7.Deo

346 33 3
                                    

Lukrecija

- Adame... - nekako sam uspela da ga odgurnem od sebe i da prekinem poljubac.

- Postoji problem u celoj ovoj predstavi. - obrisala sam usne koje su mi bridele, a on me je gledao kao da imam dve glave.

- Znam. Dete, jedna od tvojih boljih drugarica...- započeo je.

Da, tačno. Edesa je jedna od mojih boljih drugarica i ja sam na to totalno zaboravila.

- Briga me za to. - prekinula sam ga i time ga zbunila.

- Problem je u tome što ti ne verujem Adame.

Podigla sam ruke te sam slegnula ramenima odaljavajući se od njega.

- Ni jednoj tvojoj reči ne verujem. Koliko si me samo puta slagao za gluposti? Zašto ne bi i za nešto veće? - korak po korak sam išla unazad do vrata.

- Ne lažem te Lukrecija. Mrtav sam ozbiljan.

- Kako da ne pomislim da sve ovo radiš samo da bi spasao živu glavu? "Baciću joj mamac da je volim i da samo nju želim, a ovamo će ona naivno da me spase pred Arasom!" Neću, Adame. Neću ni prstom maknuti dok budem gledala šta će ti Aras za kaznu odrediti. - viknula sam na njega više umorna od svih dešavanja oko sebe.

- Da je zaista istina sve što govoriš ne bi jebao druge unaokolo! - zgrabila sam ranac s poda te sam brže bolje izašla iz kancelarije.

Nisam trebala da onako lep dan bacam na kocku ulazeći u igru sa njim.

Trebala sam da odem kući i da propustim ove vesti.

Nisam jebeno trebala da išta imam sa njim!

I zašto se koji kurac okrećem da vidim ide li za mnom? Ne ide Lukrecija! Ništa ti u životu ne ide, pa ne ide ni muškarac za tobom!

••••

Zašto sam ja besna?

Mi nismo čak ni veza bez obaveza. Mi smo samo kres kombinacija. Dve obične ljušture koje se zadovoljavaju.

Šta mene briga što je on napravio dete mojoj drugarici?

Ne volim da me lažu i to je jedini problem.

Edesa me je gledala u oči i prećutkivala za odnos sa njim. Pričala je tako opušteno da ga želi, a da je nedostižan da sam mislila da je istina. Al ne, odlično je lagala i zaista sam joj poverovala.

Neću da mi dan propadne zbog njih.

Možda me zaista voli i možda je bio iskren za sve što je rekao al džaba kad ne osećam isto prema njemu.

On je supet tip i to stoji. Prezgodan. Zanimljiv. Predobar u krevetu. Ali između nas struji samo seksualna energija. Bar u mom slučaju.

Ni na vidiku mi nije želja za vezivanjem.

Da zavolim nekoga? Nisam pokušavala niti mi to treba.

- Jedina si koja može raspoloženje da mi popraviš. - da, počela sam da pričam sa kuglom.

Ne osuđujte me!

- Danas mi je skoro ceo dan bio prelep, a šta imaš ti da mi kažeš za kraj? - leđima sam se naslonila na stolicu, lagano sam uzdahnula te sam spustila ruke na kuglu.

- Oprosti mi. - taj šapat na mom uhu, iako mi je

glas savršeno poznat, tako me je štrecnuo da sam poletela unazad.

Sreća te me je zadržao da ne udarim glavom o pod kada su nogari stolice poleteli ka napred.

- Šta radiš ovde? - prvo je što sam ga upitala kada sam se pribrala od šoka.

Ne očekujem da mi neko, a kamoli Adam, iskoči iz mračne kuće u skoro dvanaest sati posle ponoći.

- Nisam mogao da radim znajući da si onako otišla. - seo je na stolicu preko puta mene, besramno zadržavajući pogled na mojim grudima.

- Aras može da dođe svakoga časa. - pogledala sam ka dvorištu za svaki slučaj.

- Ne interesuje me. - slegnuo je ramenima.

- Mene interesuje jer će nas onda svo troje ubiti, a ne samo vas dvoje. - moram malo da ubacim

veselijeg tona.

- Poneo sam se kao kreten prema tebi. - ispružio je ruku te je njome uzeo moju.

- Jesi. - potvrdila sam.

- Nisam trebao za gluposti da prećutkujem istinu.

- Misliš da lažeš. - podigla sam obrvu.

- Mislim. - klimnuo je glavom.

- Ne želim kraj između nas. - to je bilo sledeće što je rekao i što me je žacnulo.

- Dobićeš dete za manje od devet meseci. - podsetila sam ga iako znam da je svestan toga.

- Sa ženom za koju me briga.

- Svakako to ne menja činjenicu da ćeš postati otac.

