Lukrecija
Provela sam sate ležeći u sobi koja je sada već blago posuta mesečinom i razmišljala sam.
Da li je današnji dan bio moj izlaz iz ovog sveta?
Možda mi je zaista bilo suđeno da izgorim u onom požaru i da napokon budem tamo gde bih trebalo. Na slobodi.
Nije kao da bi velika razlika bilo biti ovde i ne biti. Ni za mene ni za druge. Hvatam sebe u situacijama gde se nalazim sama u moru ljudi i pitam se čemu sve ovo.
Dovedena sam ovde, nekim čudom usvojena, provodim najlepše godine između ovih zidina i to sama.
Kada se svetla ugase i dođe kraj satnici koju moram dole da provedem, vraćam se par spratova iznad u kuću gde sam opet sama sa svojim mislila.
Današnji događaj mi je otvorio oči i izazvao u meni erupciju želje za promenom. Želim da vidim svet. Da uživam. Da se provodim. Da idem u šoping sama i da kupujem u fastfudu. Želim da odem na plažu.
O tako sam dosta toga čitala o njima. Lepoti sam se preko slika divila i razmišljala sam kakav li je osećam plivati u moru.
Kakav li je zapravo osećaj zakoračiti dalje od ovog imanja?
Nikada neću dobiti odgovor na ta pitanja.
Ja sam ovde. Dovedena da radim i spletom nekih mučenih srećnih okolnosti dobila sam 'oca' i dom. Al opet ja sam njegov sluga. Radnica u njegovoj mračnoj jazbini i nemam pravo glasa. Nisam na odmoru i to me jako uništava.
- Zato sam trebala danas da se bacim u vatru.
- pomislih.
Ništa nikome promenilo ne bi.
Ja sam za Arasa još jedna u nizu.
Gaji bi bilo žao jer znam da me je zavolela kao što sam i ja nju al opet prošlo bi je za sedam dana skroz.
Mojim prijateljicama bi svanulo da me nema jer sam svesna zavisti i ljubomore al samo ne znam zbog čega.
Nelsonu...Pa njemu bi nedostajalo moje telo koje je znalo kako da ga opusti posle napornog dana. Moja vrela unutrašnjost koja ga je dovodila do pucanja. Ne ja. A sve ovo što je njemu prijalo sa mnom može i u drugoj da nađe. Takođe je i muškarac. Preko žena prelaze kao preko leda.
Pažljivi da ni na jednu ne padnu jer će da ih boli.
Zamenio bi on mene očas posla prvom sisatom koja naiđe i zato se ne bojim za njega.
I tako ostah sama.
Svi bi me zamenili, a ja opet mučena želim da živim. Zarad koga i čega? Nemam pojma. Al tu
sam. Popunjavam prostor i čekam dan koji će mi možda promeniti život.
Kucanje na vratima me je prenulo iz razmišljanja te sam se popridigla u krevetu i glasnije rekla:
- Da?
- Lukrecija, došao sam samo da vidim kako si? - blagi šok me je prodrmao kada sam videla Arasa na pragu.
On nikada nije dolazio da vidi kako sam, treba li mi nešto ili da li sam umorna, posle posla.
- Dobro sam, hvala na pitanju. - brzo sam odgovorila nespremna na ovakav iznenadni susret.
- Sigurno? - i dalje je stajao na vratima s rukama u džepovima prodorno me gledajući.
- Da, da, sigurno. Malo me noga boli ali proći će. - ma gde da mu se požalim pa da me baci na gore muke.
- Drago mi je da to čujem. - klimnuo je glavom te je krenuo da zatvori vrata ali sam ga zaustavila.
- Gospodine... - započela sam, a on je stao u pola pokreta.
- Lukrecija pričali smo o tome... - da ga ne zovem 'Gospodine/gospodine Hala' kada smo sami.
- Zna li se šta je izazvalo požar? I da li je sve sanirano? - izignorisala sam njegov pogled, a on je klimnuo glavom.
- Jedna devojka je namerno zapalila i sebe u jednoj od ostava. - mišić na desnom obrazu mu je zaigrao i znala sam da je besan.
