Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Vec je bio drugi dan od kada su došli Davidova mama i njen decko. O Davidu još uvek nismo znali ništa. Trebala sam da idem u drugu smenu na posao a Anna je bila u vrticu. Pošto nije imalo ko da je uzme Silvija se ponudila da ona to uradi. Poprilicno se dobro snalazila sa Annom. Ponašala se kao prava baka i igrala se sa njom kada god je bilo prilike za to. Pristala sam i otišla mirna na posao.
- Dobar dan koleginice- u hodniku bolnice me je sreo i pozdravio moj stariji kolega iz hitne službe.
- Dobar dan kolega ,kako ste?
- Poprilicno dobro iako pamtim i bolje dane.
- Uvek je tako zar ne- nasmejala sam se.
- Pa u vecinu slucajeva- i on se osmehnuo.
- Nadam se da nemate previše posla.
- Pa bilo je do sada poprilicno mirno ali pre pola sata se desila neka nesreca na putu. Ima troje povređenih ,kolege su otišli na mesto nesrece a ja cekam da dovezu povređene. Nadam se da nije ništa ozbiljno i da su u pitanju lakše povrede.
Krenula sam da kažem da se i ja istome nadam ali zacula sam sirene i videla da se stvara gužva ispred ulaza bolnice. Tek je sat vremena prošlo od kada sam došla a vec je bio haos. Doktor je krenuo brzim koracima ka njima a i ja sam krenula za njim. Iz prvog vozila hitne pomocu su izvukli ženu koja je imala oko pedeset godina. Imala je modrice po licu verovatno zbog udarca ali nije bilo ozbiljnijih povreda i bila je pri svesti. Iz drugog vozila su izvadili jednog muškarca koji je bio slicnih godina kao i žena ali on je izgledao u jako gorem stanju od nje ali takođe je bio pri svesti.
- Ima tri promile alkohol u krvi. Nije uspeo da kontroliše auto i ušao je u suprotnu lentu i udario u auto koji nije mogao da izbegne nesrecu- objašnjavao je jedan od doktora koji je bio na mesto nesrece. To se odnosilo na starijeg gospodina.
- David Phillips trideset godina. Ima potres mozga ,slomjenu ruku i izgubio je svest.
Bila sam na korak da uđem u bolnicu kada sam zacula kako drugi doktor saopštava ove informacije.
"David Phillips ,trideset godina. Ima potres mozga, slomjenu ruku i je bez svesti."- reci su mi se ponavjale u glavi a srce mi je tuklo kao ludo od straha. Zaustavila sam se u pokretu i okrenula se ka tom glasu. Spustila sam pogled niže i ugledala Davida kako leži na nosilima. Utroba mi se stegla kada sam ga ugledala.
"O bože ne"
Leva strana glave mu je bila otecena i krvava,vrat mu je bio zašticen a oci su mu bile zatvorene.
- Davidee!- u par koraka sam bila pored njega i dozivala ga.
- Koleginice molim vas sklonite se moramo da ga odnesemo na detaljan pregled.
- Kako je ? Dali ima neke ozbiljnije povrede?
- Od onoga što smo uspeli da vidimo ne bi trebalo. Udario je malo jace glavu i pao je u nesvest. Treba da ga odnesemo na skener da bi se uverili da udarac nije napravio neku vecu štetu u glavi ali ovako izgleda dobro. Ima prelom na ruku ali nije strašno to ce da prođe za par nedelja.
- Leno ,dali ga poznaješ?- stariji dokror sa kim sam pricala pre nego što se sve ovo izdešavalo me upita.
- To je David , on je Maksimilijanov sin- pojasnim mu a šok se pojavi na njegovom licu. On je jedan od retkih prijatelja koji je imao Maksimilijano ali nije poznavao Davida.
- Bice dobro nemoj da brineš. Ja cu se licno pobrinuti za njega ti idi i radi svoj posao.
Preuzme da gura nosila i obraca mi se u hodu.
- Ne može ,ja želim da budem pored njega- pobunim se i uhvatim Davida za ruku. Vid mi se zamagli pa tek onda shvatim da placem.
- Leno poslušaj me ne smeš tamo da ulaziš to nije tvoj posao.
- Ali...
