Mesečevo proročanstvo

16.Deo

Lukrecija

Tek posle nekih sat vremena shvatila sam da ipak moram Nikosu da kažem ko je jedna osoba jer ta osoba će sutra biti prodata!

Tumaram po kući ali nema ga. Kola su mu tu, to je olakšavajuća činjenica ali ovde ga nema.

Ulazim u lift i krećem redom po spratovima da ga tražim. Sva sreća te sam se brzo setila Rona i Rikija, likovi zaduženi za obezbeđenje na kamerama. Upala sam kod njih u jazbinu sva zadihana.

- Momci, kako je?

- Tebe kad vidimo, odmah je sve bolje. Šta se traži ovaj put? - Riki me upita, a Ron odmeri.

- Verovali ili ne Nikosa. - stala sam iza njih dvojica dok smo svo troje lutali po kamerama pogledom.

- Šta će ti on nesrećo? - Riki me upita.

- Bolje da ne znaš. - kao u zemlju da je propao.

- Evo ga. Kontroliše sektore. - Ron svečano objavi.

- Na kom je sad spratu?

- Treći.

- Hvala vam momci, uživajte u ostatku dana. - brzo sam izašla lupajući vratima za sobom.

Oni imaju najbolji posao. Sede pred kamerama i apsolutno nikada ništa pametno ne rade.

Ulazim u lift, hitro pritezajući dugme za minus treći sprat.

Želela sam da izjurim čim su se vrata otvorila i to sam i uradila ali sam se zabila u nekoga.

- Polako! - ni manje ni više nego u Nikosa.

- O tebe tražim. - zadihano sam rekla.

- Gde se izgubilo persiranje? - nije se ljutio, više mu je delovalo zanimljivo.

- Izbijeno je zajedno sa tvojom budućom decom kada sam te zviznula u jaja. - kroz lažan kez odgovorim te se vratim natrag u lift jer je on išao negde.

- Što si me tražila? - naslanja se na zid lifta kada pritegne minus prvi sprat.

- Shvatila sam da ipak moram da ti kažem jednu osobu koju želim da povedem sa sobom.

- Zašto si se predomislila?

- Jer će ta osoba da bude prodata ako ti ne kažem. - zatreptala sam.

- Na to ne mogu da utičem. - slegnuo je ramenima.

- Možeš, al očigledno nećeš. Uticao si da me onaj Španac ne odvede, urgiraj i za Martu. - nije bilo naređenje ali sam želela da to uradi.

- Ne naređuj mi. - znala sam kako će protumačiti.

- Ne naređujem. Samo želim da je bukvalno spaseš.

- Ona neće biti pošteđena kao ti. Moraće da nastavi da radi. - zavrteo je prstom kao deda neki.

- Kako god, samo da je ne prodaš. I zašto si dođavola hteo da nas prodaš?

- Jer mi ne trebate. Niko odavde. Mislim, to već znaš. - nasmejao se.

Ne mogu poreći da nema lep osmeh. Jebiga.

- Sredi mi ovo.

- Večeras počinjemo sa upoznavanjem onda. - pružio mi je ruku da zapečatimo dogovor.

- Nešto se često rukujemo u poslednje vreme. - konstatujem ali mu ipak pružim ruku.

- Često mi naređuješ. - i baš u tom momentu lift se zaustavio na željenom spratu.

- Ideš sa mnom. - dodao je.

- Gde?

- Da spasemo tvoju drugaricu jer ja nemam pojma ko je Marta. - kao da je to nešto apsurdno je izgovorio stavljajući ruke u džepove.