Mesečevo proročanstvo

18.Deo

Lukrecija

- Moja devojka. - Adam je ponovio.

- Od kad? - Demid se nije dao.

Adam je počeo mene da strelja pogledom i samo ne znam zašto. A da...Pa ovaj...Ponekad sam plavuša, bez uvrede za plavuše.

- Dosta momci. Finito. Ovde prekidamo program. - ustala sam sa ugaone te sam stala između njih dvojice.

- Nisam ničija devojka. Lakše? - stavila sam ruke na bokove te sam ih obojicu pogledala.

- Lukrecija! - obojica su prosiktala moje ime, a ja sam samo došla do Nikosa.

- Pomagaj, ti si kao neka faca ovde. - prošaputala sam dok sam mu se približavala.

- Momci, mislim da je dosta. - probudila se faca.

Bio je i red.

Kaže on meni "Čak ni ja ovakve drame ne režiram." Čuj molim te.

- Lukrecija reci nešto. - Demid nije bio toliko besan kao Adam.

Adam da može progutao bi me.

- Crvena lampica. - izustila sam i sve sam ih zbunila.

- To ne znači ništa! - Adam je viknuo.

- Crvena lampica. - ponovila sam te sam uperila prstom iza njih ka vratima.

- Nije lampica nego lampa i to za uzbunu! - Nikos je viknuo, a ja sam se sledila.

Telefon je momentalno Nikosu počeo da zvoni i već sam se našla u ludacima.

Nikos je na razglas izdavao naređenja svim sektorima. Njegovi ljudi su upali u kuću, raširili su se svuda po dvorištu i verujem da su otišli i u Pakao. Ovaj, ispod kuće.

- Šta šta šta da radim? - meni dobro nije bilo.

Sve sam mislila lako ću kad dođe a sad kao kokoška.

- Adame vodi je u prolaz, odmah. Demide pođi za mnom. - izdao je i ovde brzinska dva naređenja te je samo nestao.

- Gde da me vodiš? - okrenula sam se ka Adamu koji me je samo prebacio preko ramena utrčavši u lift.

- Molim te spusti me. - nije me slušao.

- Gde me vodiš jebeno? - šutnula sam ga u stomak te je zastao na sekund.

- Najradije bih te odveo da te streljaju ali te vodim u zaklon. Zato prestani da mi kokodačeš i da me udaraš ako želiš da preživiš. - besno je sve izdiktirao te je samo nastavio ka liftu.

- Samo sam te lepo pitala. - svašta.

- Šta je bilo ono malopre? - besno je marširao kroz hodnike sve me jače stežući.

- Šta tačno?

- Demid. - misli da je sad sve pojasnio.

- Ne znam. Ne smem da kokodačem, sećaš se? - nisam ni ja vesla sisala.

- Odgovori mi. - je l on ovo upravo zid pomerio?

Ćutala sam kao zalivena.

- Lukrecija. - išao je sve dublje i dublje kroz mračan hodnik koji se nalazio u zidu.

Molim? Šta je ovo i zašto ja za ovo nisam ranije znala?

- Spavala si sa njim? - upitao je čim je ušao u neku prostoriju koja je ličila na mini dnevni boravak.

Ovo je još bolesnije od svega što sam do sada videla.

Ladno ima tv!

- Šta je sa tobom i tim pitanjem u poslednje vreme? - brecnula sam se na njega čim me je spustio na pod.