'Ako je istina kad kažu da ti u trenutku smrti cijeli život proleti pred očima, onda se svakako želim potruditi da odem nasmijana i zadovoljna viđenim. ''
''Št..šta si rekao?'' Pitao je Chris.
''Al..trudna je.To jeste,bila je,ili..ne znam.'' Rekao sam,dok sam ga gurao od sebe.Trčao sam prema svome autu,ponovo.Alyssu su upravo tada izvlačili iz auta.Jedva da je gledala i disala.Prišao sam onom krevetu,te polako ruku spustio na njeno lice.Pogledala me je u oči.Kako je samo zabolilo.Jedan pogled te može ubiti,stvarno može.Ako je to pogled osobe koju voliš,a jedina stvar koji vidiš u njenim očima je tuga i bol,onda može.Istina,ne fizički,ali na onaj gori način da.
''Morate se odmaketi,gospodine.'' Rekao je jedan od bolničara.
''Ne,molim vas,dozvolite mi da idem sa vama.'' Preklinjao sam.
''Žao mi je.'' Rekao je jedan od njih.''Ne možete poći sa nama.'' Klimnuo sam glavom.Nemam snage svađati se sa njima.Spustio sam se na koljena,te lagano poljubio Al u čelo.
''Bit će sve u redu.'' Rekao sam,te se lažno osmjehnuo.Pokušala je nešto reći,ali nije mogla.
''Ššš,nemoj se naprezati.'' Rekao sam.''Volim te.'' To je bilo zadnje što sam rekao,prije nego su me bolničari zamolili da se maknem,jer su morali ići.Samo sam maknuo ruke sa kreveta i pustio ih da ju odnesu.Ostao sam sjediti na koljenima,jer nisam imao snage ustati.Vidjeo sam Chrisa kako je prišao kolima hitne pomoći,prije nego su otišli,a zatim je došao kod mene.
''Ustani.'' Rekao je.
''Ne mogu,Chris.Ne mogu.'' Rekao sam,buljeći u asfalt.
''Pogledaj me.'' Rekao je.Nevoljko sam dignuo glavu,tek da mu vidim pola lica.
''Bit će dobro.Ne trebaš joj sada takav.Treba joj potpora,rame za plakanje,a ne neko u gorem psihičkom stanju od nje.Izgubila je bebu,Jason.Nemoj misliti da ti je teže nego njoj.Ovako joj nećeš pomoći,vjeruj mi.''
''Znam,ali..'' Počeo sam govoriti,kada sam vidjeo Toma kako sjedi pored policijskog auta.Gad je ubio moje djete,i ništa drugačije i sam neće završiti.Sravnit ću ga sa zemljom.Ustao sam,i krenuo trčat prema njemu.
''Mrtav si čovjek,Tom Hamshwort!!'' Viknuo sam.''Ubio si moje djete,gade.'' Rekao sam,hvatajući ga za kragnu majice.
''Hej.'' Jedan od policajaca me je gurnuo.Odmakeo sam se korak u nazad,i pogledao u Toma,ponovo.
''Kunem ti se,ubit ću te.Mrtav si,čim,ali čim Al bude bolje.'' Rekao sam.
''Jason,nisam znao!'' Viknuo je.Nije znao?Kojeg vraga je išao pucati,kad je vidjeo da je ona sa mnom tu?Zna kako je izgubit osobu koju voliš više od života.Znam da je Jack,ubio Jasmine,djevojku sa kojom je bio zaručen.
''A tek ako Al ne bude dobro..Tom,znaš kako si se osjećao kad su ubili Jasmine,i znaš šta si uradio poslje toga.Nemoj misliti da ja neću.Nemoj.Jer kunem ti se životom,i bebom koja nikad neće biti rođena,nađem li te ikad,gotov si.''
''Jason,dosta.'' Chris je rekao,i povukao me.
''Čekaj.'' Čuo sam Tomov glas.I ja i Chris smo se okrenuli,ponovo prema njemu.
''Žao mi je,Jason.Alex je kriv.Nije trebalo biti ovako,kunem se.'' Rekao je.''Znam kako se osjećaš,prošao sam kroz sve što sada ti prolaziš,i..''
