''Nekada nije potrebno mnogo vremena da stranci postanu poznanici.''
*Alyssa's/Caitlin's POV*
Baš kad je Jason prebacio ruku preko moga struka,iz kuće je izašao neki dečko.Zgodan,malo stariji od nas,vjerovatno.Sa rukama u džepovima i smiješkom na licu,prilazio nam je.
''Što ti radiš doma?'' Pitao je Jason,ljutito.
''Ajde,buraz,smiri se.Idem do Nicol,imaš kuću samo za sebe.'' Rekao je,pa izvadio džepove iz ruku.''Alex.'' Rekao je,pružajući ruku.Zagrizla sam usnu,i rukovala se sa njime.Ovi McCani možda imaju sjebane gene,ali ipak..zgodne.
''Caitlin.'' Kratko sam odgovorila.
''Nisi mi rekao da imaš djevojku,braco.'' Govorio je Alex,stavljajući ruku oko Jasonovog vrata.
''Nije mi djevojka,i daj se skini s mene,čovječe.'' Rekao je Jason,gurajući ga od sebe.
''Dobro,dobro.Kako god ti kažeš.Idem.Bilo mi je drago,Caitlin.'' Klimnula sam glavom i lagano se nasmijala.Alex je otišao do crvenog Ferarria,i odvezao se.
''Oprosti zbog njega.Jednostavno je glup.'' Jason je rekao,hodajući prema jednoj klupi.Pratila sam ga.
''Ne,ne.Imam i ja jednog takvog.I can feel your pain.'' Rekla sam,sjedajući do njega.
''Haha,stariji?'' Pitao je.
''Da.25 mu je godina.''
''Wooha,sigurno me neće ubit kad te budem vraćao doma?'' Pitao je,smijajući se.
''Sigurna sam da neće,jer nije tu.U L.A-u je.'' Rekla sam.
''Oh,izvini.'' Pogledala sam u njega i nasmijala se.''Koliko dugo živiš tu?'' Pitala sam.
''4 godine.Otkako su mi roditelji..umrli.''
''Um..sori.Nisam trebala zabadati nos.''
''Ne,u redu je.Prešao sam preko toga.Stvarno.'' Rekao je.Mogu si mislit da ih se ne stigneš sjetiti,ubijajući sve druge ljude.
''Hoćeš ući unutra?'' Pitao je.Klimnula sam glavom.Ustajući prije mene,pružio mi je ruku.Uhvatila sam se za njega i podigla se.
''Vjerovatno ima pizze,ili tako nečega što je Alex jeo.'' Nasmijao se.
''Nisam gladna.''
''Nisi gladna,ili si na djeti?'' Pitao je.
''Ja?Djeta?A ne.Nikad.'' Rekla sam.
''Kako onda ostaješ tako..da.'' Zbunjeno je rekao.
''Sport,borilačke vještine.'' Odgovorila sam.
''Borilačke vještine?Uuu.'' Napravio je neku čudnu,ali jebačku facu.Fak,kako je dobar.Ovo će bit teže nego što sam mislila.Ili lakše,s obzirom da je već..znate.Imam osjećaj da stvarno pokušava da me impresionira.I da ne znam da je okorjeli kriminalac,vjerovatno bi do sada već imali pravi dejt.
''Šta,misliš da te ne mogu prebit?'' Našalila sam se.
''Nipošto.Samo sam rekao.'' Pričao je,dižući ruke,kao da se predaje,znate?
''I bolje ti je.'' Nasmijala sam se.
''Bad girl.'' Namignuo je.Zagrizla sam usnicu,i spustila glavu.
''Cola?''
''Ne pijem gazirano.'' Odgovorila sam.
''Umm..sok od naranče?Vjerujem da mu je rok još uvijek valjan.'' Rekao je.
''Čaša vode je u redu.'' Nasmijala sam se.
''Koji sam ja fejl,pas mater.'' Rekao je,uzimajući čašu iz kuhinjskog elementa,te ju puneći vodom.
''Zašto?'' Pitala sam.
''Eto,tako.'' Nasmijao se,i pružio mi čašu.Otpila sam gutljaj,a onda ga ponovo pogledala.
''Nemaš razloga to misliti.Zapravo,jedan si od normalnijih koje sam upoznala.'' Rekla sam.
''Normalnijih..da.'' Rekao je,spuštajući glavu.
''Rekao si nešto?'' Pitala sam,kao u neznanju.
''Ne,ne.Učinilo ti se.'' Nasmijao se.
''Um..mislim da bi trebala poći.'' Rekla sam,ustajajući i ostavljajući čašu na stol.
''U redu,odvest ću te.''
''Nema potrebe,uzet ću taxi.'' Rekla sam.
''Ne dolazi u obzir.Ja sam te tu doveo,ja ću te i vratiti doma.'' Nasmijala sam se i klimnula glavom.Uzeo je jaknu i krenuli smo vani.Još jednom sam pogledala mjesto,ne bi li ga što bolje zapamtila,a onda sam sjela u auto.Uskoro smo bili kod mene doma.Zapravo,to je stan agencije,ali eto.Od sada je moj,predpostavljam.
''Tu živiš?'' Pitao je.''Sama?'' Još je dodao.
''Da.'' Nasmijala sam se.
''Opasna četvrt za djevojku poput tebe.'' Rekao je.
''Kakvu to djevojku?Jel njušim stereotipe?'' Pitala sam,kroz smiješak.
''Ne,naravno da ne.Ne bi se trebala sama noću ovuda kretati.'' Rekao je.
''A jel?Kako ti to znaš?''
''Znam.Ovo je jedna od 3 najopasnijih četvrti.Pogledaj novine i vijesti nekada,pa ćeš vidjeti.'' Rekao je,pa me poljubio u obraz.
''Vidimo se.'' Rekao je.
''Da,i hvala na prevozu.'' Odogovrila sam i izašla iz auta.Još jednom sam mu mahnula,a potom otišla u stan.Na stolu me čekala poruka od Chrisa i tate.
'Sutra ćeš nam sve pričati.Odmori se,i oko 9 da si se nacrtala u agenciji. –Chris.'
Woho!Pola 11 je,moram se kupati,a sutra dizanje u pola 8.Odlično.E Jason,Jason.Bolje ti je ubrzo napravi neko sranje,inače..Uzela sam bocu vode,pa se uputila u spavaću.Na stolič pored kreveta sam ju ostavila,kao i ključeve i mobitel,pa uzimajući pidžamu,krenula prema kupatilu.Nakon što sam se okupala,i osušila kosu,legla sam,ali ne i zaspala.Cijelo vrijeme sam se samo prisjećala ovog dana.Jason McCan je bio tako..fin.Jesu svi kriminalci takvi?Ili su jako dobri glumci.Tata mi je jednom rekao da je jedina razlika izmeđi kriminalca i glumca u tome što je glumac plaćen za glumljenje,a kriminalac ne.Ko bi reko da je taj slatki dečko ubio nekoliko ljudi,duplo toliko ih oteo,a bog zna koji broj prebio.Čudan je taj Jason.Čudan.
