𝐏𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚 𝐏𝐫𝐨𝐜𝐞𝐧𝐚🔚

3

Toliko ste zapeli za taj testament kao da vam buducnost ovisi od njega  🤣😂🤣😂

Stigli smo u kucu pre dva sata. Sedimo za stolom sa ocevom porodicom i rucamo. Kada kažem rucamo mislim mrvimo hranu po tanjirima jer jedva da je neko ubacio koji zalogaj u usta. Oni od žalosti a ja od nelagodnost jer jedva cekam da odem odavde. Pricaju kako je bio dobar covek i šta je sve uradio a ja prevrcem ocima od dosade. Ne znam ,možda je zaista bio dobar ali ja ga nisam poznavao. Ispred ocima mi je slika od naš zadnji susret koji nije bio nimalo lep. Secam se kao kroz maglu na detinstvo koje sam proveo ovde ali i tada smo bili samo ja i mama on je samo prolazio kroz kucu.

- Leno jel vam potrebno nešto?- upita je stric.

- Nije ali hvala vam što pitate.

- Šta god da ti zatreba samo pozovi. Mi sada idemo ovo je bio težak dan za sve nas i potreban nam je odmor- ustane i cela njegova porodica krene za njim.

- Davide jel ostaješ ovde ili se vracaš natrag?- upita me u pola koraka do vrata.

- Bicu tu još par dana - što se mene tice vratio bih se još ovog trenutka ali majka me ne pušta završim recenicu ali u mislima. Ne bojim se ja majke nego necu da je sekiram,a i znatiželjan sam zbog citanje testamenta pa zato sedim i cutim.

- U redu onda vidimo se. Silvija hvala ti što si došla - obrati se mojoj majci a ona klimne glavom i slabušno se osmehne.

- Hajde i mi da idemo vec je kasno- ustanem jer ovo je moj limit.

- Možete da ostanete ovde, ima dovoljno mesta za sve- predloži domacica. Naravno da ima mesta kada je pokojnik živeo u palatu.

- Mi smo se vec smestili u hotel nema potrebe da se mucite. Odmorite se i prebrodite ovo što brže. Nije lako ali život se nastavja dalje.

"Ma hajde mama baci joj se u zagrljaj i izljubi je. Šta je ovoj ženi zaboga? "

- Hvala vam što ste došli. Davide advokat ce doci sutra u 13h. Bilo bi dobro da budeš ovde u to vreme zbog citanje testamenta- obrati se meni.

- Jedva cekam ,evo necu moci da spavam od uzbuđenja- kažem sarkasticno.

- Davide hajde idemo - majka me pogura napolju i znam da ce opet da me riba ali baš me briga. Ona misli da mene zanima šta piše na tom papiru ali nju i te kako zanima i ona sigurno nece spavati.

- Jako si bezobrazan! Zar sam te tako ucila?

- Mama molim te nemoj da mi popuješ nad glavom. Šta ocekuješ od mene? Necu da ocinkujem sa njom zaboga ona je njegova žena heej žena koja je skoro  trideset godina mlađa od njega.  Ne želim da razmišljam o tome i ne želim da imam nikakav kontakt sa njom zato prestani da me nerviraš.

- U redu ali ja mislim da grešiš- kaže pomirljivo.

Precutao sam jer nisam želeo da od ovo izbuvne svađa među nas. Mišljenja nam se uvek razilaze i bolje da precutim nego li da kažem nešto zbog cega cu se kasnije kajati.

Tog dana više nismo potezali te teme. Kada smo ujutru ustali doruckovali smo zajedno u hotelu a oko podneva sam se uputio na citanju testamenata. Advokat je vec bio tu pa me je kucna pomocnica otpratila do ureda koji se nalazio u sklopu kuce. Nakon što sam se smestio advokat je zapoceo svoj govor.

- Primite moje saucešce gospodine Phillips- obratio se meni.

- Hvala ,molim vas pređite na stvar treba da krenem na put.

- U redu. Prvo treba da znate da je testament sastavjen pre cetiri godine. U to vreme vaš otac je tek saznao za bolest ali bio je pri zdravom razumu a za to imamo i svedoke pa samim tim testament je ne oboriv- zastane i pogleda naizmenicno u mene pa u gospođu.

- Nastavite.

- Ja Maksimilijano Phillips svojom voljom i pri zdravom razumu svom sinu Davidu Phillips ostavjam pedeset posto deonice u fabrici za proizvodnju auto delova. Ostavjam polovinu vile( desni nivo),stan u centru Beca od osamdeset kvadrata i novcani fond od osam miliona dolara. Postavjam ga na mesto direktora bez mogucnost da promeni moju odluku. Zadužen je da rukovodi i sam da donosi odluke za rad ali ne može i ne sme da je proda. Ostatak pedeset posto deonice ostavjam svojoj cerki Anni Phillips .Sve dok ne napuni dovoljno godina David je u obavezi da
rukovodi sa njenim deonicama s tim što ce da uplaca polovinu zarade na njen racun u banci. Takođe Anni ostavjam drugu polovinu vile(levi nivo) ,stan u centru Beca od osamdeset kvadrata i novcani fond od osam miliona dolara. Leni Gold svaki mesec mora biti uplacivano po hiljadu dolara za mesecni troškovi za odgajanju Anne sve do njen osamnaesti rođendan. Kada Anna postane punolentana može da rukovodi sama sa svojim fondom a do tada on bice zakljucan i niko nece moci da rukovodi s njim. U obavezi su svo troje da žive pod ovim krovom sve dok Anna ne postane punoletna a nakon toga svako može da radi šta misli da treba. - nastane tišina kao znak da je citanje završeno a ja sam shvatio dve stvari. Ova žena ne nosi njegovo prezime i nije dobila ništa od nasletstva, apsolutno ništa, ni jedan jedini cent osim krov nad glavom. Sve što je imao ostavio je meni i Anni. Iskreno i jesam i nisam iznenađen jer je on oduvek terao mene da preuzmem votstvo u fabrici ali kada smo se zadnji put posvađali mislio sam da me je precrtao.

Zanimljivo. Pitam se zašto joj otac nije ostavio ništa ? Dali je znao da je sponzoruša? Ova situacija me je zaintrigirala i sada me zanima šta se dogodilo. Zaslužila je valjda neku nagradu zbog provedenog vremena sa njim. 

- Ovo je ostavio za vas. Napisao ih je pre mesec dana kada je vec bolest došla u zadnju fazu. Još jednom primite moje saucešce. Ja moram da se vratim na posao. Što pre treba da dođete i da preuzmete stvari u svoje ruke jer radnicima je potreban vođa - obrati mi se na kraju kada vec krene da napušta ured.

- Hocu- izustim nekako jer sam u šoku . Planirao sam nakon citanja da pokupim majku i da se vratimo kuci a ovo sada mi je pokvarilo planove. Ne samo što treba da vodim posao vec treba da živim sa ovom ženom pod istim krovom. To je previše za mene i treba da razbistrim glavu i da odlucim šta cu da radim. Zajedno sa advokatom napustim kucu i krenem u hotel. Moram da pricam sa majkom jer ona jedina zna da me posavetuje i usmeri u pravom smeru.

I to smo preživeli 🤣 sada možete mirno da spavate🤭
Hvala vam puno na čitanju ♥️ 😘 Družimo se ponovo sutra.