''Samo zapamti da ponekad, način na koji razmišljaš o nekim ljudima, nije ono što oni stvarno jesu.''
''Mislim da bi sad morala doma..'' Rekla sam.
''Već?Daj,još malo.'' Rekao je Jason.
''Ne,stvarno ne mogu.Žao mi je.''
''A dobro onda.Vozim te doma..'' Rekao je i ustao.Uzeo je ključeve te krenuo prema autu.Pratila sam ga.U autu je neko vrijeme vladala tišina.
''Jel se ljutiš sada?'' Pitala sam.
''A ne ljutim se.'' Odgovorio je.
''Sigurno?''
''Naravno.'' Pogledao je u mene.''Nemoguće se na tebe ljutiti.'' Nasmijao se,i zagrizao donju usnicu.I ja sam se nasmijala,te spustila pogled.Uskoro smo došli do mog stana.
''Eto nas.Hvala ti.'' Rekla sam,dok sam ga gledala ravno u oči.
''Evo nas..'' Rekao je.Tren me gledao u oči,a tren u moje usne.Am..možda bi bilo dobro da izađem prije nego..Kasno.Poljubio me.Gosh,tako se dobro ljubi,ali ne smijem ovo nastaviti.Stavila sam ruku na njegova prsa i polako ga odgurnula.
''Oprosti,nisam..'' Odmakeo se i rukom prošao kroz kosu.
''Ne,ne..Zaboravi.Laku noć.'' Rekla sam i istrčala iz auta.Ulazeći u stan,vidjela sam Chrisa i tatu.
''Š-šta vi radite tu?'' Pitala sam.
''Zašto si izvadila mikrofon iz torbe!?'' Tata se zaderao.
''Jer..ovako je bolje.Neću da umrem,tata.'' Rekla sam,krećući se prema kuhinji.Sve..sve mi je bilo svejedno.Samo sam mogla misliti o ovome incidentu u autu.
''Aly,ne možeš to raditi.'' Chris je rekao.
*Jason's POV*
Vratio sam se doma,i uzimajući pivo iz friđidera,sjeo sam na kauč.Caitlin,Caitlin..Isuse,koliko je ženska dobra.Ali..mislim da je ovaj put tu nešto više.Mislim da se počinjem zaljubljivati.Samo sam jednom volio,i ništa dobro time dobio.Jedina osoba kojoj sam vjerovao me je izdala.Uništila me je.Prezirem ju.Od tada na žene gledam kao na zabavu.Ali Caitlin je drugačija.Bar se tako osjećam pored nje.Ona ne zna pravog Jasona,ali..Mislim da joj moram reći.Zaslužuje toliko,a tako bih i saznao da li joj se stvarno sviđam.U sobu je ušao Alex.
''Yo,bro.'' Rekao je.Samo sam digao jedan prst,ruke kojom sam držao pivo.
''Jesi dobro?'' Pitao je.
''Daj me ostavi na miru.''
''Koji ti je kurac?Pričam sa tobom normalno,a ti tako sa mnom..'' Alex je rekao,bacajući mi noge sa stola,da bi prošao.
''Nije mi do tebe i tvojih glupsti.'' Rekao sam.
''Oooh,mala kuja te sjebala?'' Pitao je.Spuštajući pivo na stol,uhvatio sam ga za košulju,nešto ispod vrata.
''Ne zovi je tako,i ne mješaj se u moja posla.'' Gurnuo me i popravio košulju.
''Jason,Jason,glupi Jason.Zaljubljuješ se u tu malu,a znaš da si dovoljno glup da te ona sjebe,kao i Jessica.''
''Nije te briga šta ja radim.I ne poredi ju sa tom kurvom.'' Rekao sam,dok sam ponovo sjedao lijepo.
''Zapravo je ista.Toliko liče.I fizički i psihički.Možda to i jest razlog zašto padaš na nju.Tražiš Jessicu.Nikad ću nećeš preboljeti.''
''Caitlin i ona nisu iste!!I Jessica je prošla stvar!Ona je mrtva!!!''
''Dirty blond hair,visoka,stav dame,duša čudovišta.Iste su.'' Rekao je Alex i ustao.''Ali kako god ti kažeš,buraz.'' Dodao je,i otišao na sprat.Ovo što je on upravo rekao..to je istina?Šta ako u Caitlin stvarno tražim Jessicu?Šta ako ju nisam prebolio,kako sam mislio?Ne,ne.Neću pustit tog kretena da mi napuni glavu glupostima.Jessica mi ništa ne znači.Caitlin mi se sviđa zbog toga što je ona,ne zato što liči na Jessicu.Ustao sam i otišao u sobu.Izvdadio sam kutiju sa stvarima koje su me podsjećale na Jessicu.Neke stare slike,poklon koji mi je dala za Valentinovo..Uzeo sam cijelu kutiju i izašao vani.Stavljajući kutiju u veliki kamin pred kućom,uzeo sam upaljač i zapalio vatru.Sjeo sam pred kamin i gledao kako sve gori.Upravo sam se riješio baš svega što me podjsećalo na nju,i krećem ispočetka.Ja sam Jason McCan,neće me jedna djevojka proganjati do kraja života.Ona je prošla stvar.Nagnuo sam se naprijed kako bih ustao,i tek onda se sjetio lančića kojeg sam imao oko vrata.Onog kojeg smo kupili par dana prije nego sam saznao sve o njoj.Strgao sam ga i bacio u vratu koja se polako gasila.Vratio sam se nazad u kuću.Otišao sam u sobu,skinuo majicu i legao u krevet.Počela je padati kiša,popraćena grmljavinom i sjevanjem.Caitlin mi je rekla da se boji toga.Nasmijao sam se i sa noćnog stolića uzeo Iphone,te utipkao njen broj.Zvonio je par trenutaka,a onda se javila.
''Hej.'' Rekao sam.
''O hej,Jason.'' Odgovorila je.
''Nazvao sam da vidim jesi dobro.Rekla si mi da se bojiš grmljavine.'' Rekao sam.Koliko jadno.Tako sam jadan kad se zaljubim.Zašto će joj pomoći to što sam ju nazvao?Užas.
''Pa..strah me je,ali dobro sam.'' Odgovorila je.
''Buuh,loše.'' Nasmijao sam se.
''Pa,možda postoji rješenje.'' Rekla je.
''A da?Kakvo ?'' Pitao sam.
''Spava ti se?'' Pitala je.
''Niti malo.'' Odgoviro sam.
''Onda možeš ostati pričati sa mnom,dok se oluja ne smiri.'' Rekla je.
''Pametno.Rado bih.'' Odgvorio sam i nasmijao se.I tako je i bilo.Pričali smo slijedećih sat vremena,dok se oluja nije smirila.Da mi je neko prije par dana rekao da ću upoznati djevojku,i za tri dana se zaljubiti u nju,nazvao bi ih jako,jako glupima.Ja sam Jason McCan,ali izgleda da ni mene ti glupi leptirići u stomaku,znojenje dlanova i sve ostale gluposti ne mogu zaobići.