''Nosila je moje djete.'' Rekao sam,prije nego sam počeo hodati prema svome autu.Upalio sam ga,kad je Chris ušao.
''Jesi ti normalan?'' Pitao me je.
''Šta sad ti hoćeš?''
''Prijetio si mu pred 4 policajca.Jesi ti glup,ili tako nešto?Za sve što mu se od sada desi,kad mu dlaka sa glave zafali,tebe će zvati,tebe optuživati.Je l' ti treba to sad?Jel misliš da Al to treba,sada?'' Pitao je.
''AJDE JEBENO UŠUTI!DA BILO KO URADI BILO ŠTO AMANDI I BEBI,POSTUPIO BI ISTO KAO I JA!DOSTA,CHRIS!UBIO JE MOJE DJETE I RANIO OSOBU KOJU VOLIM!TVOJU SESTRU,USPUT!Trebao bi mi zahvaliti,a ne držati mi predavanja.'' Rekao sam.
''A ZAŠTO JE AL SADA GDJE JESTE?!Zbog tebe,i tvojih sranja!'' Chris je viknuo.Samo sam naglo zakočio,i gledao kroz.
''Oprosti..'' Chris je rekao.''Nisam tako mislio.Znam da ju voliš,i da ne bi dopustio da joj se išta desi,samo..'' Lupio je rukom,od ploču ispred sebe,i duboko udahnio.
''Ne bole me tvoje riječi,na način da sam se uvrijedio,ili tako nešto,nego bole zato što znam da je istina.Zbog mene je naše djete mrtvo,i zbog mene je Al ranjena.Znam to,ali nemoj mi to nabijati na nos.Ne znaš kako se usrano i krivime osjećam.Trenutno mrzim svaki mali atom sebe,Chris,ali pokušavam se smiriti,kao što mi kažeš,ne trebam joj ovakav.Pokušavam radi nje,ne sebe.Samo,bojim se da ću se slomiti,da će sve otići k vragu,čim ju vidim.I died a little,kad me pogledala prije nego su ju odvezli.Bit će dobro,ako je ikada i mognem pogledati u oči,ponovo.Ja sam kriv za sve,i znam to,ali..'' Govorio sam.
''Pokušao si sve da ju zaštitiš.Nisi kriv za ono što je tvoj brat,ili onaj Tom uradili.'' Chris je rekao.
''Očito nije bilo dovoljno..'' Rekao sam.
*Alyssa's POV*
Tri sata poslje operacije sam se probudila,a Jasona ni dalje nije bilo.Ne znam šta se dešava.Ne želim da uradi neku glupost.Znam da se osjeća krivime,ali nije.On nije kriv za ono što su uradili ti ljudi.Nije niti znao za naše djete.Ja..ja sam saznala prije dva dana,i pokušavala mu reći,ali me je bilo strah.Danas,kad je došao po mene,pripremala sam večeru,i tad sam mu planirala reći,da trebamo dobiti bebu,malog McCana.Tada sam začula vrata od sobe.Okrenula sam se i vidjela Jasona kako ulazi.Napokon.Kretao se polako,i nevoljko.Kad je došao bliže,nabacio je neki fejk smješak.
''Hej,jesi dobro?'' Pitao je.
''Jason..'' Rekla sam tiho,prije nego sam zaplakala.Slijedeći momenat,osjetila sam njegove ruke kako se omotavaju oko mojih leđa.Čvrsto sam ga zaglilila.
''Žao mi je,Al.Nemaš pojma,koliko mi je žao.'' Rekao je.
''Nisi ti kriv,Jason.Molim te.'' Rekla sam.
''Jesam.Nikada te nisam smjeo upoznati,nikada zavoljeti,uvući u sve ovo..Nisam.'' Rekao je.
''Da,pogreška.'' Rekla sam.''Ni ja tebe nisam htjela zavoljeti,ali tu smo gdje jesmo.Ne planiram te pustiti.'' Rekla sam,odmakinjajući se.
''Nikad nećeš imatii mir,dok si sa mnom.'' Rekao je.
''Ali ću imati ljubav,i sreću,i to je jedino važno.''
''Nemaš pojma,koliko te jebeno volim,Alyssa.'' Rekao je,dok je obje ruke,stavljao na moje obraze.''Sad,i zauvijek.'' Završio je,te me poljubio.
