''Gdje jedan život stane,drugi počinje.''
...
Ja i Jason smo pričali,u bolničkoj sobi,kada je Chris uletio sav zapuhan i izbezumljen.
''Hej,šta se desilo?'' Pitao je Jason.
''Ja..ona..'' Govorio je,dok je pokušavao vratiti disanje u normalu.
''Šta ti?Ko ona?Chris,šta ti je pobogu?'' Pitala sam.
''Amanda rađa!'' Viknuo je.
''Šta?!Kako?Još je rano..'' Rekla sam.
''Da,znam,ali..'' Slegnuo je ramenima.
''Odi kod nje.'' Rekla sam.''A ti pođi sa njime.'' Govorila sam,gledajući u Jasona.
''Neću te samu ostaviti.I neću gledati u..you know,njegove zaručnice.'' Jason je zbunjeno govorio.
''Jao majmune,samo budi sa njime,ispred,ili nešto,kako bi mi mogao sići reći kako je sve prošlo.'' Rekla sam.
''Oh,dobro.Ajde,tata.'' Jason je rekao sa smiješkom na licu.Ustao je sa stolice,i poljubio me u čelo,a zatim zajedno sa Chrisom izašao iz sobe.Čim sam čula zatvaranje vrata,počela sam plakati.Koliko god da sam sretna zbog Chrisa i Amande,dio mene umire.Ja sam trebala biti mama,ja sam trebala držati svoje djete,a sada..Pravim se jaka,jer ne želim pokazati Jasonu koliko boli,jer znam da se on osjeća krivime.Ne želim stavljati sol na ranu.A boli me,i previše.Dio mene je otišao,i nikada se neće vratiti.Kada sam se malo smirila,ustala sam i umila se kako niko ne bi primjetio da sam plakala.Baš kad sam se vratila u krevet,Jason je ušao u sobu.
''I?Jel sve u redu?Amanda i beba?'' Pitala sam.Lagano se nasmijao i klimnuo glavom.
''Dobili su zdravu curicu,tešku skoro 3 kilograma.'' Rekao je,prilazeći mi.
''Ajme,hvala bogu.'' Rekla sam.''Tako mi je drago.'' Završila sam.Jason je sjeo pored mene.
''Znam da ti je teško..i da boli,ali ne brini.Jednog dana ćemo sjediti na bolničkom krevetu,držeći našu bebu u rukama.'' Rekao je.
''Nemoj,Jason.Ne želim plakati,niti išta slično,a..''
''Oprosti.'' Rekao je i zagrlio me.Uskoro je Chris došao,sa malom bebicom.Čim je ušao u sobu,držeći ju u naručju,ponovo sam sam se sjetila..Chris je šutio svo vrijeme.Tek kad je došao do kreveta,pružio je ruke,kako bi ju ja uzela.Oklijevala sam nekoliko trenutaka,ali sam ju ipak uzela.Bila je savršena.Jason je sjeo pored mene,te ju pogladio po glavi.
''Savršena je..'' Tiho sam rekla,i pogledala u Chrisa.Nasmijao se.
''Nazvali smo ju Alyssa..'' Rekao je.Pogledala sam ga čudno.
''Za..zašto?'' Pitala sam.
''Želim da moja kći bude poput tebe.Da ima nešto drugo osim tvoga imena.Da bude jaka kao ti,pametna,lijepa.Najviše od svega,želim da ima tvoju osobnost.'' Rekao je.Zažmirila sam,dok su mi se suze počele spuštati niz lice.
''Mislila sam da će te joj dati mamino ime.'' Rekla sam.
''Da.Alyssa Ann Taylor.'' Chris je rekao.Nasmijala sam se,sjetivši se mame.Sada,kad bolje pogledam Aly,vidim koliko su zapravo slične.Ima mamine krupne plave oči i tamnu kosu.
''Liči na mamu.'' Rekla sam.
''Znam.'' Chris je rekao,sjedajući kod mojih nogu.
''Jesi dobro?'' Jason me je tiho pitao.Samo sam klimnula glavom.
Nakon nekoliko dana.
Danas napokon izlazim iz bolnice.Iako je Jason navaljivao da idem kod njega doma,nisam htjela.Rekla sam mu da me vozi u moj stan.
''Ali Al,ne želim da budeš ovdje.'' Rekao je Jason.
