Poslednji ples na ledu

4.

Čitav dan je sedela u školskoj klupi i gledala u sat. Odbrojavala je koliko još ima do prvog treninga. Bila je veoma uzbuđena, ali nije razmišljala o tome šta će reći, već je samo odlučila da se prepusti situaciji.

Konačno! I posle ovog beskonačnog dana da dođe i ono što je čekala.

"Dance studio" se nalazio nešto dalje od Nađine zgrade, u istoj ulici. Kada se uđe, sa leve strane se nalazi mali hodnik koji vodi do svlačionice, a sa desne su stepenice koje vode do sale.

U svlačionici je bilo nekoliko devojaka, sve su bile okupljene oko jedne koja je pričala o nekom takmičenju, koliko je Nađa razumela. Samo je jedna plavokosa devojka sedela sa strane, na klupi, razmišljajući o nečemu.

„Ćao. Nađa, drago mi je.", rekla je i pružila ruku.

„Svetlana, takođe. Zovi me Sveta.", devojka je prihvatila ruku i ponovo sela.

„Mogu li ovde da ostavim stvari?"

„Naravno. Za to i služi svlačionica."

Nakon toga je nervozno ustala i otišla iz male prostorije, a Nađa za njom jer nije znala šta da radi. Očigledno je da devojke u krugu nisu obraćale pažnju na nju.

„Što ode?", upitala je Svetu, sedajući pored nje na parket sale.

„Ništa me ne pitaj. Te devojke su ti jako utripovane. Drži se što dalje od njih, savetujem ti."

„Što?"

„Videla si onu koja nije zaklapala? E, to ti je Jelisaveta. Ona je dobar igrač, svi smo ovde dobri igrači, ali eto igrom slučaja je ona najbolja u državi Rusiji. Mnogo se digla u zvezde nakon državnog i sada je kao svi obožavaju. Veruj mi, boje je se i pretvaraju se da je obožavaju. Zašto to rade, nikad mi neće biti jasno.", prošaptala je.

„Razumem.", samo je klimnula glavom.

„Jesi li trenirala negde?"

„Nisam. Ovo mi je prvi klub.", u tom trenutku su i ostale ušle u salu, a za njima i prelepa brineta.

„Ćao, Dženifer. Natalija, jel' tako?", pružila je ruku, nakon čega su se rukovale.

„Nađa, da."

„Važi. U redu, devojke. Ovo je Nađa, pridružiće nam se danas, nadam se i na sledećim treninzima.", osmehnula se i pogledala u Nađu smeđim očima. Nađa je odmah znala da obožava ovu ženu.

„Ćao, Irina, drago mi je."

„Ksenija.", sve devojke redom su se pozdravile sa Nađom. Osim Jelisavete. Ona je samo prošla i rekla ime usput.

„U redu, sad možemo da počnemo. Danas u planu je tehnika. Kasnije ćemo i malo snage, nadam se da su svi okej sa tim?"

„Jel' mogu stanice danas?", upitala je jedna devojka. Koliko je Nađa upamtila zove se Marija.

„Može. Polako se zagrevajte, ja idem samo do kancelarije po spisak.", rekla je Dženifer i otišla.

„Šta treba da radim?", prošaputala je Nađa Sveti.

„Stani iza mene i prati me.", prošaputala je i ona.

Uradila je onako kako joj je i rečeno. Zagrevala se prateći Svetu. Ostale devojke su se povremeno došaptavale i ponekad pogledale u Nađinom pravcu, ali niko ništa nije rekao.

„Evo me. Jeste li završile?", rekla je Dženifer, mašući papirima.

„Da!", sve su u glas odgovorile. Samo je Nađa ćutala.