Mesečevo proročanstvo

17.Deo

Lukrecija

Sedim u dnevnom boravku i čitam poruku koja mi je stigla od Nikosa pre par minuta.

"Lukrecija, ništa nije dobro." - tako je glasila prva rečenica mog ortaka u nevolji.

"Spakuj stvari za beg, nek ti uvek budu pri ruci. Šaljem svoje jedinice da budu uz vas jer se ogromno sranje sprema. Ne paniči i prenesi moju poruku Gaji. Ja ću doći za neki dan. Do tada, drži sve pod kontrolom. Tebi jedinoj verujem tamo."

I ja sad sedim i razmišljam da li je moguće da će me pored sto sranja, ubiti tuđe sranje...I ja ću biti malo glavna? Volim to.

- Pa Lukrecija, ako je došao čas da te nema, nek te makar nema mirne duše. - ustala sam sa kreveta te sam se uputila ka liftu.

Ovaj put ću ja biti glasnik lepih vesti za Gaju.

Silazim odmah na prvi sprat ispod vile i tu je nalazim. Za divno čudo nisam morala da tumaram tamo-amo.

- Gajo! - povičem njeno ime u želji da je zaustavim jer se negde uputila ali i sama zastanem kada vidim Adama kako izlazi iz jedne prostorije.

- Lukrecija? - oboje se okreću ka meni, a ja skamenjena.

Šta će on ovde?

- Donosim ti vesti od Nikosa. - obraćam se Gaji dok Adama pozdravim klimanjem glave.

- Ti mi donosiš vesti? - bila je zbunjena ali je ipak išla nogu pred nogu ka meni.

Adam takođe.

- Ja. - klimnem glavom te joj pružim telefon da bi pročitala poruku.

Ne želim da pomisli da sam išta slagala.

- Magarac sa cvetom u dupetu? - Gaja se momentalno zbuni na ime korisnika koji šalje poruku.

- Nikos. - objasnim.

To što je sada okej ne znači da je pre bio. Zato je magarac, a cvet je njegova druga strana.

- Kako misli samo tebi veruje? Ja sam ga odgajila! - mrzovoljna starica.

- Od svega to ti je najbitnije? - istrgla sam joj telefon iz ruke nevoljno puktajući.

- Obavesti devojke da budu oprezne. Spakujte stvari. Čekamo ostala naređenja i to je to. - izdiktiram.

- I Gajo. Ono šibanje...Nije ti trebalo. - nisam ga zaboravila, niti ću.

- Zaslužila si ga Lu. - starica odmahne glavom, a ja se nasmejem.

- Znam da jesam ali zamisli da je Aras za to saznao... - dobro ona zna šta bi bilo.

- Nisi mu rekla. - bila je samouverena.

- Ali mogu Nikosu. - namignula sam.

- Kakve on veze ima? Baš njega... - zaustavila sam je u pola rečenice.

- Briga ga je. Srušio bi ti ovo na glavu da zna šta si mi uradila. Veruj mi. - okrenula sam se u nameri da uđem u lift.

- I njega vrtiš oko malog prsta sada? - ali me je njen komentar ostavio u mestu.

- Šta hoćeš da kažeš? - okrenula sam se ka njoj ledenog pogleda.

- Hoću da kažem da ne znači da je svaki čovek sa kojim spavaš spreman da sruši svet za tebe. - odbrusi mi nadmeno, a ja se nasmejem.

- Nemoj da te boli što nijedan čovek sa kojim si ti spavala nije bio spreman da sruši svet zbog tebe.

- Lukrecija pazi na reči. Neću ih tolerisati. - zapretila mi je.