- Strašno. - samo sam to imala da kažem.
- Dole je sve sanirano i plus još bolje obezbeđeno. Ne želim da još nekoj padne ovako glupa ideja na pamet. - klimnula sam glavom potvrđujući njegove reči.
- Idem sada. Laku noć Lukrecija.
- Laku noć. - brzo je zatvorio vrata te sam ponovo ostala sama sa svojim mislima.
••••
Mislim da je vasiona čula moje najiskrenije želje jer mi je današnji dan počeo fantastično!
Devojka koja je danas trebala da ide u kontrolu jednog od Arasovih klubova se iznenadno razbolela i on je odlučio prvi put da pošalje mene!
Kao malo dete se radujem jer ću prvi put za ovih petnaest godina izaći malo sveta da vidim.
- Spremna sam! - bukvalno sam doskakutala do Gaje koja je u rukama držala tri velike fascikle.
- Ovo su ti papiri koje moraš da uporediš sa papirima u klubu. Ako vidiš i najmanje odstupanje obavestićeš me. - bila je ozbiljna, a ja sam samo želela da izađem odavde.
- Dogovoreno. Kad polazimo?
- Diši Lu. Onesvestićeš se. - pomazila me je po ruci, a ja sam klimnula glavom.
- Gospođice Hala. - očula sam dubok muški glas iza sebe te sam se okrenula.
- Da? - izraz lica mi se momentalno promenio dok sam pogledom skenirala čoveka ispred sebe.
Gromada. - prva pomisao.
Crne ambis oči su me fiksirale, al su ipak imale neku iskricu u pogledu. Visok. Nabildovan. U crnoj uniformi. Strah kroz kosti bi me prošao da znam da ne radi za Arasa.
Ne mogu da procenim koliko godina ima jer mu crna, lepo stilizovana brada, sigurno daje koju godinu više. Al između trideset i trideset pet ima sigurno.
- Ja sam Demid i danas ću sa Vama ići u kontrolu kluba "Opijum". - bez rukovanja mi se predstavio, a ja sam klimnula glavom.
- Drago mi je Demid. Jedva čekam da izađem odavde. Idemo li? - nisam mogla da zadržim svoj entuzijazam.
- Ako ste spremni, idemo. - udahnula sam duboki te sam krenula ispred njega.
- Znaš li da prvi put od kako sam ovde izlazim? - upitala sam ga kada me je sustigao.
- Onda ću se potruditi da Vam ostane u pamćenju ovaj izlazak. - nasmejao se, te mi je ulio nadu da nisu svi radnici ovde samo glupe mašine.
- Bila bih ti zahvalna i ako možeš da mi ne persiraš, bar dok smo sami. Mrzim to, a plus sam te mlađa. - pogledala sam ga preko ramena.
Osmeh na njegovom licu mi je poručivao da sam mu se već dopala i to mi je drago.
- Naravno.
- Gde se nalazi taj klub? - radoznalo sam upitala dok sam ulazila u lift.
- Ovde kod nas, na Mikonosu. - rekao je kao da je to najnormalnija stvar.
- Mi smo na Mikonosu? - zbunjeno sam upitala.
- Nisi znala? - nasmejao se, a ja sam odmahnula glavom.
- Zapravo nikada nisam ni pitala. - kada bolje razmislim.
- Vila se nalazi jedan breg udaljena od mora. Nisi bila na plaži ovde nikada? - ponovo me je zbunjeno upitao, a ovaj put sam se ja nasmejala.
- Nisam Demid nigde išla van ovih zidina.
- U redu, nemoj da me biješ. - ovaj lik je zanimljiv.
- Suzdržaću se od tog nagona. - i ja sam se našalila.
- Kojim kolima idemo? - upitala sam kada smo liftom stigli u garažu.
- Aras nam je spremio G Klasu. Verujem da je zbog toga što prvi put ideš negde.
- U...Nisam znala da to poseduje.
- Sada znaš. Hoćeš ti da voziš?
- Zajebavaš me zar ne? - kroz osmeh sam ga upitala prateći blinkanje svetala dobrodošlice crne lepotice na samom kraju garaže.
