''Kod mene ne postoji ponos. Jednostavno, nema ga. Ja bih u stanju bila i prva poruku da pošaljem i da zovem. Ili, da kažem. SVE. Baš sve što mi stoji na srcu. I ''Nedostaješ mi.'' i ''Volim te.'' Ma, sve što mi je u tom trenutku u glavi. I ne bi me bio blam. Nikad i šta god da je u pitanju. Niti bih lupala glavu satima kasnije što sam to uradila. I možda to ne valja, ali, mislim da je bolje da se kaješ za nešto što si uradio, nego za nešto što nikad nisi.''
Jesam svakakav,ali nisam ovo zaslužio.Volim ju,stvarno volim.
''Jason!'' Čuo sam glas det. koji me je probudio iz sanjarenja.
''Šta?'' Pitao sam,nekulturno.
''Počet ćemo sa ispitivanje.''
''Kako god.'' Rekao sam i pogledao u Alexa.Gledao me je sa prezirom,ali svejedno mi je.On je kriv za sve.On me je u ovo uvukao.
...
''Svejedno si ti za sve jebeno kriv!Ti si me uvukao u ovo!Ti si sve uradio!Ja?Ja sam prebio nekoliko ljudi,švercao oružje,drogu,ali ti si ubijao,ti si pljačkao,ne ja!'' Vikao sam.''Zbog tebe se sve ovo dešava!Zbog tebe sam ju izgubio!Crkni!'' Alex,det. Taylor i Chris su zurili u mene.Alex je svo vrijeme srao,i išao mi na živce,kačao je za Ca..Alyssu,poludio sam.
''Jason,smiri se.'' Chris je rekao.
*Alyssa's POV*
''Ovo ti je ispalo..'' Amanda je rekla,pružajući mi Jasonov lančić.
''Oh.'' Brzo sam ga uzela.''Hvala.'' Rekla sam.
''To je..Jasonovo?'' Pitala je.
''Kako znaš?''
''Nosio ga je sinoć,kad ste bili tu.Prepoznala sam ga.'' Rekla je,sjedajući do mene.
''Voliš ga,jel da?'' Pogledala sam u nju,pa u lančić i samo klimnula glavom.
''Nisam htjela ovo.Osjećam se ko zadnje smeće.Mogla sam birati,da li da izdam njega ili tatu.A niti jedan odgovor nije bio dobar.''
''Uradila si ispravnu stvar,Aly.'' Rekla je.
''Izdala sam ga.Uradila sam ono što sam obećela da neću.''
''Sad je gotovo.'' Gotovo?Nije gotovo.Neću to dozvoliti.
''Nije gotovo.'' Rekla sam i ustala.
''Aly?''
''Daj mi ključeve od auta.'' Rekla sam.
''Al,molim te.Chris je rekao da te ne puštam nigdje.''
''Amanda,molim te.'' Rekla sam.Pogledala je u mene,pa ruku stavila u džep.Izvadila je ključeve i pružila mi ih.
''Hvala.'' Rekla sam,i krenula van.Navlačila sam jakvu,trčeći prema autu.
...
''Gdje je Jason?'' Pitala sam Chrisa.
''Št..šta radiš tu?''
''Želim ga vidjeti,gdje je.''
''Tamo je,ali ga ne možeš vidjeti.'' Chris je rekao.
''O da mogu,Chris.Nakon svega što sam ja za vas uradila,ti možeš ovo za mene.''
''Tata će me ubiti,ako te pustim unutra.''
''Neće znati.''
''Da,hoće.Al,vraća se za manje od pola sata.'' Rekao je.
''To je više nego dovoljno.'' Odgovorila sam.Izdahnuo je i krenuo.Pratila sam ga.Otvorio je vrata od prostorije u kojoj je Jason bio.
''Imaš 10 minuta.'' Rekao je.Klimnula sam glavom i ušla unutra.Jason je sjedio na stolici,glave pognute nazad(ako me razumeš,ne? :'D)
''Jason..'' Tiho sam rekla.Okrenuo je glavu prema meni.
''Š..šta radiš ovdje?'' Pitao je,ponovo sklanjajući pogled sa mene.
''Došla sam razgovarati.Molim te.''
''Ne,ti si svoje rekla.'' Rekao je hladno.
''Jason,volim te,shvati to.''
''E pa lijepo voliš,boga mi.'' Odgovorio je.
''Jel me možeš barem saslušati?Molim te.'' Rekla sam,dok sam mu se približavala.
''Zašto bih?'' Pitao je.
''Molim te,Jason.'' Stavila sam mu ruku na lice,kako bi me gledao u oči.Brzo je svoju ruku stavio na moju,i polako ju počeo makinjati.Kad ju je spustio,pogledao je u naše ruke,pa u mene.
''Nemoj.Ne sada.Pusti me.'' Pustio je moju ruku i ustao.Otvorio je vrata.''Odi.''
''Ali..''