- Zaista misliš da će joj Aras dozvoliti da rodi to

dete? - podigao je obrvu, a ja sam uzdahnula.

Neće. Ako je pošalje na abortus to će joj biti nagrada. Al po starijim pričama znam gde završe trudnice u ovom svetu.

- Tako sam i mislio. - osmehnuo se.

- Kako možeš da budeš tako opušten?

- Pomirio sam se sa sudbinom. - slegnuo je ramenima.

- Pojasni mi.

- Ubiće me i svestan sam toga. Zato, puca mi kurac dal će se vratiti sada ili kasnije. Dal će me videti u tvom prisustvu ili ne. Šta će biti sa Edesom i ostalo. Ja sam mrtav čovek i uopšte se ne sekiram više. - tako olako je to rekao da mi je naprosto bilo smešno.

- Šta sereš? Kakva smrt Adame? - izvila sam upitno obrve dok sam se približavala stolu.

- Ovo mi je treći veliki prekršaj u Arasovom svetu. Neće ga tolerisati. Zato želim da uživam, bar još malo, sa tobom. - prineo mi je ruku usnama te ju je poljubio.

- Treći? - zbunjena sam.

- Lejla, Edesa i jedan pre svega toga.

- Koji?

- Ispričaću ti ako mi oprostiš sve.

- Nećeš umreti Adame. Neću to dozvoliti. - iskreno sam rekla te sam ustala sa stolice, uzela ogrtač, obukla ga te sam mu prišla.

- Daću sve od sebe da ti i ovoga puta progleda kroz prste. - sela sam mu u krilo obmotavajuć ruke oko njegovog vrata.

- Ako će mi ovih par dana doneti mir sa tobom, sam ću otići na mesto streljanja. - spustio mi je ruke na struk te me je približio sebi.

- Ne možeš da umreš. - okrenula sam glavu od

njega stežući besno kapke.

- Zašto? Zar to nije uobičajeno u ovim vodama?

- Jer si jedini pored Gaje i Edese kog imam ovde.

- Edesa. - nasmejao se cinično izazivajući mi mučninu u stomaku.

- Nije znala da... Spavamo. - uprostila sam.

- Ta devojka nikada nije imala reči hvale za tebe Lu. Nikada. Nije propuštala priliku da te izogovara iza leđa. Htela je da bude ti i kopala je i rukama i nogama da do toga dođe. Ona je zlo i nije ti potrebna. - prodrmao me je želeći da se opametim.

- Nisam znala to. - iskreno sam rekla vidno sjebanog raspoloženja.

Bila sam u stanju sve da dam za nju. Godinama sam je smatrala svojom najboljom drugaricom. Jedinom podrškom i svetlom tačkom, a ona tako...


- Niko ovde nikoga ne voli i ne budi naivna. Svako bi hteo da bude ti. Ljubomora ih izjeda.

- Ako si znao da je takva, kako si mogao da budeš sa njom u kres šemi? - pogledala sam ga dok sam grizla unutrašnjost obraza.

- Da kažemo da je istina sve što si rekao. Da me želiš i da samo o meni razmišljaš. Kako si mogao da jebeš osobu za koju znaš da me mrzi?

- Ne znam šta bih rekao.

- Dokaz da su muškarci govna. - želela sam da mu ustanem iz krila ali me je sprečio.

- Rekao sam ti da sam jebao šta sam stizao. Ne hvalim se time ali tako je. Nije bitno koja mi se obavija oko kurca već koja mi greje srce Lukrecija. I to si ti. Vidim te u svemu. Tvoje ime mi titra uvek na usnama i želim samo tebe. - rukama mi je obujmio obraze terajući me da fiksiram pogled za njegov.

- Izgovori. - tiho sam rekla.

- Šta? - nežno me je pogledao.

- To što si njoj rekao. One dve reči koje vešto izbegavaš ceo dan. - želim da čujem to iako ne znam šta može da se promeni.

- Volim te Lukrecija. Toliko ludo da prelazi u zavist. Želeo sam da se distanciram od tebe. Znam da ne mogu da imam išta sa tobom, a to da svi znaju i to me je ubijalo. Zabranjena si za mene i za sve moje kolege, a opet si me ukrala. Ograničio sam te u glavi kao seks partnerku ali moje biće to nije prihvatalo. Danas sam umalo zadavio Demida kada ti se obratio. A kada sam ti u očima video da si umalo spavala sa njim pošašavio sam. Godinama se ovako nisam osećao, izgubljeno i prisvojeno. Igraš mi se sa umom i tek danas sam to sebi priznao. - nije skretao pogled sa mog i tačno sam mogla da osetim istinu u svakoj reči.

Nisam ga prekidala. Pustila sam ga sve da kaže.

Ne mogu reći da mi srce nije puno ali ovo definitivno nisam očekivala.