- Malo sam se više opustio, ne zameri. - entuzijazam mu je spao, a ja sam se osećala loše.
- Zapravo ne smeta mi. Potrebno mi je luftiranje glave od uzdržanosti.
- Nisam te zamišljao tako opuštenu. - govorio mi je dok smo ulazili u kola.
- Pa zapravo u većini situacija i nisam. Al kada osetim dobar povratni vajb, opustim se.
- Obično su ovi na višim položajima uzdržaniji prema radnicima u obezbeđenju. - konstatovao je.
- Jer su utripovani. Ja se naprimer super slažem sa par njih i mogu da potpišem da je većina vas na većem nivou kad ih upoznam od bilo koje podignute glave ovamo.
- Primetio sam da se družiš sa Nelsonom. - jao ne, samo ne o njemu.
- Da i on mi se dopada karakterno, super je. Kako se tebi čini? - mogu malo da pročačkam, čisto da čujem mišljenja i muškaraca o njemu.
Žene su samo lude za njim, a ovako ga ne poznaju.
- Gotivan je lik. Al i suzdržan. Nisam čuo nikakav icident da je napravio sem onoga sa onom devojkom. - kada smo izašli iz dvorišta osećala sam se kao na drugoj planeti.
Moja želja se ostvaruje!
- Voli da švrlja tako sa zaposlenima? - interesuje me, ne osuđujte me.
- Ne znam, iskren da budem. Al sam načuo da ima dosta obožavateljki. - nasmejao se na ovo, a bogme i ja.
- Verujem da ne zaostaješ za njim. - malo komplimenata nije na odmet.
- Ipak on vodi.
- Nije poenta u tome koliko njih bi da bude u njegovom krevetu, poenta je koga vodi tamo.
- E za to nisam čuo. Krije kao zmija noge dok ostala momčadija priča na sav glas. - pa bolje bi mu bilo.
- Neka posebna mora da je u pitanju. - našalila sam se.
- Ili neka rugoba, al je dobra u krevetu pa ne bi da se sramoti. - uvređena sam.
- Zar možeš tako za neku ženu da kažeš?
- Nije svaka lepotica, nećemo da se lažemo.
- Zar kod Arasa može da radi neka 'ružna'?
- To što imaju grudi i zadnjicu ne znači da su lepe. - pojednostavio mi je.
- Pošteno. - iskreno.
- Kako je lepo ovde! - oduševljeno sam rekla kada smo zašli u samo srce Mikonosa.
- Ovde je noćni život strava. - prokomentarisao je.
- Blago se onima koji u ovome uživaju. - kroz uzdah sam progovorila, a on se načas okrenuo ka meni.
- Misliš da te Aras ne bi pustio jedno veče u klub kada bi ga pitala? - nisam o ovome razmišljala.
- Ne znam iskreno. Verujem da bi mi rekao da nisam tu da bih uživala već da bih radila. I kao da se ne opuštam i ne uživam u činjenici što me je usvojio jer opet imam više obaveza nego prava. - to liči na Arasa, a i logično je.
- Vredi pokušati. Pitaj ga jednom, a ja ću se rado ponuditi da budem tvoja pratnja i zaštita.
- Dogovoreno. - kroz osmeh sam klimnula glavom.
Sada mi se u glavi motaju slike mene u provodu. Mene na plaži. Među ljudima. Onako normalnim ljudima. Mene u kafiću i u šopingu. Jebeno dobre slike
- Imaš li instagram? - upitala sam ga posmatrajući lepotu ulica prošaranih cvećem.
- Nemam, ti?
- Ne, al bih volela da imam. Ovo mesto je prelepo, a slike bi bile još lepše. Aras mi je kupio
telefon, al strogo mi je zabranjeno instaliranje društvenih mreža. Ja sam rob i to zaboravljam često al jako bih volela da bar na dan budem slobodna. - ovo je moja želja iz dubine duše.
- On da nije hteo da te izdvoji iz mase drugih devojaka nikada te ne bi prisvojio. Pitaj ga sve što te interesuje. Reci mu svoje želje i nadaj se da će bar na jednu pristati. Da te svrstava u rang sa drugim devojkama, ne bi živela u vili već u sobici dva sa dva sa četiri druge devojke. - ovo mi je otvorilo oči.
