Poslednji ples na ledu

10.

Danas su bile vežbe i izvođenje praktičnog dela, te učenici nisu imali veliku pauzu kao za vreme redovnih časova.
Seciranje žabe i ostalih jadnih životinja se gadilo Sveti, ali Nađa je mogla da podnese. Nije bila gadljiva, ali ipak nije joj bilo interesantno. Razmišljala je o prethodnoj večeri.
***
Sveta i Nađa su se našle ispred škole i zajedno su krenule kući.
„Hajde, počni!", smeškala se Nađa, ali i Sveta.
„Evo, evo, gde žuriš!? Okej, odakle da počnem?", rekla je Sveta i duboko uzdahnula.
„Od početka! Kako ste se upoznali ti i Nikita?", Nađa je bila nestrpljiva.
„Paa, Nikita i ja smo se upoznali u školi, pre godinu dana otprilike. Momci iz njegovog razreda su napadali moju nekadašnju drugaricu."
„Što nekadašnju?"
„Pa sad ću ti reći. Čekaj."
„Dakle, Jelena i ja smo se družile od malena, momci i Nikitinog razreda su je napadali. I ja sam kao i svaka normalna drugarica nju branila od tih idiota."
„A što su je napadali?"
„E tu je problem. Dakle bilo je to u školi kod onih narandžastih ormarića, došla sam da ostavim knjige i primetila sam neku gužvu kod tog dela za trećake i otišla sam da vidim o čemu se radi. Kad sam videla da napadaju moju Jelenu, odmah sam krenula da vičem na njih, kako mogu da mi diraju drugaricu bez razloga. Rekli su mi ti njegovi iz razreda nešto iz fazona: „Kako bez razloga?" Ništa meni tad jasno bilo nije. Kada sam pitala koji je to razlog, Nikitini drugari su samo rekli da to rešim sa Jelenom. Kasnije sam i s' njom pričala, naravno nisam verovala da ima ikakvog razloga, međutim...", Sveta je napravila malu pauzu.
„Međutim?"
„Međutim, ona mi je priznala da je bila u vezi s' Nikitom. Naravno to nije meni rekla jer je znala da se meni Nikita već duže vreme sviđao, ipak smo bili prve komšije dok sam živela u kući, na drugom kraju grada."

„Sad mi nisi jasna. Rekla si da ste se upoznali pre godinu dana, ali ste bili komšije?"
„Da, kad smo bili komšije ja sam znala ko je on i sve, ali on nije znao da ja postojim. Brzo se odselio. Iako smo bili komšije, nismo se družili. Ali sam bila stvarno zaljubljena u njega i zato mi Jelena nije rekla za njihovu vezu. Naravno ja sam tu poludela, ali sam je saslušala do kraja. A onda sam skapirala što su je napadali. Imali su razloga za to i to dobar razlog."
„Hoćeš li više reći?"
„Varala ga je.", rekla je Sveta i slegnula ramenima.
***
Sergej i Nikita su bili u ledenoj dvorani. Došli su odmah nakon škole.
„Nego, šta je bilo s' tobom i onom malom?", upitao je Sergej, navlačeći opremu.
„Kojom malom?", Sergej je znao da se Nikita pravi lud.
„Znaš ti vrlo dobro. Pričaj."
„Klizali smo malo, pričali, pričali i pričali i...", Nikita je zastao kako bi navukao majicu.
„I?"
„I eto, spontano, pao prvi poljubac.", reče Nikita i osmehnuo se na ovo slatko sećanje.
„Opala! A ti znaš da je njena drugarica Jelena, valjda nisi zaboravio?", upitao je Sergej gledajući ga ispod obrva dok je vezivao pertle na klizaljkama.
„Bivša drugarica, bivša devojka. Ne vidim problem."
„Nema problema, samo te upozoravam. Možda Jelena počne da te proganja čim čuje da ste zajedno.", rekao je Sergej, slegnuo ramenima i uzeo palicu i kacigu i izašao iz svlačionice, a za njim i Nikita.
„Zašto bi me proganjala? Devojka nije u gradu od prošle godine."
„Izgleda da joj je nedostajao stari kraj."
***
Polako se spuštao mrak, a devojke su se okupljale u svlačionici.
„Jeste li čule da se Jelena vratila u grad?", rekla je jedna od njih.
„Jao, videla sam je u prodavnici skoro, baš se promenila."
„Koja Jelena?", upitala je Sveta, vadeći stvari iz torbe.
„Jelena, ona što ste se družile, zaboravila sam prezime.", odgovorila je Jelisaveta i osmehnula na kratko. Sveti se učinilo kao da se pobedonosno osmehnula.
Nađa je samo gledala u Svetu i očekivala neku reakciju, ali nije je bilo. Čudno.
„Šta ćeš sad?", upitala je Nađa Svetu, dok su izlazile iz svlačionice.
„Ništa. Šta da radim? Ako je sretnem, pozdraviću se i to je sve.", rekla je Sveta, a Nađa je samo klimnula glavom. Drugih opcija nije bilo.
***
U toku treninga hokejaškog kluba, neko je ušao i seo za tribine. Domar, koji je posmatrao trening, je pomislio da je u pitanju Jelisaveta, međutim se iznenadio kada je ugledao visoku, crnokosu devojku. Delovala mu je poznato, ali u isto vreme i tako strano. Zurio je u nju, ali tek kad je ona njega pogledala svojim zelenim očima, setio se. Bila je to Jelena, mala devojčica koja je često posećivala ledenu dvoranu još od svoje treće godine. Bavila se umetničkim klizanjem i bila je veoma uspešna, međutim, odselila se pre otprilike godinu dana. Domaru je bilo drago što ju je nakon dužeg vremena video, te joj je mahnuo, a ona je njemu uzvratila osmehom i otkrila fiksnu protezu i bele zube. Ono što domar nije znao, jeste da se ona nije vratila zbog klizanja, kako je on mislio. Iza tog povratka je stajala jedna ljubavna priča, mnogima nepoznata. Svega četvoro ljudi je za tu priču znalo- Nikita Romanov, Svetlana Andrejevič i Sregej Antonov, kao i sama Jelena.
Ona je mirno sedela na svom mestu i gledala trening hokejaškog kluba, baš kao I ranije.
Ranije bi ostajala nakon svog treninga umetničkog klizanja da gleda trening starijih momaka. Na jednom od njih, kada je otprilike imala desetak godina, svideo joj se jedan plavušan koji je tad imao oko jedanaest godina. Kasnije je saznala da se zove Nikita Romanov, ali i to da se isti taj Nikita sviđa i njenoj najboljoj drugarici Sveti. Naravno, nije mogla da joj prizna da su neko vreme ona i Nikita bili zajedno, ali istina je isplivala na videlo u nezgodnom trenutku.
Svi mi vučemo svoje prošlosti vučemo za sobom, kao nekakve teške kovčege, zaključane kovčege zakopani duboko u našem srcu, jer ti kovčezi ne sadrže samo prošlost, oni sadrže i velike tajne koje ne smeju biti otkrivene.
Ako se pitate zašto, evo odgovora. Te prošlosti spajaju razne ljude, za koje možda i ne znamo da postoje, na koje smo zaboravili.
Prošlost koju Jelena vuče za sobom upliće mnoge ljude, ali igrom slučaja će sudbina te ljude postaviti na različite strane.