Mesečevo proročanstvo

12.Deo

Lukrecija

- mesec i po kasnije -

Što je najgore sve ide po starom sem što Nikosa niko nije video ni čuo.

Gaja i dalje drži glavnu reč u Paklu među devojkama, momci stražare, devojke uče, neke rade, a neke umiru.

Adama nisam videla od onog dana kada je otišao. Niko mi nije dao odobrenje da posetim klub, niti mi je išta spominjao.

On se nije valjao, nit sam ja pisala. Ne želim da glumim paćenicu ako već njega ne interesuje.

Što se tiče Demida on je tu. Uzdržan kao pre u javnosti, a slatkorečiv kada smo nasamo. Od one noći u moru, više nismo spavali.

Arasovo stanje se ne menja. I dalje je u komi, a doktori nikome ne daju neke pouzdane informacije.

Zato sam ja rešila da se od većine distanciram. Imam mali krug prijatelja i poznanika koje sam pozvala na rođendansku žurku večeras, koju je Gaja odobrila da se održi u klubu Opium, i to je to.

Nadam se iskreno da ću videti Adama, ruku na srce nedostaje mi.

A sada je vreme za posao. Neće devojke same od sebe striptizete postati.

••••

Alkohol je samo dolazio, muzika se orila, a ja i par prijatelja smo digli klub na noge.

Ne mogu poreći da sam se non stop okretala i tražila po ćoškovima Adama. Želela sam da ga ponovo vidim ali ni za živu glavu nisam htela prva da priđem.

Nije osećao potrebu danima unazad da se javi, zašto bih ja onda izigrava paćenicu i jurila za njim?

- Koliko će glava leteti ako Nikos reši sutra da se pojavi? - Marta mi se prodrala na uvo dok smo obe đuskale u ritmu muzike.

- Koliko možeš poznatih lica ovde da izbrojiš. - namignula sam joj te sam iskapila viski do kraja.

- Nije utešno. - obazrivo je preletela pogledom po desetak devojaka iz, pa Pakla, te se kiselo nasmejala.

- Ne brini, - ćušnula sam je u rame, - taj se neće pojaviti i da mu život od toga zavisi. - namignula sam joj te sam pokušala i sebe u to da ubedim.

Istina, niko nije ni video ni čuo Nikosa od kada je došao. Gaja kaže da nas nadgleda, a ja nešto sumnjam u to. Aras kada je bio tu, vladao je strah i trepet, a sada pošto niko ne zna ni kako Nikos izgleda malo su raspušteniji.

Čekam trenutak da se pojavi kao Aras, grom iz vedra neba, i da kaže sve u sektor C da nas pošalju.

Tada bih se smejala, od muke. A sada ću da uživam.

- A da smanjiš malo to piće? - ruke na mom struku i taj tihi, al dovoljno razborit, glas blizu mog uha su me naterali da se skamenim u mestu na sekund dok mi mozak neisfiltrira šta se dešava.

- Adame? - kroz osmeh sam rekla kada sam se okrenula i susrela se oči u oči sa njim.

- Dođi ovamo. - povukao me je za ruku ka zabačenijem delu kluba gde je muzika jedva dopirala.

- O pa ti me se sećaš? - provokatorski mi se nasmešio dok je držao ruke na mojim kukovima.

- To bih isto ja tebe mogla da pitam. - spustila sam mu ruke na grudi odmeravajući ga.

Nosio je crnu sekjuriti majicu kao i crne pantalone u kojima je imao zadenut pištolj. Kosa mu je bila neuredna, a oči plamteće.

- Ne zoveš. - konstatovala sam oblizujući usne.