- Plašim se išta da ga pitam.
- Iskreno, ko ga se ne plaši? - nasmejao se.
- Kada stižemo?
- Žuri ti se?
- Ne, prelepo mi je i volela bih što više da odugovlačimo.
- Uskoro stižemo al tamo ostajemo dugo, tako da opusti se.
- Zaista? - raširila sam oči, a on je klimnuo glavom.
- Dugo ćemo pregledati papirologiju, a dobili smo i dopuštenje za dva sata provoda. - namignuo mi je, a ja dam bukvalno zinula
- I to mi tek sada kažeš?! - viknula sam na njega udarajući ga u ruku.
- Zaneo sam se u priči pa sam zaboravio ranije da napomenem.
- Pa kako ću ovakva u klub večeras? - pogledala sam svoje iscepane farmerke i običnu belu majicu, a on se nasmejao.
- Šta ti fali? - odmerio me je, a meni su prošli trnci celim telom.
- Ovo nije odeća za prvi izlazak! - kako sam to rekla on je zakočio i ja sam se štrecnula.
- Šta to radiš? - gledala sam ga zbunjeno kako otkopčava.
- Izlazi, idemo da ti kupimo odeću za prvi izlazak. - pokazao mi je glavom ka radnji punoj seksi haljina.
- U! Idemo! - izletela sam brzinom vetra iz kola i lagano, pristojno ušla u radnju.
Moja prva kupovina, a da nije online! Divno!
- Demid! - pozvala sam ga iz kabine za presvlačenje, a on se za tili čas nacrtao u malom hodničku.
- Reci. - očula sam njegov glas te sam provirila iza iz kabine.
- Je l bi mogao da mi pomogneš da zašniram haljinu? - zatreptala sam te sam ulovila njegov iznenađen pogled.
- Naravno. - kao i knedlu koju je upravo progutao.
Pomerila sam se od vrata te sam stala ispred ogledala prateći u odrazu njegovu veliku pojavu kako ulazi u skučen prostor kabine.
- Ovde. - polako sam stavila ruku na leđa pokazujući mu rajfešlus.
Gledala sam ga u oči preko odraza u ogledalu, kao i on mene. Ne mogu poreknuti da sam progutala knedlu kada je spustio ruke na dno mojih leđa slučajno okrznuvši moju golu kožu prilikom povlačenja rajfešlusa na gore.
Iako mi je odavno zakopčao haljinu ni jedno ni drugo nismo skrenuli pogled. Odmerio me je, moram priznati i samo još jača varnica mu je zabuktala u očima.
Brzo sam disala dok mi je čudni elektricitet prolazio telom. Tako mi je blizu i ta me čini nervoznom iako ne bi trebalo.
Znam ga svega pola sata i ovo je sasvim neprimereno.
- Kako ti se čini? - prekinula sam tešku tišinu, a
on je ponovo lagano prešao pogledom preko celog mog tela.
Obukla sam elegantnu bordo haljinu koja mi je otkrivala ramena i istačinjala dekolte. Jako mi se dopada. Prelepa je.
- Pristojno, a izazovno. Savršeno. - tiho je rekao te se brzo uspravio klimajući glavom.
- Ostaviću te da se presvučeš. - i stim rečima je bukvalno izleteo iz kabine.
Da li je ružno s moje strane što sam nas pre par sekundi zamišljala kako mi zavrće haljinu oko struka i zverski me uzima odpozadi u ovom skučenom prostoru?
••••
Četiri mukotrpna sata u kancelariji su jedva prošla.
Glava mi otpada od svih tih brojki i informacija ali napokon mogu da uskočim u onu haljinu i odem u svoj prvi provod.
- Gotovo! - s olakšanjem kažem te se zavalim u stolicu preko puta Demida.
- Previše propusta su imali. Arasu se ovo ni malo neće svideti. - trljao je koren nosa i bio je seksi.
Da, upravo sam to izjavila sebi u mislila i briga me.