''Jason,pobogu šta ti je?'' Pitala sam.
''Ne želim da budeš u blizini onog Iana,ili kako već.Zar ne shvataš?''
''Jason,Ian je moj prijatelj.Prestani sa ljubomorom.'' Rekla sam,već pomalo naživcirano.
''Ne!Nije u pitanju jebena ljubomora.Ne vjerujem tom liku,i gotovo.'' Rekao je.
''Molim te,ne radi scene.''
''Al,preklinjem te,idemo meni doma.''
''Jason,daj se saberi.Čut će te.'' Rekla sam,jer smo već bili pred vratima stana.
''Svejedno mi je,Al!Za njega,i sve ostale,shvati da mu ne mogu vjerovati,da te ne mogu sa njime ostaviti.'' Vikao je.
''Stvarno?Stvarno ćeš sad urlati ovuda?'' Pitala sam.
''Oprosti..'' Rekao je i izdahnuo.''..ali,ima nešto u njemu,što jednostavno viče 'ubi me',kontaš?'' Rekao je.Nasmijala sam se.
''Jason,molim te.Prestani sa tim ispadima.''
''Nisu ispadi.Ali dobro.Odi,neka te siluje,ubije i raskomada,te tvoje djelove tijela zakopa po parku,gdje će te jednom nać djeca koja će se igrat u pjesku.'' Rekao je.
''Prestani.'' Lagano sam ga udarila u prsa.''Nisi smiješan.''
''Ni ne pokušavam biti.'' Slegnuo je ramenima.
''Isuse,koliko sit i glup.'' Rekla sam,otvarajući vrata.Ušli smo u dnevnu,i bome i imali šta vidjeti.Ian i neka kurva su se valjali po mome kauču.Ijao,pa fuj :S
''Ian?'' Rekla sam,dok sam se pokušavala suzdržati da se ne ispovraćam.
''Fak!Al...'' Rekao je.
''Am..ne ostaješ ovdje,pa makar me optužili za otmicu.'' Jason je rekao,podižući me.
''Hej,stani!Jason!'' Vikala sam.
''Izbljuvat ću se,ušuti.'' Rekao je,dok je već zatvarao vrata stana.Uskoro smo bili u autu,ponovo.
''Ok,imat ću doživotne traume.'' Rekao je praveći čudne face.''Ta ženska..o bože,fuj.''
''Ne vjerujem da neko može biti onako plastičan,ne vjerujem.'' Rekla sam.
''Ni ja nisam do sada.Ali seing is believing.'' Rekao je paleći auto.
''Samo se nadam da neću počet nalazit njene djelove dok budem sjedila na tom kauču.'' Rekla sam.
''Isuse,zamisli staviš ruku pod stranicu jer je upravljač zapao a izvučeš..''
''Nemoj!!Molim te,nemoj.Vozi.Idemo,baj.'' Rekla sam.On se nasmijao i krenuo voziti.U putu me je nazvao Chris.
''Heej.'' Rekla sam.
''Al,daj mi Jasona.Odmah.'' Rekao je.Bilo mi je čudno,ali sam Jasonu dala mobitel.
''Chris.'' Rekla sam.Zbunjeno,Jason je uzeo mobitel i javio se.
*Jason's POV*
''Halo?'' Rekao sam.
''Jason...
''Šta se desilo?'' Pitao sam.
''Tom..mrtav je.'' Rekao je.
''Trebalo bi mi biti žao?'' Pitao sam sarkastično.
''Traže te,jer misle da imaš veze sa time.'' Rekao je.
''ŠTA?!'' Viknuo sam,dok sam naglo zakočio.
''Jason,idi po Al,i gubite se odavde.Odmah.'' Rekao je.
''Sa mnom je,ali..Gdje ćemo?Chris,Isuse.'' Rekao sam.Al je stavila ruku na moju.
''Šta se dešava?'' Pitala je.
''Jason,slušaj me.'' Chris je počeo.'' Vratite se u njen stan,pokupite sve što vam treba,sav keš što imate,i vozi na aerodrom,kod starog skladišta.Tamo će vas čekati neko.'' Završio je.
''Š..zašto mi govoriš ovo uopšte?'' Pitao sam.
