Mesečevo proročanstvo

8.Deo

Lukrecija

Danas sam ustala na levu nogu i baš sam raspoložena nekome zube da izbijem, a taj neko će biti Edesa.

Prošla su tri meseca od kako je rekla Adamu da je trudna i sva tri meseca vešto čuva tu tajnu od drugih.

Gaja je ovih dana išla po sobama i proveravala devojke, njihovu odeću, šminku, kozmetiku i sve ono što im je dozvoljeno da imaju.

Jutros sam od nje 'saznala' da je moja draga drugarica trudna jer joj je našla test za trudnoću u korpi za prljav veš.

Naravno da sam se toliko obradovala da sam se u tri maha obukla i krenula demonstrativno ka njoj jer znam da će uskoro propevati ko je otac bebe kad je Gaja uhvati na nož.

Koliko god mene ona žena volela, Adamov ispad neće tolerisati i on ga je ugasio. Zato je vreme da odglumim neku devojku i da zaštitim svog valjda dečka.

Ne razumem se u veze, kod nas je Adam glavni za sve to.

- Kucala bih al me je mrzelo. - oglasila sam se kada sam kao tajfun uletela kod Edese u sobu.

- Lu! Nisam te očekivala. Otkud ti? - da nisam čula sve one gadosti koje priča o meni pomislila bih da je ovaj osmeh iskren.

Lagano sam je odmerila u prolazu, nabacujući osmejak na lice.

Nosila je široku majicu i široke pantalone.

To tu u njenom stomaku je dete mog dečka.

Jebote ja imam dečka...

Dobro nije to sad tema.

- Ja sam došla da te obavestim nešto. - vratila sam se par koraka unazad te sam zaključala vrata od sobe.

- Šta ti je? Dobro si? - nije joj bilo svejedno.

- Kao prvo. Čestitam! Nadam se da će ličiti na oca. - onako demonstrativno sam se okrenula i sasula joj u lice svoj najlepši osmeh.

Prebledela je.

- Kao drugo. Od kada se test za trudnoću baca u korpu za prljav veš? - onako glasnije sam se nasmejala dok su mi štikle odzvanjale po parketu.

Mislim da ne diše.

- Kao treće. - zastala sam tik ispred nje, a ona je primetno progutala knedlu.

- Kao treće šta? - brecnula se na mene te je odskočila korak unazad.

- Smiri te trudničke hormončiće dok pričaš sa mnom. Je l ti jasno? - onako lagano sam je upitala dok sam joj vrhom nokta sklanjala zalutali pramen s lica.

- A ti se spusti na zemlju. - propevala je.

- Zar da se spusti na zemlju osoba koja si htela da budeš? Al dobro nisam zbog toga ovde. - odmahnula sam rukom te sam je očas posla priterala uz zid.

- Danas ćeš imati vrlo ugodan razgovor sa Gajom koja je na putu da prenese Arasu informacije o tvom drugom stanju. - ozbiljno sam je pogledala, a ona je pokušala da me odgurne.

- Smireno. - prostrelila sam je pogledom.

- Odjebi od mene! - viknula je.

- Šh! Nećemo da te odmah ubiju, zar ne? Došla sam da te posavetujem.

- Ne trebaju mi tvoji pišljivi saveti. Skloni se iz mog ličnog prostora. - toliko jako me je odgurnula da sam tri koraka unazad otišla.

- Ovo ti nije trebalo. - počešala sam se po potiljku lagano se smeškajući.

- Zucneš li ko je otac deteta imaćeš najdužu i najbolniju smrt koju nigde nisi mogla da vidiš. - govorila sam sedajući polako na njen krevet.

- Ovde ste se jebali, hm? Neudobno. - coknula sam.