'Imao je lica onoliko koliko mu je bilo potrebno. Ali srce.. Srce baš nijedno.''
U jutro sam ustala dosta rano,te doručkovala,a potom otišla u agenciju.Tata i Chris su me tamo već čekali.Gledali su neki stari slučaj.
''Jutro.'' Rekla sam i poljubila ih,obojicu.
''Jutro,sis.'' Rekao je Chris.
''Jutro.Kako je bilo?'' Tata je pitao.
''Am..kako je mogo bit?Natjerao si me da idem kod kriminalca.'' Rekla sam,sjedajući na sotlicu.
''Joj,dboro.Pređi preko toga već.'' Rekao je ljutito.
''Daj,pričaj sve.''
''Našla sam ga tamo gdje ste i rekli,pričali smo,činio se normalan.Onda smo otišli kod njega doma.Živi daleko od grada,velika kuća,okreužena šumom i vodom.Ima starijeg brata,Alexa.Dvojica stražara čuvaju kuću,i ne može se samo tako ući.'' Rekla sam.
''Još nešto?'' Pitao je tata.
''Ne.'' Kratko sam odgovorila.
''Vratio te u stan?'' Pitao je Chris.
''Da.''
''Ok,kad ćeš se opet vidjeti sa njime?''
''A pa ne znam.Tražio je broj mobitela,ali..'' Upravo tad mi je na mobitel došla poruka.
''Ajde,brže,možda je on.'' Tata je rekao.Zakolutala sam očima i iz torbe izvadila mobitel.Stvarno,poruka je bila od Jasona.
''On je.'' Rekla sam.
''Čitaj naglas.'' Chris je rekao,uzimajući novo punjenje za pištolj.
''Hej,šta kažeš na kasni doručak?'' Pročitala sam.
''Odgovori mu da hoćeš,ali gdje ti kažeš,tj. ovamo prekoputa,kako bi mogli postaviti kamere i mikrofone.'' Tata je rekao.
''Ok.'' Brzo sam otipkala poruku nazad.Nakon par minuta je opet došao odgovor.Pisalo je samo ok.Rekli su mi da se idem presvući,dok oni postave sve one spravice.Ona mi je opet dala neku bezveznu odjeću,ali dobro.Hodala sam okolo u štiklama da se slučajno ne bi složila pred njime.Nakon pola sata mi je opet poslao poruku.
''Čekam te na mjestu gdje si rekla smile emoticon'' Pisalo je.
''Ok,tata,ja idem sada.'' Rekla sam.
''Ajde,i ne odvajaj se od torbe i u njoj je postavljen mikrofon.''
''Dobro,bok.'' Rekla sam.Odlazeći do lifta,sišla sam u prizemlje,i izašla na straži ulaz kako me Jason ne bi vidjeo iz kafića.Malo sam se odmaknula dalje,pa se pješke vratila do tamo.On je sjedio u kutu koji su oni vjerovatno ozvučili.Bio je okrenut leđima,tako da me nije vidjeo.Kad sam došla do njega,jednu ruku sam mu stavila na rame.Digao je glavu i osmjehnuo se kad me vidjeo.
''Jutro,ljepotice.'' Rekao je.Zagrizla sam donju usnicu,i nasmijala se.
''Jutro,Jason.'' Rekla sam,dok sam sjedala naspram njega.
''Naručio si već?'' Pitala sam.
''Sebi da,tebi ne.Nisam znao šta jedeš.'' Rekao je,i slegnuo ramenima.
''Ja jedem sve.'' Nasmijala sam se.
''Odem onda naručiti isto što i sebi.'' Rekao je.Klimnula sam glavom,a on je ustao i otišao.Stavila sam ruku ispod stola i tražila bubice.Našla sam dvije.Oni nisu normalni.Jason se uskoro vratio sa dvije porcije pomfrita i ribljim štapićima.
''Izvoli.'' Rekao je,spuštaući jedan tanjur pred mene.
''Hvala.'' Rekla sam.Stavljajući kečap po tome,započela sam neku glupu priču.
''I imaš danas nekog posla?'' Pitala sam,očekujući bilo kakvu korisnu informaciju.
''Ne baš.Računao sam na to da ćemo mi danas provesti dan skupa,radeći gluposti.'' Rekao je.
''Oh,dobro.''
''Dobro znači da pristaješ?'' Pitao je.
''A šta bi drugo trebalo značiti?'' Nasmijala sam se.
''Ne znam.'' Rekao je,i stavio jedan pomfri u usta.Nakon što smo jeli,Jason je otišao platiti.Ok,ovo će zvučati glupo,retardirano,sjebano ili kako god,ali mislim da mi se Jason počinje sviđati.On možda je kriminalac,ali ipak..prema meni je ok.Joj,bože.Neću da tata sluša sve što će se dešavati u ostatku dana.Otvorila sam torbu i našla mikrofon,te ga polako izbacila iz torbe.Jason se taman vratio.
''Idemo?'' Pitao je.
''Idemo.'' Rekla sam i ustala.Kada smo izašli,on je krenuo prema parkiralištu,ali sam ga uhvatila za ruku.
''Čekaj.''
''Šta ?Nešto nije u redu?'' Pitao je.
''Jel problem ako šetamo?''
''Am..nije.'' Nasmijao se.Spustio je pogled na moju ruku koja je držala njegovu,te svojim palcem prešao preko nje.Osjetila sam leptiriće u stomaku.Bože,ovo se ne smije događati.Ne.Jason je..kriminalac.Tata bi me ubio da sazna da sam i pomislila..
''Hej,Cait.'' Čula sam Jasonov glas.''Jesi dobro?''
''Oprosti.Dobro sam,samo sam se zamislia.'' Rekla sam.''Idemo.''
''Ajde.Idemo po najbolji sladoled u gradu.'' Rekao je i nasmijao se.Stavio je ruku preko mojih leđa,i krenuli smo hodati.U jednoj maloj slastičarnoj smo kupili sladolede,i neke mafine.Jako je ukusno bilo u svakom slučaju.Cijeli dan smo proveli zajedno,i bio je tako predobar.Duhovit je,zgodan,fin prema meni..Bojim se da ću se zaljubiti,iako znam ko je on.Možda..možda je on stvarno takav,sa curama,a možda se samo pretvara.Zbunjena sam.Previše.Ne znam šta da mislim,niti šta osjećam.Ne,ne.Ovo radim samo zbog tate.Jason mora završiti u zatvoru.Mora platiti za sve što je učinio.Previše stvari je 'između nas'.Samo se nadam da će sve sve ovo što prije završiti.Ne želim da iko od nas bude povređen u tom smislu.Šta ako se Jasonu stvarno sviđam?Kad na kraju shvati da sam ga izigrala,prvo će možda biti sjeban,ali na kraju će mi se htjet osvetiti.Ne smijem to dopustiti.Ne smijem se zaljubiti u njega.Moram biti jača od ovog osjećaja i ovih leptirića u stomaku.Moram!
