Mesečevo proročanstvo

Epilog

Adam

Upoznao sam je dok još nije imala ni osamnaest godina. Bila je voćka tantalskog roda za mene, većinu vremena. Tako lepa, a tako daleka.
U tim periodima nisam znao za sebe.

Dosta sam patio i mislio sam da ću jebanjem svega što stignem iz glave izjebati činjenicu da sam propao sa svojih dvadeset osam godina.

Izgubio sam ženu i dete. Mislio sam da je svet za mene stao.

A onda sam upoznao, tada, Lukreciju. Kao što je ona za mene mislila tako sam i ja za nju.

"Ma proći će me za par meseci"...Čuj, proći će me.

Nisam umeo da dišem bez nje par godina kasnije.

Uvukla mi se pod svaku boru i poru i nije nameravala odatle da ode.

Mnogo sam grešio, mnogo je puta od sebe oterao. Mnogo sam puta je naterao da razmišlja da li sam dobar izbor ili ne. Ali sam je na kraju dana ipak najviše voleo.

Njena svaka suza bolela me je dva puta više.

A njen osmeh, grejao mi je dušu.

One dve godine koje sam proveo bez nje bile su gore od svih godina koje sam proveo u Paklu, kako je ona ono mesto nazvala.

Lupao sam o zid glavom i čekao je. A kada sam je ugledao na tremu moje kuće, znao sam da je nikada neću pustiti ponovo da me ostavi.

I danas pet godina kasnije, nijednom se nisam pokajao što sam joj stavio prsten na ruku i od nje napravio nasmejanu gospođu Nelson, majku najlepše devojčice na celom svetu. Lili.

Lili je na svet došla u pravom momentu. Dobili smo ključ našeg doma, a već dva dana kasnije Kasandra se porodila.

Rađala ju je dvadeset sati. Kosa joj je od napora otpala s glave al zato je Lili imala najlepšu crnu kosu koju sam ikada video. Bujna kosa, buljave oči i medene usne.

Učinila je da se ponovo rodim i da ponovo od sreće zaplačem posle dugog niza godina.

Postao sam tata, heroj i trudim se da iz dana u dan budem što bolji suprug, ovoj legendi od žene.

- Lili, ne možeš Rafa da hraniš tatinim čarapama. - Kasi je išla za našom trogodišnjom ćerkom i sklanjala od nje čarape.

Ja sam samo uživao u pogledu na svoju trudnu ženu i naše malo čudo, ovako zavaljen u ljuljašku na terasi naše kuće.

- Raf! - Lili je zarežala na njega, a mali francuski buldog je pobegao od straha.

Kasandra se glasno nasmejala mameći i meni osmeh na lice.

Kupili smo pre možda godinu dana kuče koje je Lili postalo najbolji drug. Kasandra me je pitala da li može da se zove Raf, po kučetu koje je imala kada je bila mala, a ja sam se samo nasmejao. Spreman sam sve da joj dam, pa što ne bih i pravo da izabere ime našem kućnom ljubimcu?

- Da li si naručio hranu za večeras? - uputila se ka meni ostavljajući Lili da juri jadnog Rafa po dvorištu.

- Jesam. Sve je sređeno, samo se ti ne umaraj. - sela mi je u krilo, a ja sam odmah naslonio ruku na njen stomak.

Moj sin se igrao u majčinom stomaku dodatno joj otežavajući kretanje.

- Torta stiže? - umorno je naslonila glavu na moje rame, ljubeći me u vrat.

Volim kada me tu ljubi. Toliko volim da sam tu istetovirao početno slovo njenog imena. Na žili kucavici, nek se zna ko je žena zbog koje živim.

- Sve je sređeno ljubavi, ne brini se. - danas slavimo Lilin treći rođendan.

Moji roditelji, sestra i brat samo što nisu stigli, a njenima je to na par minuta vožnje.

Nikos i Suzi su doleteli juče i pored svih naših insistiranja odseli su u hotelu.

Najbolja odluka koju smo doneli je bila ta da živimo u Španiji. Baka Zara je pravo čudo od žene.

Toliko nam svi pomažu oko Lili ali ona je izuzetak. Ona se polomi oko svoje praunuke.

- Marta mi je javila da stiže uskoro. - obavesti me o maloj napasti, odnosno o njenoj najboljoj drugarici.

- Dosadio joj je život u koferima? - našalim se na to što Marta sa svojim raznim izabranicima non stop negde putuje.

- Ne bi za živu glavu propustila Lilin rođendan.

- Ali? - naslućujem ga.

- Večeras ima let. Idu za Kairo. - e ovo me je nasmejalo.

Marta više nije osoba koja sedi u jednom mestu satima, sada je jedva nahvataš na kratko dok ne odleti u drugu državu.

- Nisi mi nikada ispričao značenje tih svih tetovaža na tvom telu. - i zapravo kada razmislim zaista nisam.

- Porodica, prijatelji, bitke koje sam preživeo, uspomene i najvažnije tvoja i Lilina. - nema tu šta puno da se priča.

Voleo sam da se šaram. Svaki trenutak svog života nosim na koži podjednako kao na duši.

- Tata podigni i mene! - moja ćerka je prava mamina kopija.

- Dođi. - podigao sam je na drugo koleno, a njih dve su me zagrlile.

Šta više mogu od ovog života da poželim sem da mi oni budu zdravi i srećni?

- Adame. - tiho me je pozvala.

- Reci ljubavi.

- Nema niko srećniji od nas. - kroz osmeh je rekla izazvavši i moj.

Sećam se kada mi je to rekla pre pet godina.

"Jednog jutra ćemo se probuditi i samo reći Nema niko srećniji od nas."

- Nema mala, niti će iko ikada biti. - poljubio sam prvo Lili, pa onda nju.

Moja porodica je moj smisao života.

Sine, jedva čekam da se rodiš, ne zato što je mama smislila lom imena koje želi da da tvojoj budućnoj braći i sestrama, već da bi upoznao dve najdivnije žene koje su spletom okolnosti postale ceo moj univerzum.

Veruj mi, volećeš ih čitavim srcem, a poželećeš da možeš još više.

Eto, to su ti moje devojke.

Čarobne na sto načina, a lude na sto jedan.

- Volim te. - tiho je rekla mazeći Lili po glavici, a gledajući u mene.

- Volim i ja tebe. - spustio sam glavu otiskujući nežan poljubac na njene usne.

- Fuj! - Lili se oglasila i oboje nas nasmejala.

Univerzum je to. Tako mali, a tako veliki.

Destiny, hvala ti za sve.

Da tebe nije bilo, moj život ni upola ne bi bio ovako zanimljiv.

Podarila si mi Kasandru, a godinama kasnije i Lili.

Bojao sam se tog Mesečevog proročanstva, a ono je na kraju igralo u mom timu.
Pobedničkom timu.