- Briga nas. Nije naša krivica.
- Pozvaću ga sad, a ti se spremi.
- U redu. Gde je kupatilo? - osvrnula sam se oko sebe, al nigde nije bilo vrata koja vode u toalet.
- Tek sprat ispod. Presvuci se ovde, a ja ću izaći. - s tim rečima je napustio kancelariju ostavljajući me samu u njoj.
Jedva sam uspela da zakopčam haljinu ali trud se isplatio. Nisam želela da ga cimam da dolazi jer ne bih mogla da odgovaram za svoje postupke ako bi me još jednom dotakao.
- Spremna sam, idemo? - izašla sam iz kancelariie te sam ga zatekla naslonjenog na zid pored i dalje u svojoj uniformi.
- Nisi se presvukao? - zbunjeno sam ga upitala, a on je odmahnuo glavom.
- Ja sam na poslu i dalje, a ti uživaj. - videla sam mu u ustavu da se trudi da ne preleti pogledom po meni i jedva mu ide ta suzdržanost.
Posle one male neprijatnosti u kabini, ceo put do kluba smo ćutali. Izgleda da smo oboje osetili tu seksualnu tenziju al da ni jedno ni drugo nismo smeli išta da učinimo po tom pitanju.
- Ne ideš sa mnom? - ja ne znam ni gde trebam da idem, a kamoli gde da stanem.
- Idem, al kao tvoje obezbeđenje gospođice Hala. - nasmešio mi se te mi je pokazao rukom da nastavim niz hodnik.
Hm, znači tebe resetuje seksualni nagon. Zanimljivo.
- Baš je lepo ovde. - prokomentarisala sam spustajući se stepenicama na prvi sprat.
- Aras je dosta uložio u svoje klubove. - potvrđuje moje reči.
- Vidi se. - klimnula sam glavom.
- Idemo za šank? - onako, najženstvenije moguće.
- Imaš separe ne treba ti šank. - nasmejao se.
- Nisam to znala! Koji je?
- Rezervisao sam najmanji jer si samo ti. Znači onaj na kraju reda.
- Krcato je. Šta se nalazi iza ovog zida? - videla sam da je pola kluba pregrađeno.
- Striptiz klub. Zapravo ovo je pola pola. Pola običan klub, pola striptiz. I najviše novca se u njemu zgrće koliko sam čuo.
- Daću sebi slobodu pa ću te posavetovati. - nasmešila sam se kada sam se smestila u separe, a on je ostao da stoji ispred njega.
- Slobodno.
- Zašto ne zađeš u drugi deo kluba i malo se opustiš? Previše mi deluješ napeto. - piće koje sam naručila u prolazu brzo je stiglo te sam uzela i otpila gutljaj.
- Misliš li da su devojke zaista toliko dobre pa da mogu da mi otklone napetost? - nije porekao, al me je izazvao.
- Lično sam ih trenirala. - namignula sam mu.
Definitivno ga je zainteresovalo to što umem da igram oko šipke. Kog muškarca u ovim mutnim poslovima ne bi?
- Nisam znao da voliš šipke. - dvosmisleno.
- Zanimljive su mi. Dobro prijanjaju uz moje telo. - umem da igram i ja tu igru.
- Verujem. - klimnuo je glavom te je ne okretajući se rukom zaustavio jednog momka da mi uđe u separe.
- Gospođica nije zainteresovana. - samo je to rekao, a lik je bukvalno pobegao.
- Nije bilo neophodno. - malo zbunjeno sam rekla, a on je odmahnuo glavom.
- U opisu provoda nije bilo da te čekam da završiš seks partiju sa nekim. Uživaj pa idemo.
- A da zaista posetiš ti tete pored? - nasmejala sam se lagano se naslanjajući unazad.
Došlo je i mojih pet minuta da uživam!
••••
- Hvala ti! - iskreno sam rekla dok je džipom ulazio u garažu.
Provela sam najlepših tri sata u svom životu.
Mada to nije bilo teško jer je sve lepše od ovog mesta.
- Nema razloga da mi se zahvaljuješ.
- Ima. Da nije tebe ja ovo još dugo ne bih doživela.
