toliko petlje izdari Jasona.I pitam se,kako ću to ja uraditi.Bojim se,jer jedno od nas će biti zaista povrijeđeno.Ili će njegovo srce biti ponovo slomljeno,ili će moj mozak na sebi imati jednu rupu,koja ne bi trebala biti tu.Bože,u šta sam se samo uvalila.Dohvatila sam mobitel i nazvala Chrisa.Ubrzo se javio.
''Hej,sis.''
''Hej,Chris.'' Rekla sam.
''Jesi dobro?'' Pitao je.
''Jesam.'' Čula sam ženski glas sa druge strane.''Ona je kod tebe?'' Pitala sam.
''Dap.A jesi ti sigurno dobro?Ne zvučiš tako.''
''Stvarno jesam.Ovaj..nisam izvukla ništa korisno od Jasona,danas.''
''Ma,ne brini.Budeš već.Uzmi si vremena.Ne dovodi se u preopasne situacije,sa kojima se ne možeš nositi.''
''Too late.'' Tiho sam rekla.
''Too late,šta?'' Ponovio je.
''Ništa,Chris.Idem.Bok.'' Rekla sam i brzo prekinula.Too late.Dovela sam u opasnu situaciju iz koje se ne mogu isčupati,koliko god se trudila.Ne vidim način.Ne vidim izlaz iz ovoga.A kasno je za povlačenje.Toliko stvari je već učinjeno.Zaljubim se,vjerovatno prvi put u životu,onako pravo,ali u pogrešnu osobu.Jako pogrešnu.Cant believe myself.Upalila sam TV,jer očito nije bilo ništa od spavanje noćas.Prebacila sam na MTV.Taman je počinjao 3 from 1,Adele.Kako ta ženska ima savršen glas i pjesme.Zaspala sam pred zoru,i uspijela uhvatiti par sati sna,dok nije zazvonio glupi poštar.Mogla sam ga ubiti i pojesti,ali stvarno.Donjeo je račune,naravno.Kao da bi ja kad mogla dobiti šta drugo.Bacila sam to sve na stol,i otišla u kuhinju.Napravila sam si kavu i gledala neki film.Nemam nikakva predavanja,ali Jason to naravno ne smije znati,jer sam ja tu da studiram.Nazvat ću ga za nekih sat vremena.Doručkovala sam,obukla se,sredila stan i uzela mobitel.Moram nazvati Jasona,obećela sam.Iako,iskreno pasalo bi mi malo vremena dalje od njega,jer..ne znam.Jednostavno bi.