''Ne želim svoju sestru uvaliti u probleme,a hoću ako tebe uhvate.Jason,gubite se odavde.'' Rekao je.Spustio sam mobitel,i pogledao u Al.
''Jason,šta se dešava?'' Pitala je uplašeno.
''Tom..'' Progutao sam pljuvačku.''Mrtav je,i misle da sam ja kriv za to.''
''O bože.'' Rekla je.''Jason,šta ćemo sad?''
''Chris je rekao da se vratimo kod tebe u stan,pokupimo šta nam treba,i da idemo na aerodrom kod starog skladišta.Tu će nas neko čekati.'' Rekao sam.Tužno je izdahnula,i pustila glavu.
''Žao mi je,Al.Žao mi je što ti ovo opet radim.'' Rekao sam,stavljajući ruku na njeno lice.''I izađi,sad.Ne želim da te odvedem od obitelji,ne želim da te uvučem u probleme.Odi,molim te.'' Rekao sam.
''Jason,ne pričaj gluposti.'' Rekla je.
''Al,nisu gluposti!Moraš se odmarati,treba ti miran i normalan život,a sa mnom ga nećeš imati.Molim te,izađi,Al.Preklinjem te.''
''Ne,Jason.Nema šanse.'' Odgovorila je.
''Al,ovo nije bilo pitanje.Izlazi.'' Rekao sam,grubo.
''Jason,neću te ostaviti samoga!Idem sa tobom.'' Viknula je.
''Zar ne vidiš da ti uništavam život?!Zbog mene si izgubila tatu i našu bebu!Zbog mene bila u bolnici!Sad trebaš otići od brata?!Ne,Al,ne mogu ti to dozvolit.Molim te,izađi.Ne ideš nikuda.'' Rekao sam.
''Jason,ne ostavljam te!Ne idem nikuda!Volim te,kretenu.'' rekla je.Pogledao sam u nju,te udahnuo,kako bi se smirio.
''Al,znaš da te volim.Više od svega,i baš zato te molim da izađeš van iz auta i počneš normalan život.'' Rekao sam.
''Normalan život?Jason,neću normalan život.Hoću život u kojem si ti.Zar je tako teško shvatiti?'' Pitala je,dok su joj se suze kotrljale licem.Zagrlio sam je.
''Nemoj.'' Rekao sam tiho,nakon čega sam ju poljubio u obraz.
''Ne možeš me ostaviti samu,Jason.'' Rekla je.Obrisao sam joj suze,nakon čega sam okrenuo auto,vraćajući se u njen stan.Ovoga puta je bio prazan.Bar se tako činilo.Spakovali smo neku odjeću,hranu,uzeli novce,i krenuli prema aerodromu.Kad smo tamo došli,čekao nas je manji avion.
''To je valjda to.'' Rekao sam.Al je samo klimnula glavom.Prišli smo čovjeku koji je stajao u blizini aviona.
''Ti si Jason?'' Pitao je.
''Da,jesam.'' Odgovorio sam.
''Dođite sa mnom.'' Rekao je.Pratili smo ga.Nakon što smo se ukrcali,poletjeli smo.Neko vrijeme smo svi šutjeli,a onda je Al progovorila.
''Gdje uopšte idemo?'' Pitala je.
''Francuska.'' Čovjek je kratko odgovorio.Pogledala je u mene.
''To..to je drugi kontinent.'' Rekla je,nekako razočarano.Zagrlio sam ju.
''Žao mi je.'' Tiho sam rekao.
''Nisi ti kriv.Prvo,znam da nisi naudio Tomu,a drugo,dao si mi priliku da odem.'' Rekla je.Poljubio sam ju u čelo.
''Obećajem ti,dokazat ću da sam nevin,i vratit ću te tamo što prije.'' Rekao sam.
''Ne obećaji stvari koje ne možeš uraditi,Jason.Nikada nećeš moći protiv Njujorške policije,i znaš to.'' Rekla je,bacajući pogled negdje kroz prozor.
''Imam tebe,i s tobom na mojoj strani, mogu protiv cijelog svijeta.'' Rekao sam.Lagano se nasmijala,ne makinjajući pogled sa plavetnila oko nas.
''Pogledaj me.'' Rekao sam,stavljajući joj ruku na obraz.Okrenula se.
''Volim te.'' Rekao sam.
''I ja tebe,J.'' Rekla je,i zagrlila me.
