''Ne mogu ti objasniti ovo što osjećam prema tebi. Ne mogu ni sebi, a kamoli tebi.''
''Zapravo,prošlo je bolje nego smo očekivali.Iako,naravno ostat će tu bar još tjedan dana na promatranju.Nije još sigurno da neće doći do nikakvih komplikacija.Zadobila je teže povrede glave,i imala je unutarnje krvarenje.Posljedice su jake glavobolje sa vremena na vrijeme,i..nisam siguran da li će gospođica u budućnosti moći imati djecu.'' Rekao je doktor.Odahnuo sam.Dobro je.Hvala ti bože.Zagrlio sam Amandu.Podigla je pogled prema meni.
''Rekla sam ti.'' Nasmijala se.
''Kad ćemo je moći vidjeti?'' Pitao je tata.
''Uskoro.Sad ju prebacuju u sobu,pa čim se probudi.Još uvijek je pod narkozom.'' Rekao je.
''Hvala vam,doktore.'' Rukovao se sa mnom,i sa tatom,a zatim otišao.
''Dođi tren,Chris.'' Amanda je rekla,odmakinjajući se od tate.Pratio sam ju.
''Šta je?'' Pitao sam.
''Mislim..možda bi trebao javiti nekome,da kaže Jasonu..'' Slegla je ramenima.
''Amanda,on..''
''On je voli,Chris.I to oboje znamo.Zaslužuje znati da je dobro,bar toliko.'' Rekla je.
''Dobro,nazvat ću Johna.'' Rekao sam,i izvadio mobitel iz džepa,te našao Johnov broj.
*Jason's POV*
Sjedio sam u onoj sobi i dalje.Ništa mi ne mogu dok se Chris i det.Taylor ne vrate.Samo sam molio boga da Alyssa bude dobro,samo toliko.U sobu je ušao jedan od policajaca,detektiva,što god.
''Jason,Chris me sada zvao iz bolnice.'' Rekao je.
''Da?'' Ustao sam.''Šta je rekao?Je li dobro?'' Pitao sam.
''Operisali su je preko 3 sata,ali sada je dobro.Imat će neke posljedice,ali dobro je.'' Rekao je.
''Isuse,hvala ti.'' Rekao sam.Krenuo je van.
''Čekaj!'' Rekao sam.Okrenuo se prema meni.''Mogu te nešto zamoliti?'' Pitao sam ga.
''Probaj.'' Rekao je.
''Mogu dobiti papir i olovku?'' Pitao sam.
''Pa možeš,ali..zašto?''
''Molim te..'' Rekao sam.Klimnuo je glavom i izašao.Vratio se nakon nekih 5 minuta sa papirma i kemijskom olovkom.
''Evo..''
''Hvala.'' Rekao sam.Nakon što je on opet izašao,sjeo sam za onaj stol za ispitivanje,i počeo pisati.Pošto znam da Alyssu neću vidjeti neko vrijeme,bar ću zamoliti Chrisa da joj da pismo.Moram joj reći koliko mi je žao što je prošla kroz ovo sve zbog mene.Koliko mi je žao što ju nisam saslušao.Počeo sam pisati,i već u prvoj rečenici zabrljao.Nikad nisam bio jedna od osoba koja je znala iskazati osjećaje,mišljenje,ništa.Zgužvao sam papir i bacio ga u korpu.Idemo ponovo.
*Alyssa's POV*
Probudila sam se okružena aparatima.Podigla sam glavu,i pogledala okolo.Bolnica.Vraćajući glavu na jastuk osjetila sam laganu bol.Sjetila sam se svega što se desilo,mada mi nije bilo jasno.Uskoro sam čula otvaranje vrata.Tata.Polako je prilazio krevetu.
''Hej,malena.'' Rekao je,i poljubio me u čelo.Sjeo je na stolicu pored.
''Čuj,oprosti.Znaš da nisam htio da se ovo desi.Nikada ne bi uradio nešto što bi ti nanjelo bol.'' Rekao je.
''Nisi ti kriv ,tata.'' Rekla sam tiho,i nejako.
''Jesam.Da nisam krenuo trčati za tobom..''
''Gle,sama sam sebi kriva.'' Rekla sam.
''Odmori se sada.Idem ja.Budem došao sutra u jutro.'' Rekao je.Samo sam klimnula glavom.Poljubio me i izašao.Nekoliko trenutaka nakon što je on otišao,u sobu je ušao Chris.
''Hej,sis.'' Rekao je,dok je sjedao na krevet.
''Hej.'' Rekla sam.
''Jesi dobro?'' Pitao je.
''Seriously,upravo sam imala saobraćajnu,Chris.'' Nasmijala sam se.Pa ne baš pravo nasmijala jer nisam imala snage,ali ono..
''Eh,to sam htio vidjeti.'' Rekao je.''Samo sam te došao kratko vidjeti.Idem sada,pa ću doći sutra.Moraš se odmoriti.'' Rekao je.
''Dobro.'' Rekla sam.Poljubio me i izašao van.Ostala sam sama u onoj,ne baš ugodnoj sobi.
...
''Doktori su bili tu,već?'' Amanda je pitala.
''Da,prije nekih 20 minuta.'' Odgovorila sam.Čula sam kucanje na vratima.Okrenula sam se malo.Chris je ušao.
''Jutro,ladies.'' Rekao je,nakon čega je poljubio Amandu pa i mene.
''Jesi bolje?'' Pitao je.Klimnula sam glavom.
''Tata će doći malo kasnije.'' Sjeo je.''E i da,imam nešto za tebe.'' Rekao je,pa iz džepa izvadio papir,te ga stavio na stolić pored kreveta.
''To kasnije otvori.'' Rekao je.Pogledala sam ga zbunjeno,a on je samo nabacio neki blesavi osmijeh.Čim je tata došao,Chris je zahtjevao da on i Amanda idu.Nešto se među njima desilo,ali mi ne žele reći.Tata je bio nekih pola sata,dok me doktor nije odveo na neke pretrage.Čim sam se vratila,uzela sam ono pismo,ili što god.Za Alyssu-pisalo je.Otvorila sam polako,te krenula čitati.''Alyssa,znam da si vjerovatno ljuta dovoljno,da ne želiš čuti za mene više.Vjerovatno si povrijeđena i imaš razloga biti.Razmislio sam o svemu što si mi rekla,uradila.Žao mi je što sam te onako gurao od sebe,što te nisam htio saslušati.Žao mi je što si zbog mene proživjela sve ovo,jer nisi zaslužila.Žao mi je što nisam dopustio da objasniš.Chris mi je rekao neke stvari jutros,kad je bio tu.Znaš da nisam jedan od onih koji voli riječima,i da ti ne mogu reći,niti opisati koliko te volim,ali da.Volim te.I nadam se da ćemo nekada moći razgovarati i riješiti neke stvari.Ne želim da ovo ovako završi.-Jason.'' Zatvorila sam oči,nakon čega se na papiru pojavila mokra mrlja,koja je razmazala tintu,na malome dijelu pisma.Ni ja ne želim da ovako završi.Ali sad barem znam ono što sam htjela svo ovo vrijeme.Zna da nisam to namjerno uradila,da nisam imala izbora.Ponovo sam smotala papir kako je bio prije,i stavila ga u ladicu.