''Molim te,odi.'' Rekao je.Klimnula sam i izašla.Kad je zatvorio vrata,nagela sam se na njih i zaplakala.Šta..šta sam uradila,do vraga?Kako sam ga uvalila u ovo,tako ga moram i isčupati.Moram.Nikad sebi ovo neću oprostiti.
''Volim te.'' Tiho sam rekla,a zatim potrčala.
*Jason's POV*
Nakon što sam zatvorio vrata,ostao sam naget na njih nekoliko trenutaka.
''Volim te.'' Tiho sam rekao,a zatim se vratio i sjeo.
*Alyssa's POV*
''Hej,gdje ideš ti?'' Chris me je pitao.
''Um..doma.Zapravo,kod tebe i Amande.'' Rekla je.
''Sigurno?Nećeš radiš gluposti?'' Pitao je.
''Ne,Chris.Dobila sam što sam htjela.'' Rekla sam.
''Dobro,odi i odmori se.'' Rekao je i poljubio me u čelo.Da,baš doma.Čim se odmakeo par koraka,potrčala sam prema tatinom uredu.Imala sam nekih 15 minuta da pokušam naći nešto što će mi pomoći.Zapravo,što će pomoći Jasonu.Rovila sam po onim spisima i fasciklima (valjda se tako kaže o.O).Šit,ništa od ovoga ne razumijem.Možda,ako bi ovo ponjela doma,mogla bih pitati Amande za pomoć.Ne,bolje ne.Ona će reći Chrisu,on tati i onda sam gotova.
Čula sam tatin glas.Ok,već sad sam gotova,bez da išta moram uraditi.Zgrabila sam one listove i zgurala ih u torbu.Brzo sam ustala i sjela na mali kauč koji je bio u uredu.Baš tad je tata ušao.
''Šta ti radiš ovdje,Al?'' Pitao je.Um..sranje.Ako kažem da sam došla vidjet Jasona,poludit će.Ajde,Alyssa,daj smisli nešto.
''Tata,jel da da sam učinila pravu stvar?Što sam izdala nečije povjerenje?Bilo je za dobrobit većine.'' Rekla sam.Tata me pogledao pa mi prišao.Sjeo je do mene.
''Dušo,kriminalce si strpala u zatvor.Naravno da si dobro odlučila.'' Rekao je i zagrlio me.
''Znam,ali ne osjećam se dobro.Kakav god da je,vjerovao mi je.'' Rekla sam.
''Gle,preći ćeš preko toga.Shvatit ćeš da si ispravnu odluku donjela.''
''Dobro..'' Rekla sam.Tata je ustao i krenuo prema stolu.Jaiks.Uzeo je papire i nervozno ih počeo prelistavati.
''Al,jesi vidjela svijetlo žute papire,možda?Siguran sam da su bili tu.'' Tada je Chris ušao.
''Rekla si da ideš doma,prije 10 minuta.'' Ugh,majmune jedan,trapavi.
''Um..ja,ovaj..''
''Al?Uzela si papire?'' Pitao je tata.
''Um..nisam.'' Rekla sam,stavljajući ruku na vrat.
''Uvijek to radiš.Al,daj mi papire,odmah!'' Tata je viknuo.Pogledala sam u njega,pa u Chrisa.Spustila sam ruku sa vrata i polako njome otvorila vrata iza sebe.
''Žao mi je.'' Rekla sam,a potom istrčala iz ureda.Trčala sam koliko me noge nose.Ubrzo sam čula tatu i Chrisa kako viču iza mene,ali nije me bilo briga.Sad ne mogu stati.Ubrzo sam bila van zgrade.Okrenula sam se i vidjela da su sada sa njima još dva policajca.Fak,fak,fak!!Još brže sam počela trčati.Samo trebam zamaći iza onog parka i to je sve.Ponovo sam se okrenula da vidim da li su mi se približili,kad sam shvatila da su svi stali,i nešto vikali.Nisam ih razumjela.Okrenula sam se i vidjela svijetla auta.To je zadnje čega se sjećam.
*Jason's POV*
I dalje sam sjedio u onoj sobi,razmišljao o svemu što sam u životu uradio,kad sam čuo galamu,a zatimi kočnice auta.Digao sam se do prozora da vidim šta se dešava,kad sam uočio Chrisa i det.Taylora kako trče na cestu,a zatim i čovjeka koji je izlazio iz auta.Počeo sam gledati okolo,ne bi li shvatio što se desilo,kada sam vidjeo osobu kako leži na cesti.Jel..Alyssa!!Isuse,ne vjerujem.Okrenuo sam se i krenuo prema vratima.Molim te,neka budu otključana,molim te bože.Uhvatio sam za kvaku i brzo ju povukao.Vrata su se otvorila.Policajac koji je bio ispred me je pokušao zaustaviti,ali sam ga udati,nakon čega sam počeo trčati prema izlazu.On je počeo vikati da me zaustave,ali u tom trenutku,to niko nije mogao.Ni ne sjećam se da sam prošao kroz cijelu postaju,a već sam sjedio u na sred ceste,pored Alyssinog tijela,koje nije reagovalo.
