''Ljudima treba da činimo ono što bismo željeli da oni nama čine, bez obzira šta nam oni zaista čine.''
*Det.Taylor's POV*
''Jesi siguran da je otišao doma?'' Pitao sam Chrisa.
''Ne.Možda je doma,možda je kod Al,ne znam.'' Odgovorio je.
''Ok,dvije jedinice na ovu adresu,Chris,Jack i John sa mnom kod Alysse u stan.''
''A Alex?'' Pitao je jedan od ljudi iz tima.
''Ako bude tamo,privedite ga.'' Rekao sam,uzeo jaknu i krenuo van.Ostali su me pratili.U podzemnoj garaži smo još jednom ponovili plan i krenuli.Da,danas napokon hapsim tog malog.
''Tata,mislim da ovo nije pametno.Šta ako uradi nešto Al?'' Pitao je Chris.
''Ne,Chris.Predugo sam čekao na ovo.''
''Mislim da ovo sad postaje tvoj gnjev za osvetom,a ne da postoji ispravan razlog zbog kojeg to činiš.''
''Ovo je gotova rasprava.Al se neće ništa desiti,a on će trunuti u zatvoru.''
''Znaš da nemaš dovoljno dokaza za više od 5 godina zatvora.''
''Naći ću ih.'' Rekao sam.''Trebam samo vremena.''
''Riskiraš Alyssin život!Jesi svjestan toga?Dokaze nećeš naći.Da si mogao,već bi ih našao,a ovako,svo vrijeme će samo smišjati kako da se osveti njoj!'' Viknuo je Chris.Možda je i u pravu,ali neću dopustiti da joj uradi bilo šta.Ubrzo smo bili pred Alyssinim stanom.Krenuli smo se polako penjati gore.Rekao sam Chrisu da provali.Čim su vrata pala,vidjeo sam njega i Alyssu.Ljubio ju je.Moju kćer je ljubio taj kriminalac.Brzo se okrenuo.Odmah me prepoznao.Kažem vam,dobro se nas dvojica znamo.
''Pa bok,Jason.'' Rekao sam.
''Det.Taylor.Toliko se nismo vidjeli.'' Rekao je sa smiješkom na licu.
''Ni ovo nam nije neki baš povod,ali eto.'' Rekao sam,prilazeći mu.Digao je ruke iza glave,bez da sam mu išta rekao.Stavio sam mu lisičine (jel se tako kaže?5 minuta stojim kod ove riječi čovječe) i posjeo ga na kauč.
''Čim izađem,možemo se naći na nekom ljepšem mjestu.'' Rekao je.
''Da,ako izađeš.''
''Hahaha,dajte me nemojte nasmijavati.Pa koliko dugo pokušavaš?'' Rekao je.
''Jel ti stvarno misliš da si pametniji od mene?Dečko,vidiš nju,tamo.'' Rekao sam.
''Da,Ciat..CHRIS!'' Viknuo je.
''Ne,Caitlin.Alyssa.Caitlin ne postiji nigdje osim u tvojoj glavi.Moja kći,Jason.''*Jason's POV*
Caitlin postoji samo u tvojoj glavi.Moja kći Jason.Te dvije rečenice su mi odzvanjale u glavi.Je li ovo moguće?Jesam li stvarno opet pao na igru jedne žene.Opet sam dopustio da me obična žena unušti.Pogledao sam prema njom.Plakala je.Zašto prije nisam shvatio?Bar kad sam Chrisa upoznao.Njega znam,viđeo sam ga,slušao o njemu.Kako sam bio tako naivan?Taylor je išetao iz stana,sa smiješkom na licu.
''Ka..kako si mogla?'' Govorio sam tiho,dižući glavu prema Cai..Alyssi.''Kako si mogla?!Obećala si nešto!Sjećaš se toga?!''
''Jason,ni..''
''Rekla si da nikad nećeš biti ono što je ona bila,a uradila si isto!!Lagala si sve što si rekla!I ime,jebeno ime!Je li išta na tebi pravo,istinito?!Zar sam zavolio jebenog izmišljenog lika?!''