- Ali ništa ! Idi i pomozi nekome kome je potrebna tvoja pomoc. Javicu ti cim obavim pregled. Saberi se ,ti si doktor ne smeš ovako da se ponašaš. Bice on dobro veruj mi- on je otišao a ja sam ostala da stojim sama ispred lifta.
"Zar se ovo zaista dogodilo ili se meni samo pricinilo?"
Nije smelo ništa da mu se dogodi,ne njemu ,ne sada ma nikada. On je bio potreban Anni i majci. Nije smeo da ih ostavi,nije smeo mene da ostavi samu.
- Doktorka jeste li dobro ?
- Haa- okrenula sam se skroz pogubjena oko sebe i ugledala medicinsku sestru mojih godina.
- Ne izgledate dobro,dali želite da sednete? Da vam donesem vodu?
- Aha,može- pomogla mi je da sednem i otišla po vodu. Kada sam otpila par gutalja malo sam došla sebi.
"Zašto sam se toliko uplašila i zašto sam panicila? Rekli su da je dobro zar ne? On je dobro,bice dobro."
Ustala sam, popravila mantil i polako na drhtavim nogama otišla sam u svoju ordinaciju.
Sat vremena kasnije došao je doktorkor kod mene.
- Kako je?- ponovo me je obuzeo nemir. Zapravo on me nije ni napustio ali kontrolisala sam ga uz pomoc pravilnog disanja. Ništa nisam radila osim što sam se tih sat vremena vrtela u krug i molila boga da je sve u redu sa njim.
- Dobro je ,nema teže povrede niti unutrašnje krvarenje. Osim ruku ima i par nagnjecenja rebra ali ostalo je u redu.
- A glava?
- Samo vidljive modrice zbog udarca ništa više.
- Oh...dali mogu da ga vidim?- napokon izdahnem od olakšanja.
- Možeš ali on još uvek nije pri svesti. Spavace još dva do tri sata jer smo mu dali nešto protiv bolova i za smirenje.
- U redu - izletela sam iz ordinacije i trceci došla do delu za intenzivne nege. Tu nesme svako da ulazi ali ja sam mogla. Znam da ce ga držati ovde dok se ne probudi a nakon toga ce ga premestiti u obicnu sobu.
Cim sam ga ugledala laknulo mi je. Rana sa leve strane glave koju je zadobio bila je ocišcena i sanirana i nije izgledala toliko loše kao kad su ga dovezli. Iako mu je taj deo još uvek bio otecen nije bilo toliko strašno. Ruka mu je bila u gipsu ali i to ce da prođe.
Dok sam cekala vesti o njemu potpuno sam zaboravila da javim njegovoj mami šta se dogodilo. Ovo nikako ne mogu da joj saopštim preko telefona,moram da joj licno objasnim. Uzela sam dva sata slobodno i zaputila sam se kuci.
- Leno šta ceš ovde u ovo vreme,zar nisi u bolnici?- upitala me iznenađeno kada me je ugledala.
- Imala sam nešto za obaviti pa sam izašla na kratko.
Anna je vec bila kuci i igrala se u dvorištu sa Draganom.
- Jesi li dobro ,malo si bleda?
- Jesam...dođi da sednemo- uhvatila sam je pod ruku i zajedno smo sele na garnituri. Nisam znala odakle da pocnem i kako da joj ovo kažem. Držala sam njenu ruku u svoju i skupjala hrabrost da progovorim.
- Vidi ov...
- Samo mi reci da je dobro molim te- stegla mi je ruku i progovorila molcelivo.
- Jeste ,dobro je- potvrdila sam i zagrlila sam je. Telo joj je podrhtavalo zbog placa i to je bilo jedino što sam mogla da uradim u ovom trenutku.
- Šta mu se dogodilo? - upitala me kada se malo smirila.
- Pijani vozac je ušao u njegovu lentu i udario je u njegov auto. Vidi on je dobro. Ima nekoliko povreda ali nije ništa kriticno. Probudice se za sat- dva moci ceš da ga vidiš i da se uveriš.
- Idem da se spremim- poletela je na sprat a ja sam izašla u dvorištu. Dala sam Draganu znak da ide kod nje a ja sam uzela i spremila Annu. Nakon pola sata svo cetvoro smo se zaputili u bolnicu.
