Mesečevo proročanstvo

21.Deo

Kasandra

Provela sam dva najlepša dana u svom životu sa Adamom. Vodio me je svuda. Pokazao mi je Mikonos uzduž i popreko. Obišli smo i Atinu i zaljubila sam se u taj užurban grad. Vodio me je u šoping, a posle i na prelepu hranu u raznim restoranima. Vozli smo se brodom, išli smo na plažu, gledali zalaske sunca i naprosto uživali.
I to smo sve spakovali u dva dana! Neverovatno.

Po dolasku u Španiju odmah smo otišli da tata i mama upoznaju Adama. Kupio ih je na prvu. Taj šarmantni gospotin je tačno pričao šta je mom ocu prijalo da čuje. U više navrata je pomenuo da želi da ja budem srećna i ispunjena i da će sve uraditi samo da nikada ne zaplačem kada se prisetim prošlosti.

Mislim da ih je malo kopkala razlika u godinama kao i Melani ali dobro je sve prošlo.

Adam je harizmatičan, humorističan, svestran i naprosto ne možeš da ga ne zgotiviš kada popričaš malo sa njim.

Sa mnom je umiljat i sladak, pun ljubavi, a onda dok šetamo mislim da nas zaobilaze kao da su dva loše odgojena dobermana pored mene.

Deluje strašno za osobe koje ga ne poznaju, za mene je sunce.

Obasjao je moju tamu i pružio mi radost za ovih par dana, a mogu tek da zamislim šta će biti za par godina.

Obišli smo i par placeva koji su se prodavali. Jedan nam se naručito svideo. Pogledaćemo još negde pa ako ništa bolje ne nađemo, krenućemo sa izgradnjom našeg doma tu. Na par desetina kilometara odaljeni od moje porodice.

Adamu to nije bio problem. Znao je i sam koliko sam propatila zbog razdvojenosti i ni na trenutak nije pravio pitanje oko svega.

Sada sedim i slušam kako, na porodičnoj večeri, mama priča Adamu kakvo sam dete bila.

Nisam pohvalne stvari radila...

- Imala je pet godina kada je malog komšiju nagovorila da uđe  u malo jezero, koje je tada bilo iza njegove kuće, i da roni sve dok ne ugleda zlatnu ribicu. - započela je mama petu priču po redu i ponovo ubrala osmehe svih prisutnih.

- Da njegovi roditelji na vreme nisu izašli iz kuće, tražio bi on ribicu zauvek. Ali nije to poenta. Poenta je kako je naša Kasandra sedela na ležaljci sa naočarima za sunce i sunčala se dok mu je naređivala da nipošto ne izranja dok je ne nađe. Posle se naravno branila da je to bila njegova ideja, a on mučenik je morao to da potvrdi.

- Nije je našao? - Adam se okrenuo ka meni, a ja sam ga samo prostrelila pogledom.

- Bila sam mala. - branila sam se.

- Bila si opasna. - tata se nadovezao uz osmeh.

- U svoje vreme je bila i heroj. Iz požara je spasila jednu devojku. - Adam reši da me hvali malo za promenu.

- Iako mi je došlo pet puta da je šutnem u onaj plamen koliko je bila smotana. - promrsim dok nabadam ćuftu na viljušku.

- Uvek je imala srca. - mama se nasmejala dok mi je dosipala soft u tanjir.

- Nekada je pravila kolače od zgnječenih puževa. - baba se ubaci, a ja se udarim po čelu.

- On to zaista nije morao da zna.

- Nije ih valjda niko pojeo na kraju? - Adama je kao interesovalo.

- Deda, umalo. - baba kao tiho kaže.

- U moju odbranu, baba mi je pomagala da ih ispržim.

- Mnogo se braniš u poslednje vreme. - Adam me je zadirkivao.

- Kada pričate sve neke priče koje su užas za prisećanje. - ja sam bre duša.

- Hoćeš li da nam nekada pokažeš kako se to pravi? - blizanci se oglase u isto vreme.