''Nikada nije shvatala kako ga je mogla voljeti i mrziti u isto vrijeme,ali jedno je znala.Bez njega nije mogla.''
Nakon nekog vremena.
Doznala sam puno toga o Jasonu.Svo ovo vrijeme mi je slijepo vjerovao,sve mi govorio.Priznao mi čime se bavi.U vezi smo,kao.Kad bi samo znao da osoba sa kojom je ne postoji.Da je ona plod tatine,a onda i njegove mašte.Caitlin ne postoji,i Jason će to uskoro saznati.Uskoro..tata ga želi privesti do kraja tjedna,a danas je srijeda.So,imam još 4-5 dana uživanja,sa osobom koju...i volim i mrzim u isto vrijeme.A nisam vjerovala da se to može.Osjećam se užasno.Jasom možda jeste kriminalac.Pljačkao je,otimao,ali nikada nije uradio ovo što sam ja.Uz njega se osjećam sigurno i..voljeno?Još samo par dana,dok ne izgubim to sve.Rekao je da je prestao mrziti žene kad je mene upoznao,a sada.. sada će ih prezirati iz dna duše.Dva puta,na isti fol,Jason.Pokušavam ne misliti na njega,na sve to,ali nemoguće je iz glave pokušavati izbaciti nešto što ne izlazi iz srca.
*Jason's POV*
Volim ponovo nakon toliko vremena.Ponovo se osjećam onako,kako sam prije par godina.Ponovo bi za jednu osobu,jednu ženu dao sve.Hoće li me to opet koštati glave?Ne,Cait nije takva.Nije kao ona bezdušna kurva,koja me je uništila iz korjena.Koliko mi je samo trebalo da opet izrastem..Cait je drugačija.Barem se nadam.Jer,želim da bude drugačija.Trebam ju,takvu.
''Joj,Jason.'' Čuo sam Alexov glas i digao glavu.Stajao je, naslonjen na štok.Odmahnuo sam glavom i pogledao u drugom smjeru.Od kako je Cait tu,non stop se svađamo.Stalno mi priča neke glupe priče,pomalo filozofske,iako,vjerovatno ni ne može izgovoriti tu riječ.
''Hoćeš se spustiti sa sedmog neba,ponovo na zemlju,jer te trebam?'' Pitao je.
''Šta hoćeš?''
''Pošiljka.Petak,u podne.U luci.'' Rekao je,i krenuo van.Taman kad sam mislio da ću ga se riješiti,vratio se,sa smiješkom na licu.
''Prestani sa tom..zaljubljenosti,ili čime već.Opeći ćeš se.Ne misli da si jači i mudriji od jedne žene.'' Rekao je i izašao.Opet on.Kojeg mu vraga to treba značiti?Nervira me.
*Alyssa's/Caitlin's POV*
Držala sam olovku za njen vrh,dok sam je polako okretala okolo.Čas sam gledala u nju,čas u onaj rokovnik,pred sobom.Da,uradit ću to.Uzimajući olovku,fino,prislonila sam špic i krenula pisati.Kao mala,uvijek sam gledala mamu kako je satima sjedila za starim stolom u sobi,i pisala,tada nerazumljive riječi.Tren bi to radila sa osmijehom na licu,a već drugi bi ljutito gužvala papir,i bacala ga u prepunu korpu za smeće.Jedini način da se rasteretim je,da ispričam nekome sve što mi leži na duši,a kako nemam kome,moram to staviti na papir.Riječi su samo izlazile iz mene.List po list,punila sam rokovnik,ružnim rukopisom,kojeg sam nasljedila od tate.Nisam nikada mislila da toliko stvari mogu napisati,i to ne tako loše.Uvijek sam mrzila engleski,a i tati nije bilo važno.Njemu je važniji bio karate ili tako nešto.Da je mama ostala sa nama,već bi ja prodavala knjige po Americi.Uzdahnula sam i bacila olovku iz ruku,te brzo zatvorila onaj crveni rokovnik,koji sam dobila od Chrisa za rođendan.
Ovo niko nikada ne smije vidjeti.Ustala sam i rokovnik stavila u kutiju,a kutiju u ormar,pod gomilu torbi.Krenula sam u kuhinju po sok.Taman kad sam otvarala frižider,čula sam kako se vrata polako otvaraju,a zatim i korake,koji su bili sve glasniji i glasniji.Fak.Spustila sam se tako da me šank prekriva.Polako sam hodala,ne praveći buku i kad sam vidjela noge osobe,udarila sam što sam jače mogla.Uskoro sam čula jauk,a onda i pritisak na svojoj nozi,jer je pao preko nje.
''Isuse,Cait!Jesi ti normalna?!'' Prepoznala sam Jasonov glas.
''Jao.Jesi dobro?'' Brzo sam upalila svjetlo i čučnula pored njega.
''Ubit ćeš nekoga jednom.'' Rekao je,stavljajući ruku na leđa.
''Nisam ja kriva.Ti se meni šuljaš u stan ovako kasno!'' Rekla sam.
''Htio sam te iznenaditi.'' Pokazao je vrećicu na stolici,koju je vjerovatno spustio prije nego sam ga udarila.''A ti meni ovakvu dobrodošlicu.'' Nastavio je.
''A oprosti.'' Poljubila sam ga u čelo.''Nemoj to više raditi,pa nećeš batine dobijati.'' Nasmijala sam se.
''Jako smiješno,Caitlin.Jako smiješno.''
''Ajde,diži se.'' Pomogla sam mu da ustane.Legao je na kauč.''Neću ti zaboravit ovo,samo da znaš.''
''Ok,mogu živjeti sa time.'' Nasmijala sam se.
''Ajde,daj tu vrećicu.Kineska i sladoled.'' Rekao je.
''Njami.'' Dohvatila sam vrećicu i sjela kod njega.Upalila sam neki glupi film,kojeg i nismo baš gledali.Više smo se zezali,pričali i gađali čudnom kineskom hranom.Nekad poslije ponoći,otišli smo u sobu i legli.Ništa se nije desilo,da se razumijemo.U jutro me je probudio muški glas.U početku sam mislila da je Jason,ali onda sam se okrenula i vidjela da on spava,k'o zaklan.O šit!Chris!!!
''Jason..'' Tiho,ali nervozno sam govorila.
''Daj..'' Rekao je.
''Jason,diži se odmah,ako planiraš ikad imat djecu,brat mi je tu!''
''U jebem ti!'' Viknuo je i počeo okolo tražiti majicu i jaknu.Kad je napokon našao,navukao ju je na sebe,poljubio me,i već u slijedećem trenutku izlazio kroz prozor.Budala,ovo je 5 kat!Uskoro je Chris kucao na vrata spavaće sobe.
''Da?'' Rekla sam.
''Oh dobro si.'' Spremio je..pištolj?
''Jesi ti normalan?'' Pitala sam.
''Čuo sam muški glas i vrisak,pa..''
''Imam lude susjede,a ovaj hoda okolo sa pištoljem.'' Rekla sam sarkastično,moleći boga da popuši.
''Sori,ali ajde,diži se.Moramo na pola sata biti kod tate u uredu.''
''Oh,grejt.'' Rekla sam i ustala iz kreveta,kretajući se prema kupatilu.''Čekaj me dole,brzo ću.'' Rekla sam.
