Poslednji ples na ledu

7.

„Odlično! Devojke, gotove smo za danas, istežite se. Ovako, završili smo sad sa svim koreografijama za formacije. Prvo takmičenje je za nekih mesec dana. Imamo do tad fore da ovo sve navežbamo. Mislila sam da solo ne prijavljujem na ovo takmičenje, nego na sledeće, jel' se slažete?", upitala je Dženifer rakslanjajući rekvizite.

„Slažem se. Mislim da nismo dovoljno spremne. Kada će otprilike biti takmičenja ove sezone?", Jelisaveta je ponovo počela da pametuje. Nađa i Sveta su se samo pogledale i prevrnule očima.

„Ovo je prvo takmičenje, zatim imaju dva u martu, zatim ceo april su neka takmičenja kod nas. Mi ćemo ići na ovo u gradu, u martu sam mislila na oba da idemo, oba su u gradu isto, a u aprilu su po državi, kao i uvek, još ne znam koja mesta. Ali ići ćemo na dva za koja mislim da su vredna. Ovo ostalo sve neke gluposti, ne bih da trošimo vreme na to. U maju već kreće državno. ", objašnjavala je Dženifer, ostavljajući i poslednji rekvizit na mesto.

Jelisaveta i još neke devojke su počele da se sašaptavaju.

„Posle državnog, je svetsko u junu, neki početak juna. Tu se nama i završava sezona. Ono na šta vi treba da obratite pažnju jeste predstojeće takmičenje. Ajde sad svi kući po jedan topli čaj!", devojke su se polako spremale da idu kući.

„Hej, hoćeš kod mene, da pređemo onu biologiju zajedno?", pitala je Nađa Svetu.

„Ako ne smetam, naravno."

„Ma ne brini, mama je na poslu danas."

„Aha, onda dolazim, samo ću da se presvučem kući.", rekla je Sveta, kada su bile na spratu na kom su živele.

Kada su konačno obe shvatile šta je metabolizam i šta je homeostaza, nakon nekoliko sati učenja, pričale su najpre o plesu i takmičenju koji dolazi.

„Jako sam uzbuđena zbog takmičenja!", rekla je Nađa, udobnije se smeštajući na trosedu.

„Da se primetiti. I ja sam, ali više jedva čekam državno. Ti odeš, budeš prva, pa onda budeš prva i na svetskom. Eto."

„Volela bih zaista. "

„Nije valjda da sumnjaš u sebe?", znatiželjno ju je pogledala.

„Ne. Ali verujem da ima mnogo boljih i spremnijih igrača od mene."

„Za dva dana se igraju finale.", rekla je Sveta gledajući u telefon.

„Čega?"

„Hokeja. "Медведь" protiv nekog tima. Finali za državno. Opet kod nas. Idemo?"

„Idemo!", rekla je Nađa i obe su se nasmejale, potom su kupile karte.

„Uzeću karte sutra posle škole.", potom su se rastale.

Iako nije bila veliki obožavalac hokeja, Nađa je ipak jedva čekala da dođe ta utakmica. Nije želela sebi da prizna, ali bila je uzbuđena zbog toga što će videti Sergeja.

To isto veče, na drugom kraju grada je Sergej slušao trenera.

„A ti, Antonov, da se nisi usudio da mi se nadrogiraš ili napiješ veče pre, jel' ti jasno?", upirao je preteći prstom u njega, a glas je odzvanjao ledenom dvoranom.

„Sumnjate u mene, treneru?", rekao je ironično, na šta su se drugi nasmejali.

„Ne, samo upozoravam. Sada razlaz kući! Do utakmice raščistite to što imate, sve što vas drži van fokusa oterajte. Ima da pobedite ne bio ja trener, jel' jasno?"

„Da!", rekli su svi u glas, a potom se razišli kući.

Ispred ledene dvorane, u februarskoj noći je stajala devojka i cupkajući čekala nekog.