Otkopčala sam pojas kada se uparkirao te sam se samo popridigla i zagrlila ga. Presrećna sam.
Duboko je udahnuo kada su mi se ruke našle oko njegovog vrata, a meni je srce tuklo sto na sat.
- U redu je mala, moja dužnost je da ispunjavam Arasova naređenja. - potapšao me je po leđima te sam se ja povukla.
- Tačno. Izvinjavam se, poneo me je trenutak. - naredila sam lepo kosu te sam izašla iz kola.
U rančiću koji sam još danas ponela sam zgužvala haljinu koju sam kupila, a na nogama su mi i dalje štikle od ranije.
Provodu je ovde kraj na duge staze. A ja se iskreno nadam da će biti bar još jedne prilike da se osetim kao ljudsko biće.
- Gospodine Hala. - da nisam očula Demidov glas ne bih ni primetila Arasa kako stoji pored svojih kola.
- Gospodine. - i ja sam zastala klimajući glavom.
- Čuo sam za propuste. Preneli su mi. Ostavite sve papire kod Severusa, uskoro ću ih pregledati.
- Naravno. - Demid je odgovorio.
- Dugo ste se zadržali sa pregledanjem. Da sam znao poslao bih još nekoga sa vama. - ovo me je zbunilo.
- Bili smo detaljni. Svaku sitnicu smo uporedili i zato je potrajalo ovoliko. - pogledala sam u
Demida pa u Arasa i nekako sam uspela da sklopim početak slagalice.
- Da li ste svratili do kluba da vidite kakvo je stanje sa posetiocima? - upitao je.
- U prolazu smo bacili pogled. Puno je kao i uvek.
I tek sada mi je bilo jasno.
Demid me je na svoju odgovornost pustio da uživam tri sata. Svoju glavu je stavio na panj spremno čekajući da nas Aras uhvati.
- Dobro urađen posao. - obratio nam se oboma.
- Lukrecija, kako ti se čini ovaj izlazak? - pogledao je u mene, a ja sam duboko udahnula.
- Avantura koju neću nikada zaboraviti. Prelepo je sve. Od grada do kluba. Novo za mene i zaista sam se osetila polaskanom što sam dobila priliku da vidim malo te čitave raskoši. - ako budem iskrena možda me ponovo pošalje.
- Drago mi je da je tako. Demid vrati se na posao, Lukrecija slobodna si za večeras. - s tim rečima je ušao u auto i brzo izašao iz garaže istim.
- Hvala ti. - pogledala sam ga pogledom koji mu je poručivao da sam sklopila slagalicu u glavi i da sam shvatila da nismo imali slobodnih par sati.
- O ovome, nikome ni reč. - ozbiljno je rekao dok smo išli ka liftu.
Klimnula sam glavom uz osmeh dok mi je sreća titrala na licu.
- Na koji sprat ideš? - upitao me je kada je kliknuo broj svog sprata.
- Provozaću se malo pa idem kući. - klimnuo je glavom te smo nastavili u tišini da se vozimo dok se lift nije zaustavio da još neko uđe.
Ispravka, da Adam uđe.
- Dobro veče. - pozdravio nas je oboje iako je meni uputio čudan pogled.
- Dobro veče. - uzvratili smo mu.
- Ja ću odneti Severusu papire, a Vi možete da idete slobodno kući. - Demid mi se obratio lagano me gledajući preko ramena.
- Dogovoreno. - potvrdila sam.
- Doviđenja Nelsone. Gospođice, drago mi je da sam Vas upoznao. - na izlazu iz lifta pozdravio se uljudno sa mnom, a meni se osmeh razvukao od uha do uha.
- Takođe Demid. Bilo je jako zanimljivo. Nadam se ponovnoj avanturi. - našalila sam se te sam izmamila njegov osmeh koji sam jedva uspela da osmotrim jer su se vrata lifta zatvorila.
- Koji kurac? - Adam se oglasio te je udario rukom o dugme za zaustavljanje lifta.
- Sviđaju ti se kurčevi? - nisam mogla da se obuzdam od tog komentara.