''Kad..kad sam rekla da te volim,nisam slagala.'' Rekla je,gledajući me pravo u oči.Chris i ostala dvojica su pogledala u nju,zbinjeno.
''Očekuješ da ti vjerujem?Nakon svega što si mi uradila?Zapravo..ne.To je obećala Caitlin.Jedina osoba nakon nje koja me je prihvatila onakvog kakav jesam.Ti..ti nisi ona.'' Rekao sam.Ustao sam sa kauča te krenuo hodati ispred ona dva detektiva.*Alyssa's POV*
Nakon što su Jack i John otišli za Jasonom,sjela sam na kauč.Suze su mi se same spuštale niz lice.Osjećala sam toliku jebenu bol i prazninu,da uopšte ne mogu opisati.
''Al..'' Čula sam Chrisov glas.
''Nemoj,Chris.Molim te,nemam se snage svađati sa tobom.'' Rekla sam.
''Ne.Samo mi reci..stvarno ga voliš?'' Pogledala sam u njega.Stvarno ga volim?Više od svega.Kroz glavu su mi počeli prolaziti svi trenutci provedeni sa njime.Od onog dana u kafiću,pa sve do prije 15 minuta.
''Alyssa?''
''Da,Chris.Volim ga.Koliko god to vama smetalo,koliko to suludim smatrali,volim ga,i ne mogu to promjeniti.'' Rekla sam.
''Suludime?Očekivao sam to.Vidjeo sam tvoj,ali i njegov pogled jučer,Al.'' Rekao je.
''Ali svejedno.To je završena stvar.Od toga nema ništa.Tata će ga stpati u zatvor,a..''
''Nema dokaze za više od pet godina.'' Chris je rekao.
''Jel bi to trebalo biti utješno?Chris,rekla sam toliko stvari,obećala mu..nešto što sam znala da neću moći ispuniti,ali..svejedno jesam.Jer sam se nadala,da će nekako sve ovo nestati,da neće postojati tatina bolesna želja za osvetom,da neće postojati one stvari koje je on uradio..'' Slegla sam ramenima.
''Dođi,ideš kod mene doma.''
''Ne.'' Odgovorila sam.
''Da,Al.Vrata su razvaljena,hladno je,ajde.'' Ustala sam,i krenula hodati za njime.Ogrnuo je svoju jaknu oko mene,i izašli smo iz stana.Dok smo izlazili iz zgrade,osjetila sam nešto pod štiklom.Sagnula sam se i vidjela da je to lančić koji Jason nikada nije skidao.Vjerovatno mu je pao,ili nešto.Kopča je bila polomljena.Brzo sam ga digla i stavila u džep,da Chris ne vidi.
''Šta je sad?Ajde.'' Rekao je.
''Idem.'' Odgovorila sam i ušla u auto.Nikad sebi neću oprostiti ovo to sam uradila.Zašto se onda negdje duboko u sebi nadam da će Jason?A znam da neće.Znam da će me zauvijek mrziti,kao i nju.Ne zato jer sam ga strpala u zatvor,nego zato što sam ga izdala.Njega,njegovu ljubav,povjerenje.*Jason's POV*
Osjećao sam se kao zadnji idiot.Kad smo stigli u stanicu,vidjeo sam da je i Alex tamo.
''Rekao sam ti!Jebeno sam ti rekao,kretenu maloumni!'' Vikao je.''Rekao sam da će te ta mala koštati glave!'' Sjeo sam na stolicu naspram njega,i samo buljio u prazno.Nije me zanimalo šta govorio on,niti bilo ko drugi.Svejedno mi je što idem u glupi zatvor,svejedno mi je jel ću tamo biti 5,10 ili 30 godina.Ne zanima me.Samo želim da znam,zašto?Zašto je to uradila?Kako je mogla?Obećala je da neće biti kao ona,obećala je da ću uvijek moći računati na nju,obećala je da će uvijek biti na mojoj strani.Zašto Ciatlin,Alyssa,ili kako već?