''Šta..šta se do vraga desilo?!'' Vikao sam.
''Št..kako si izašao?'' det.Taylor je pitao.
''To nije važno,ne idem nikuda,samo mi recite šta se desilo!''
''Dođi ovamo.'' Chris je govorio,dok me vukao.
''Ne!Aly..'' Uspio sam dotaketi dio njene kose,nakon čega me je Chris pomakeo.Pogledao sam u ruku.Bila je skroz krvava.
''N..šta se desilo?'' Pitao sam.
''Uzela je spise o ..tvom i Alexovom slučaju iz tatinog ureda,nakon čega ju je on počeo..trčao je za njom,okrenula se da..'' Chris je odmahnuo glavom,nakon čega je zaplakao.Ja sam uradio,pa priti mač d sejm.Uskoro se čula hitna pomoć.
''Odmaknite se,svi!'' Viknuo je jedan od bolničara,dok joj je prilazio sa nekim torbama u rukama.Ovo..ovo se desilo zbog mene.Pokušala mi je..pomoći?Da,vjerovatno to.Nisam ju htio ni saslušati,a ona je..
*Chris's POV*
Jason je stajao ondje,potpuno izgubljen,slomljen vjerovatno više nego ja.Podigao sam pogled i vidjeo kako se tata kreće prema nama.Ruke,košulja..sav je bio prekriven krvlju.Krvlju moje male seke.
''Zašto nisi sa njom?!Pustio si da ju samu odvezu?!'' Vikao sam.
''Nisu mi dopustili da idem sa njima..Pratit..pratit ću ih u autu.'' Rekao je.
''Ja ću doći čim ovog vratim gore.'' Rekao sam,hvatajući Jasona ispod ramena.
''Ne,molim te,moram ju vidjeti!'' Jason je viknuo.
''Ti se sad vraćaš gore,nakon čega ja idem u bolnicu.Ako ona ne bude dobro,prvo ću ubiti tebe,a zatim tebe.'' Rekao sam,pogled prebacujući na tatu.
''Vas dvojica,i niko drugi osim vas nije kriv za ovo.Kunem vam se,da ste milion puta njen tata,ili osoba koju voli,ubit ću vas.'' Rekao sam.Obojica su pogledali u mene,a zatim jedan u drugoga.Jason je spustio glavu,i krenuo hodati prema postaji.Pratio sam ga,držeći mu ruku na ramenu.Dok smo prolazili do sobe za ispitivanje,svi su buljili u nas.Jedan od onih trenutaka kad im je žao,ali ne smiju to reći.Tata vodi ovaj odjel,i jedno jedino pravilo koje ima je:Ovdje nema emocija.Znanje,snaga,i snalažljivost su jedine osobine koje ispunjavaju ovaj odjel.Gurnuo sam Jasona u onu sobu.
''Ne radi ništa glupo.'' Krenuo sam van,pa se ponovo okrenuo prema njenu.
''I da sam na tvom mjestu,iskreno bi se jako mnogo molio da ona bude u redu.'' Otišao sam u svoj ured,uzeo jaknu i ključeve,te krenuo prema bolnici.Kada sam došao tamo,tata je sjedio na jednoj od stolica u čekaonici,glave zabijene u rukama.Sjeo sam do njega,bez da sam rekao iti jednu riječ.Uskoro je digao glavu i pogledao u mene.
''Nisam htio da se ovo desi..'' Rekao je.
''Nisi?Nisi htio ovo?Da nisi htio,ne bi ju jebeno poslao kod njega,ne bi dopustio da ga zavoli,ne bi riskirao njen život,zbog jebene osvete!Ne bi ju ganjao po ulici zbog jebenih papira!'' Vikao sam.
''Ne raz..''
''Ne!Ne želim čuti niti jednu riječ od tebe više!'' Rekao sam.Krenuo sam hodati dalje od njega,kad sam vidjeo Amandu kako ide prema meni.Samo sam ju čvrsto zagrlio.
''Šta se desilo?Gdje je ona?'' Pitala je.
''Na operaciji je'' Rekao sam.
''Gle..'' Rekla je,dok se odmakinjala iz zagrljaja.''Ona je jaka.Prešla je i preko gorih stvari od ovoga.Izvući će se.''
''Amanda,bore joj se za život.Znam da me pokušavaš smiriti,ali nemoj.''
''Hej,pa jel znaš ti o kome mi pričamo?'' Stavila je svoje ruke na moje lice.''Vjeruj mi,bit će dobro.'' Nasmijala se lagano.Klimnuo sam glavom,jer mi se nije dalo raspravljati sa njome,te sjeo.I ona je sjela do mene.Minute su prolazile kao godine,prostorija je postajala sve manja,a moje strpljenje je polako nestajalo.Nakon 3 sata jebene operacije,doktor je izašao iz sale.U trenutku smo svi stajali oko njega.
''Recite da je dobro,molim vas.'' Rekao sam.
''Zapravo..''