- Gde ste vas dvoje bili? I odakle poznaješ Demida? - brzo se okrenuo ka meni, a ja sam podigla obrve.
- Bili smo u klubu 'Opijum'. Prvi put sam izašla odavde Adame! Bilo je prelepo! - želela sam da podelim svoju sreću sa njim, al on nije bio raspoložen za to.
- Kloni ga se Lukrecija. - tiho mi je rekao obuzdavajući vatru u očima.
- Zašto bih? Ko si ti da mi kažeš sa kime ću da se družim? Sa kime ću gde da idem? - brecnula sam se na njega.
- On ne ume da se druži na taj način sa ženama! Ume samo da ih odvuče u krevet. - prasnuo je.
- Uopšte ne deluje tako, nepodcenjuj ga.
- On nije sladak tip.
- On je tip koji nije imao da kaže ni jednu ružnu reč ni za koga iz obezbeđenja, dok mi ti ovde pričaš kako da ga se klonim. I pričaš mi kako voli da jebe, a šta ti voliš? Da igraš šah? Nemojmo zaboraviti zašto je Lili ubijena. Nemojmo zaboraviti šta nas dvoje radimo i šta si sigurno još petstotina puta radio. Nemoj da mi morališeš ovuda jer ti Adame nisi moralan tip, a nisam ni ja, kao što nije ni Demid. - besno sam mahala rukama upirući prstom u njega.
- Samo ne želim da te iskoristi. - procedio je kroz zube.
- Savršeno dobro znam da se zaštitim sama. - odgovorila sam mu.
- U redu. - predao se. - ali nemoj posle da bude da te nisam upozorio. - dodao je.
- Hvala na brizi ali Demida je Aras poslao da ide sa mnom, nisam ga ja izabrala. - u prevodu, da Aras misli da je Demid opasan po mene ne bi ga nikada pustio u moju blizinu.
- Kako ti kažeš. - uzdahnuo je podižući ruke.
Pogledi su nam se susreli u trenutku te smo oboje zastali. Ugrizla sam se za usnu osećajući prisustvo njegovog tela blizu mog i seksualna tenzija još od malopre mi je udarila u vene.
Progutao je knedlu te se nasmejao i odmahnuo glavom.
- Koliko malo vam je falilo da se pojebete? - mrtav ozbiljan me je upitao, a meni je vazduh zastao u plućima.
- Odakle ti to?
- Vidim ti u očima Lukrecija da ti dugo tinja želja za dobrim seksom.
- Hoćeš li mi je ispuniti onda? - naklivila sam glavu te sam provokativno podigla obrvu.
- Rupu zasigurno hoću, a želju u prolazu. - izmamio mi je osmeh na lice koji mi je odmah potom i skinuo. - ako budeš dobra.
- A da ne zaboravljaš malo ko ovde treba da
bude dobar da bi bio živ? - ugrizla sam se za usnu polako mu prilazeći.
U mili sekundi mi je spustio ruku na struk te me je privukao sebi u jedan strasan poljubac.
Pustošio mi je usta, rvao se s mojim jezikom i sisao mi usne, a onda se samo odjednom odmaknuo.
- Hvala Bogu. - samo to je rekao te je naslonio čelo na moje.
- Zašto mu se zahvaljuješ? - malo sam bila zbunjena.
- Jer ne osećam tuđi ukus u tvojim ustima. - ozbiljno me je pogledao, a meni su noge zaklecale, a donji stomak zaigrao.
- Idemo u tvoju kancelariju. - samo to sam rekla pre nego što sam ga privukla u poljubac, a on mi spremno uzvratio.
Ovo veče ću zapečatiti divljim seksom. Sa divljim pastuvom koji me svakom svojom rečju baca preko raznih ivica.A sledeća na redu je ivica orgazma.
ESTÁS LEYENDO
Mesečevo proročanstvo
RomanceLukrecija je u svoj pakao bačena sa osam godina. Učena je da bolu mesta nema u životu. Gledala je razna mučenja, učila i podučavala ples oko šipke, gledala kako se trguje organima i ljudima... Ali u tom mestu je prvi put zavolela iako je od ljubavi...