- Budi moja Lu. Samo moja dok još dišem. - naslonio je čelo na moje i dalje me gledajući.

- Ne možeš da umreš. Ne, posle ovoga. - spustila sam mu ruku na bradu duboko udišući.

- Moj život zavisi od Arasa. A od tebe zavisi da li ću ostatak provesti srećan ili ću sam ubrzati njegovu odluku.

- Ne znam ništa o vezama. Nisam razmišljala o njoj sa tobom. Mislim, nisam ni sa kim. Ne znam uopšte ni šta osećam prema tebi. Sve je tako nedefinisano. Al znam da mi sve sa tobom prija.

Kada je već on iskren, biću i ja.

- To je dovoljno za početak. - poljubio mi je nežno nos.

- Šta mi to radimo? - tiho sam upitala naslanjajući glavu na njegovo rame i nežno me ljubeći vrat.

- Prepuštamo se. - istim tonom glasa mi je odgovorio dok je lagano obavijao ruke oko mene grleći me.

- Nećeš umreti. - ne znam dal sam to njemu dala obećanje ili sam sebe ubeđivala u to al znam da to moram da ispunim.

- Hoćeš li da mi pokažeš kako barataš sa ovom kuglom? - naslonio je glavu na moju, a ja sam se osmehnula.

- Moraćeš da se skineš onda.

- Kada je to meni bio problem kada si ti u pitanju?

- Al ne smeš nikome da kažeš za ovo. - zapretila sam mu prstom ustajući mu iz krila.

Prešao je rukom preko usta imitirajući zakopčavanje šlica.

- Hajde onda dok mi oblak ne pokrije mesec. -

požurkivala sam ga dok sam odvezivala ogrtač.

- Mesečina tvoje telo čini još lepšim nego što je sada. - opijeno me je gledao dok je skidao komad po komad odeće.

- Jako mi se sviđa to što moramo da budemo goli. Još ako treba da se sjedinimo, pa tačno ću se i ja baciti u te vode kugličarenja. - smejao se dok je skidao i poslednji komad sa sebe.

- Ako budem saznala nešto lepo večeras možda se i sjedinimo, što bi ti rekao. - namignula sam mu te sam pokazala na svoju stolicu.

- Sedi. - uradio je kako sam mu rekla.

- Gde ćeš ti?

- Raširi noge. Sešću između njih.

- Sviđa mi se to. - napravio mi je mesta te sam se ja smestila.

- Aras bi mogao da naiđe svakoga časa. -

mrmljala sam dok sam stavljala kuglu ispred sebe.

- Briga me. Šta ćeš sada da uradiš? - upitao me je dok mi je podizao noge i spustao ih preko svojih tako me šireći.

- Moraš da budeš miran i da ćutiš. - stavila sam prsten na ruku te sam udahnula duboko.

Kugla je na mesečini, mi nemamo odeću, prsten je u blizini sve je super.

- Spustiću sada ruke na kuglu, a ti gledaj šta će se pojaviti u njoj.

- Mhm. - promumlao je te u trenutku kada sam stavila ruke na kuglu on je počeo da mi se igra s kiltorisom.

Udarila sam ga laktom, al nije odustajao.

- Jebeno prestani. - zadahtala sam sklanjajući ruke sa kugle i naslanjajući se na njega leđima.

- Puca mi kurac za tu kuglu, ovo je sto puta bolje.

- ubacio je jedan prst u mene, a ja sam ciknula.

- Otići će mi mesec! - jauknula sam jer je ubrzao ritam.

- Ti si jedina žena koja brine o mesecu, dok ja želim da je jebem.

- Posebna sam, zato si me zvoleo. - prodahtala sam te sam se popridigla.

- Nego šta si. - i tako lagano me je doveo do vrhunca.

Prelepog, opuštajućeg vrhunca.

- Dobro, sad da vidim šta se vrača ovih dana. - grohotom se nasmejao, a ja sam i dalje ubrzano disala.

Kada sam se ponovo namestila i spustila ruku na kuglu, nije se ništa pojavilo.

- Divno! Oblak je prekrio mesec. - prevrnula sam očima, a on me je obuhvatio oko struka te me tako zagrlio.

- Ne sekiraj se oko gluposti.

- Želela sam da vidim šta nam sledi u narednih par meseci.

- Saznaćeš sutra. Pusti sad to.

- Dobro. - skinula sam prsten te sam se naslonila na njega i samo uživala.

- Kada sam imao dvadeset devet godina supruga mi je preminula na dan porođaja zajedno sa našom bebom. - prvi je prekinuo tišinu i to ni malo lepom informacijom.

- Žao mi je. - iskreno sam rekla.

- Zato ne želim decu. Ne pomišljam na njih ni u najluđim snovima. - odsekao je.

- Razumno. - šta jebeno da kažem?

