Radnja se odvija u malom gradiću, odvojen od ostatka sveta. U njemu živi svega nekoliko stotina ljudi, a među njima devojčica koja sanja veliki san. Da osvoji svet. Da ode u veliki grad i da pokaže ono što zna najbolje. Da pleše. Da svaki pogled i r...
„Neka su ovo poslednje reči na papiru. Neka ovo bude kraj. Neka svako ko pročita ove reči shvati jednog dana šta one znače. "Prošlost iza mene ne kvari moju sudbinu!" Rekla sam ovo previše puta, a nijednom nisam razumela težinu ovi reči. Prošlost se završava na ovoj stranici, a budućnost započinje. Živeću svoju budućnost i biću mirna u srcu.
Nakon svih ovih godina, razni ljudi su prošli kroz moj život. Ostala su moja deca i Sveta. Nju volim kao sestru i voleću je zauvek.
Jelisaveta je nakon odlaska, kasnije se ispostavilo u Španiju, započela neki novi život. Koliko sam čula, završila je psihologiju i radi u jednoj španskoj školi.
Jelena, ona je otišla nazad u Samarkand, a potom u Italiju. Pročulo se njeno ime, trener je, drži treninge umetničkog klizanja.
Ivan je ostao u Rusiji, ponekad ode kod Valerija u posetu u Ameriku. Konstantno dolazi kod Svete i mene, konstantno zove. Sad je prestao da zivka, sprema se za svoje venčanje, konačno i on da stane na ludi kamen.
Nikita i Sveta su oni retki parovi koji kad kažu zauvek, stvarno to misle. Njihove devojčice, sve su tako preslatke i jako liče jedna na drugu. Plave kosice, ali svetlo braon okice, pokupile su samo najbolje od roditelja. Uskoro im stižu prinove, kažu dečaci blizanci. Nikita se raduje kao nikad, konačno i sinove da dočeka posle tri devojčice.
Moja mama se vratila u Samarkand, živi srećan život sa svojim mačkama. Naravno da moja deca i ja navraćamo što je više moguće. Ipak nije mali put od Srbije do Rusije. Veruj mi, život u malom naselju je mnogo lepši nego u gradu.
Sergej. Posle toliko vremena, nisam čula niišta za njega. Nikad nije zvao, nikad nije došao u Rusiju. Poslednje što znam jeste da je prešao u NHL, prenosile su sve televizije. Sigurna sam da vodi prelep život, jer to je jedino što mu želim."
Nađa je zatvorila dnevnik i stavli ga je u fioku radnog stola. Otišla je do svog dvogodišnjeg sina koji se igrao u drvorištu sa svojom starijom sestrom i psom. Smejali su se i trčarkarali po dvorištu, njihov smeh je najlepša muzika za Nađine uši. Nešto kasnije su došli i Nikita i Sveta sa svojom decom i Nađin muž se vratio sa posla. Uživali su u junskom danu, pričali i smejali se. Lepši život Nađa nije mogla da zamisli.
Usponi i padovi se smenjuju, neki će trajati duže, neki kraće, ali porodica je uvek tu. Kako ona u kojoj smo se rodili i odrastali, tako i ona koju smo sami izabrali. Ljudi dolaze i prolaze kroz naš život, ali oni pravi ostaju tu zauvek. Doći će onda kad su najpotrebniji, to sam shvatila zahvaljujući mojim drugaricama J.L., J.K., E.J. i I.M. Hvala vam od srca.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
