Poslednji ples na ledu

14.

Žurka se završila, društvo se razišlo svojim kućama.

Sergej je tiho prošao pored vrata bakine sobe jer je baka spavala. Otišao je u svoju sobu i bacio se na krevet. Nije bio pijan i to mu je bilo čudno, ali i prijatno. Popio je tek dve čaše pića, a osećao se prijatno kao onda i kad popije flašu ili dve.

Tako, ležeći u krevetu i gledajući u plafon, je shvatio jednu veoma bitnu stvar. Zaljubio se. Zaljubio se u Nađu, i to do ušiju!

A sad mora da preuzme nešto povodom toga.

***

Škola se napokon završila i počinje mali raspust. Konačno!

Za vreme ovog raspusta, održaće se dva takmičenja. Jedno je iz plesa, a drugo je iz hokeja.

Plesno takmičenje je takmičenje koje je Dženifer našla na internetu u toku jednog treninga. Dogovor je da će na to takmičenje ići samo velika formacija. Održava se u tek izgrađenoj plesnoj hali u gradu 20.02.

Prva utakmica državnog prvenstva je 21.02. u ledenoj dvorani Stoličnija.

Nađa nije puno razmišljala o dvadesetom februaru, a ni o dvadest prvom februaru. Razmišljala je o opkladi sa Sergejem. Sad je shvatila da i on i ona žele isto. Doduše, on želi poljubac, a ona želi da on nju voli kao ona njega. Dakle, donekle žele isto.

Mi o vuku, a vuk na vrata.

Sergej je došao do Nađe i stavio ruku preko njenih ramena i tako su zagrljeni hodali jedno vreme dok Nađa nije shvatila da je to Sergej.

„Ćao!", Sergej je bio nešto veseo. Nađa se malo zbunila, bilo joj je čudno što je on tako veseo, ali se brzo pribrala.

„Ćao. Vidim veseo si danas."

„Jesam, i te kako."

„Smem li da znam povod za to?"

„Ti.", nasmešio se od uva do uva i otkrio biserno bele zube.

„Molim?", Nađa se sad pogubila. Očekivala je sve, ali ne i ovo.

„Dobro si me čula. Jel' može sad jedno pitanje?"

„Hajde."

„Hoćeš li da idemo na klizanje posle utakmice?"

„Dvadeset drugog?"

„Da."

„Ali koliko znam, sutra se zatvara klizalište."

„Upravo tako.", Nađa ga je zbunjano pogledala, te je krenuo da objašnjava.

„Ići ćemo u Samarkand na jezero."

„Šta ću tamo?", nije želela da ponovo kliže po tom ledu.

„Da kližeš. Ove godine je deblji led, proverio sam."

„Kako si to proverio?", bila je sumnjičava.

„Lepo. Otišao i proverio."

„Kad?", sad je bila zapanjena.

„Jesi li me videla danas u školi?"

„Ne.", tek tad je razumela i pogledala u njega. Klimao je glavom.

„A otkud znaš da li će mene mama da pusti?", i dalje je tražila izgovor.

„Idemo sad da je pitamo!", rekao je i ponovo se osmehnuo kao malo dete koje je dobilo omiljenu igračku za rođendan.

Nađa se okrenula i videla Svetu i Nikitu koji su išli iza njih i posmatrali. Sveta je bila presrećna, a i Nikita. Sve je ovo bilo planski.

***

„Ćao mama!", rekla je Nađa ulazeći u stan. Sergej je ostao ispred vrata, pod izgovorom da je došao samo da pita i mora da žuri na trening. Trening je bio tek za sat vremena, ali je on želeo da kliže sam pre toga.

„Ćao dušo!", rekla je Nađina mama, dižući pogleda sa papira koji su bili razbacani po celom šanku.

„Jel' možeš samo da dođeš na minut?"

„Naravno, reci.", rekla je i krenula za Nađom do ulaznih vrata. Videla je visokog, zelenookog momka koji stoji ispred vrata.

„Dobar dan. Sergej, drago mi je.", rekao je i pružio ruku.

„Staša, takođe.", primila je ispruženu ruku.

„Hteo sam da Vas pitam, da li Nađa može da mi se pridruži na malom putovanju do Samarkanda dvadeset drugog februara?"

„Povodom čega biste išli?"

„Bez povoda. Otišli bismo na jezero da kližemo, malo bismo obišli grad i eto nas kući."

„Nemam ništa protiv, samo budite pažljivi. Nađa nije nikad klizala na jezeru, taman.", rekla je Staša, osmehnula se i pogledala u Nađu koja je samo veselo klimnula glavom. Sergej se malo zbunio, mislio je da njena mama zna da već klizala na tom jezeru.

„Hvala Vam, vidimo se. Zdravo!", rekao je i otišao u halu, srećan što mu je plan uspeo.

***

Došao je u halu, presvukao se i stao na centar ledenog terena. Stajao je i disao. Osećaj koji je prisutan svaki put kad stane na led, ga je polako obuzimao. Zatvorio je oči, ali je video samo taj lik. Lik devojke koju voli i koju je zaljubljen. Devojke koja ga menja polako. Više nije željan izlazaka i pića, sad je željan nje. Želeo je da oseti njene usne na svojima. Želeo je da na svakoj utakmici vidi nju.

***

Nađa je legla u krevet i zažmurila. Videla je samo dva zelena oka koja je veselo gledaju. Želela je da oseti njegove usne na svojima. Nije se bojala ni leda, ni jezera, sve dok je s' njim.

***

Usledila su takmičenja. Nađina grupa je osvojila drugo mesto, a Sergejeva dalji prolazak. Sve je bilo savršeno, a sad dolazimo do još savršenijeg.

***

22.02.

Prošlo je podne. Nađa i Sergej su došli do zaleđenog jezera. Nađa je ponovo videla onu prostranu belinu okupanu zalazećim sunčevim zracima. Setila se kako je kao mala zamišljala Sibir do kraja sveta. Zamišljala je da je ova belina toliko prostrana, da se spaja sama sa sobom. Nedostajao joj je ovaj predeo, ali ne i ljudi u njemu. Srećom, nikog nije bilo na jezeru. Bili su sami i bilo je prelepo.

Nađa je skrenula pogled sa prostrane beline na Sergeja koji je stajao na centru leda. Brzo je obukla svoje klizaljke i jedva došla do Sergeja. Uhvatio ju je za ruke i počeli su polako da kližu.

U jednom trenutku je Nađa uspela da uradi okret u Sergejevu pomoć. Zatim još jedan i još jedan i tako su plesali po ledu. Prvi ples na ledu.

U jednom trenutku su stajali na centru leda. Gledali su se, niko ništa nije progovarao tokom čitavog plesa. Bio je viši od nje za glavu, te je morala malo da podigne svoju glavu kako bi ga direktno gledala u oči.

I sad je tako stajala i gledala je u zelene oči koje su gledale u nju. Njegov pogled je šarao, od njenih usana do njenoh očiju.

Primakao je glavu bliže njenoj. I još bliže. Osetila je njegovo ubrzano disanje i svoje srce koje ubrzano kuca.

Spojila im je usne. Ceo svet je nestao. Postojali su samo njih dvoje. Sve ostalo više nije bilo bitno.