Poslednji ples na ledu

13.

Sat na noćnom stočiću je pokazivao da je pet ujutru. Sergej se budi u zamračenoj sobi. Glava ga je bolela, imao je utisak da je pulsirala i da ga sve jače zaboli na bilo koji pokret. Uspeo je nekako da se pridigne u sedeći položaj i pogledao je oko sebe.

Pored njega je ležala neka devojka, na podu je ležala njihova garderoba. Tek kad je video svoju odeću na podu, shvatio je da je nag. Tiho je ustao sa belog kreveta, obukao se i izašao iz sobe. Dočekale su ga drvene stepenice i prazan hodnik.

Brzo je sišao niz stepenice i izašao iz zgrade, svetlost februarskog jutra ga zabljesnula. Bilo je potrebno neko vreme da se privikne i da shvati gde je.

Zgrada iz koje je izašao je bila omanja, siva zgrada, pored kluba " Белый медведь". Nije mu dugo trebalo da shvati da se sinoć previše napio i odvukao neku devojku u krevet. Kao i svaki put, nije mu bilo žao, nije osećao stid. Bio je to normalan deo njegovog života.

Kad je došao kući, njegova baka je spavala. Tiho je prošao pored njene sobe do svoje, uzeo čistu odeću i otišao da se istušira. Potom je legao u krevet i još malo odspavao. Dva sata kasnije se oglasio alarm koji ga je podsetio da mora da ide u školu. Naravno da ga je mrzelo i da nije hteo, ali je ubedio samog sebe rečenicom: „poslednja je godina."

Otišao je u kuhinju i zatekao je baku kako sedi na fotelji, pije čaj i razgleda časopis.

„Dobro jutro.", rekao je Sergej pospanim glasom i otišao do frižidera.

„Dobro jutro, sine. Kako si se proveo?", upitala je ona, dižući pogled sa časopisa.

„Dobro je bilo."

„Kad si se vratio?"

„Oko pet."

„Jesi li puno popio?"

„Nisam.Čašu, dve.", morao je da slaže. Nije želeo da ona puno brine, ali nije ni znala ko je on zapravo. Ponekad se pita da li on zna ko je on.

„Dobro sine, hajde jedi, zakasnićeš u školu."

„Evo idem.", na brzinu je napravio sendvič koji je pojeo usput.

Došao je ispred škole i video je Nikitu i Svetu, ali ne i Nađu. Bilo mu je čudno što nije tu sa njima, jer su Sveta i Nađa nerazdvojne.

„Ćao.", rekao je Sergej došavši do njih.

„Ćao.", oboje su nekako nezainteresovano pogledali u njegovom pravcu.

„Idem ja da nađem Nađu.", rekla je Sveta, poljubila Nikitu na blic i otišla.

„Šta je, šta me gledaš tako?", rekao je Sergej kad mu je već bilo neprijatno od Nikitinog pogleda.

„Ništa, samo želim da protumačim koliko si glup."

„Molim?"

„Ja tebi predlažem da prestaneš da glumiš nekog šmekera. Ajde polazi.", rekao je Nikita i krenuo na čas.

„Šta se dešava, Nikita?", rekao je Sergej kad ga je stigao u hodniku.

„Jel' znaš ko je ona što si odvukao u krevet sinoć?"

„Ne."

„I šta imaš od toga?"

„Ništa posebno."

„Znaš, glupo mi što to radiš. Nađi nekog."

„Od kad je to tebi problem?"

„Od kad mi je Sveta devojka."

„I zašto je to tvojoj devojci problem?"

„To pitaj nju.", profesor je ušao u učionicu i započeo svoje predavanje. Sergej nije nešto puno razmišljao o ovome. Zapravo, počeo je da razmišlja, pa je shvatio da mu ništa nije jasno šta se događa i onda je prestao da se preopterećuje time.

Za vreme časa biologije, Sveta i Nađa su pričale u dvorištu škole, na uobičajenom mestu- klupici kraj drveta.

„Priznaj.", Sveta je prekinula tišinu.

„Šta?"

„Šta osećaš prema Sergeju?"

„Ništa, drugari smo."

„Da li je drugaricu briga koga njen drug odvodi u krevet?"

„Ne."

„A da li je tebe briga koga Serjoža odvodi u krevet?"

„Možda."

„A da li ste onda drugari?"

„Jesmo."

„A da li nešto osećaš prema njemu?"

„Da.", Nađa je shvatila da će je Sveta ovako zamajavati i htela je odmah da prekine ovo.

„E sad kad si lepo priznala, ajmo dalje. Šta ti je sledeći korak?"

„Klizalište."

„Opa. Šta ćete tamo?"

„Da mu izbijem to iz glave."

„Kako misliš to da uradiš?"

„Pričanjem, a kasnije i delovanjem."

„Kako ćeš delovati?"

„Na sledećim žurkama mu otmem flašu iz ruke."

„A kako ćeš ga nagovoriti?"

„Kladićemo se večeras."

„Imaju trening večeras."

„Onda ćemo se kladiti u hali."

„I to je to?"

„I to je to."

„Važi. Javi kako prođe.", Nađa je samo klimnula glavom i nastavila da gleda u nebo. Sigurna je da će joj plan uspeti.

***

Trening je prošao, a devojke su sačekale da momci siđu sa leda.

„Otkud vi?", Sergej je bio iznenađen, jer ih nije video kada su ušle.

„Evo čekale smo vas.", rekla je Sveta i potom su ona i Nikita otišli do svlačionice.

„Nisam te video danas u školi.", rekao je Sergej naslanjajući se na betonski stub. U ruci je držao palicu i kacigu.

„Ja nisam htela da me vidiš.", rekla je Nađa i slegnula ramenima.

„I šta ti je promenilo mišljenje?"

„Hajde da se kladimo."

„Opa. Hajde."

„Nećeš izdržati bez alkohola dve nedelje."

„Uopšte?", iznenađeno je gledao u nju. Sve je očekivao, ali ovo ni u snu.

„Čaša, dve. Ne flaša."

„A, ako pobedim?"

„Biraj sam.", klimnuo je glavom, i dalje u šoku i otišao do svlačionice. Nije bilo nikog, te je mogao na miru i u tišini da se presvuče. Setio se da već sutra ima jedna žurka i tek tad je shvatio Nađinu nameru. Želi da se on okane svega što mu je bio život posle hokeja.

***

Žurka je u punom jeku, Sergej sedi za šankom i ispija prvo piće. Nađa je đuskala na podijumu sa Svetom, a Nikita je s' nekim razgovarao.

Sergej je toliko puta te večeri želeo da uzme čitavu flašu, ali je želeo da pobedi opkladu. Želeo je jednu stvar.

Vreme je polako prolazilo, ali se nije nazirao kraj ovoj noći. Sergej je tek na polovini drugog pića ustao i otišao do podijuma. Stavio je ruke na Nađine kukove, a ona ih je odmah skolonila i okrenula se ka njemu.

„Pa da li si normalan?!", vikala je kako bi nadglasala muziku.

„Odlučio sam."

„Šta?"

„Ako pobedim opkladu, ti meni dođeš jedan poljubac.", rekao je i šmekerski se osmehnuo.

„Važi se.", rekla je Nađa i pružila ruku. Rukovali su se i potom su zajedno igrali na podijumu.

Sergej nije svestan da se on polako zaljubljuje u Nađu. Mislio je da je taj poljubac samo opklada, a ne zna da će to možda biti najlepša stvar koja će mu se dogoditi za ovih 18 godina života.