- Voleo sam je. Luda, ludo, ludo. - kao da nije

pričao meni, već nebu.

- I ostavila me je. Jedina žena u kojoj sam tada video smisao života me je napustila.

Niko ne donosi odluke bez razloga.

Svako u sebi krije bol koju ispoljava na druge načine.

Adam se očigledno lečio time što je jebao sve redom.

- Svetlo sam ponovo ugledao tek kada sam tebe upoznao. - priznao mi je. - ne odmah, ali vremenom. - dodao je.

- Nisam izlečen i daleko od toga, niti lek tražim ali sam zato iz korena promenjen. I hvala ti na tome. - sada je on mene poljubio u vrat, a ja sam se stresla.

- Ne mogu ti opisati koliko mi je žao. - iskreno sam rekla spustajući ruku preko njegove.

- Nisam ti ovo ispričao jer mi treba sažaljenje već čisto da znaš. Prsten, deca i sve. Potrebno je bilo objašnjenje.

- U pravu si.

- Da li si ikada razmišljao o trojci? - ispalila sam prvo što mi je palo na pamet.

- Ne. Ne volim da delim. - brzo je rekao. - A ti? - dodao je.

- Jesam. Deluje zanimljivo.

- Ti, ja i?

- Demid. - što da ne.

- A zašto ne Edesa? - isprovocirao me je jer je shvatio da sam i ja namerno njega.

- Jer nije zanimljivo.

- A ti bi Demida, ha? - okrenuo mi je glavu ka sebi.

- Možda.

- Znaš da ne moraš da budeš toliko iskrena, jer ja imam kratak fitilj i zapaliću ga. - zatreptao je, a ja sam se nasmešila.

- Razmišljam kako da ti vratim za sve laži koje si mi servirao.

- Nisi čula za ono 'ljudski je opraštati'? - skupio je obrve, upitno odmahujući glavom.

- Mrzim laži Adame. Prezirem.

- To ne znači da ću ti dozvoliti da skočiš na Demida kad ne budem u blizini. - brecnuo se.

- A ko je rekao da planiram tako da ti vratim? - začkiljila sam, a on je slegnuo ramenima.

- Dobro šalim se, diši. Ne planiram tebi ništa da vraćam. - uzdahnula sam vraćajući se u udoban položaj.

- Nego kome ćeš?

- Edesi. - kratko sam rekla.

- Ne zaboravi da je trudna, a sa trudnicama se ne valja kačiti.

- Oboje već znamo Arasovu ne izrečenu odluku. Ja planiram samo da banem i da je pred smrt počastim s par informacija. Kuja. - ja se za tili čas pretvorim iz mleka u otrov.

Ne dao Bog nikome da se zakači sa mnom.

- Ne plašim se ja Arasa, al se plašim tebe kada popizdiš. - nasmejao se, a bogme i ja sam.

- I ne reče mi koji je prvi od tri prekršaja koji si načinio?

- Nisam došao na posao sedam dana kada mi je supruga preminula, a on mi je dao samo jedan slobodan. Na dan sahrane. - u ovom trenutku sam zamrzela Arasa.

- Govno od čoveka. Jadnik. Verujem da nikada nije ni osetio takvu bol. Ko bi njega zapravo? Čula sam da ima sina i žao mi je i tog sina i te jadne žene. - stresla sam se dok mi je krv ključala u venama.

- Nisam znao za sina, a verujem da je imao dosta žena. Mislim, javna je tajna da jebe i svoje zaposlene.

- Muška stoka. - gadi mi se.

- Ne želim o njemu sada da pričam. Hoću da uživam. Možda mi je ovo poslednji dan da sam sa tobom. - snažno je udahnuo moj miris, a meni je knedla zastala u grlu.

- Ne lupaj. Neće tebe niko ni taknuti. Srediću to.

Okrenula sam se ka njemu obgrlivši ga nogama oko struka.

U prevodu, jedna od lepših poza. Jahačka.

- Godinama skupljam otrov u sebi i mislim da se bliži dan kada ću ga upotrebiti. A sada, mogli

bismo malo da uživamo. - namignula sam mu te sam se popridigla uhvatila njegov ud rukom te ga namestila na svoj ulaz.

- Volim da uživam. - kroz uzdah je progovorio kada sam se sklisko spustila niz njega.

- Opomeni me da popijem tabletu kasnije. - ruke sam mu položila na grudi dok sam se sve brže i brže spustala i podizala na njemu.

- Imaš spiralu Lu, opusti se. - promumlao je dok mi je uvlačio jednu pradavicu među zube.

- Tačno. Zaboravila sam na nju. - kroz olakšavajući osmeh sam rekla te sam nastavila da uživam.

Danas - noć, seks i moć.
Sutra - videćemo kad osvane.

Mesečevo proročanstvoWhere stories live. Discover now