𝐏𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚 𝐏𝐫𝐨𝐜𝐞𝐧𝐚🔚

7

Znala sam da ništa nece biti isto nakon Masimijanove smrti ali da ce biti toliko teško deliti isti vazduh sa njegovim sinom nisam znala. Taj covek je prosto nemoguc i iako se trudim da ga izbegavam u široku luku vecinu dana ,svake veceri moramo da sedimo zajedno za trpezariskim stolom. Deset dana je prošlo od njegovog dolaska i deset dana kako hodam po kuci kao na iglama.

Nisam se usudila da ga pogledam od one veceri kada se poneo prema meni tako bezobrazno i naredio mi da mu se ne obracam. Kao da ja umirem od želje da pricam sa njim i da delimo krov nad glavom. Da se ja pitam davno bih se otselila iz ove kuce ali tvrdoglavi Maksimilijano nije želeo ni da cuje. Eto natovario mi je i svog sina na grbacu pa sada moram da ga trpim. Kao da nisam imala dovoljno svoih problema pa mi je samo još on falio.

Anna je i dalje u istom stanju i jako me zabrinjava. Znam kako se oseca jer sam se i ja isto osecala kada sam ostala bez roditelja ali ja sam tada bila punoletna i umela sam nekako da se nosim sa tim gubitkom a ona sve ovo teže podnosi.

Ovog jutra kada sam sišla u kuhinji David nije bio tamo. U proteklih dana sam se jako trudila i uspevala sam da ga ignorišem. Iako sam htela iz uctivosti da ga pozdravim nisam to uradila jer on nije zasluživao moju uctivost niti ljubaznost. Spremila sam sendvice i zajedno sa Annom krenula sam na posao.

Iako se niko ne buni što je nosim na radno mesto necu moci još dugo ovako. U bolnici je svi vole i imaju potpuno razumevanje za mene a i za nju i za našu trenutnu situaciju ali njeno mesto je kuci ili u vrticu a ne u bolnici.

- Evo stigle smo- obavestim je kada parkiram auto ispred bolnice.

Ona cuti i ne reaguje samo sa praznim pogledom šara okolo. Ponekad se probudi iz sna sva uplakana i potresena pa satima ne mogu da je umirim. Koliko god da se trudim ne mogu da joj objasnim da je odlazak sa ovim svetom normalna stvar i da je njen tata sada na puno boljem i lepšem mestu.

Uzmem je u ruke i iako nije laka za nošenje stignemo do moje ordinacije pa je smestim u svoj sto. Dok se ja oblacim ona sedi mirno i potišteno ali cim krenemo u obilazak odmah se oseti promena kod nje. Idemo u poseti kod dece koja su smeštena na ovom odelu a ona voli da prica sa njima. Jedino sa njima i prica od sahrane jer samnom rec nije progovorila. Jedina naša komunikacija se zasnova na mimiku i to je sve. Iskreno se nadam da ce što pre da prevaziđe ovu fazu i da nastavi da uživa u svom detinstvu.

Rad u bolnici je jako naporan ali ja ga radim sa puno ljubavi. Oduvek sam htela da budem doktor i da lecim ljude i nisam odustala od svog sna sve dok ga nisam ostvarila. Danas sam ovde gde jesam zahvaljujuci svom trudu i radu i to mi niko ne može oduzeti.

Nakon posete dece Annu sam ostavila kod svoje koleginice i nastavila sa obilaskom starijih pacijenata.

Kada je radni dan napokon završio zaputile smo se u vili. Povratak tamo je kao nocna mora ali to je moj dom sve dok Anna ne postane punoletna a to je još dobrih trinaest godina. Nadam se da cu uspeti da preživim do tada.

Cim uđem u dvorište opazim još jedan nepoznati auto parkiran na moje mesto. David nije stigao još uvek što znaci da imamo nepoznate ili nepozvane goste . Ne znam ko može da bude jer prvi put vidim i auta a i registraciju koja nije odavde.

-Hajde mila dođi - opet uzmem Annu u ruke uđem u kucu gde nas doceka Emma koja stoji na nogama pored jednu mladu ženu ili devojku.

- Dobar dan- pozdravim ih i vidim da nešto nije u redu po Emminom ponašanju.

- Dobar dan gospođice- uzvrati mi pozdrav sa olakšanjem dok me gošca gleda i procenjuje.

- Zdravo ja sam Lena- pružim ruku prema još uvek nepoznatoj devojci.

- Ja sam Sandra,Davidova devojka- uzvrati nadmeno i jedva mi dodirne ruku. Postalo mi je neprijatno ali nisam to pokazala.

-Drago mi je ,dobro došla- nastavim da budem ljubazna jer drugacije i ne znam.

-Emma jesi li poslužila gošcu?

-Jesam gospođice- prevrne ocima i jedva se suzdržim da se ne nasmejem na to jer nikada nije iskazivala nezadovoljstvo ni zbog cega.

- U redu onda ,idemo nas dve da se presvucemo - pogled joj vrišti "Ne ostavjaj me sa ovom ubicu je"

- Dali možeš malo da dođeš samnom u sobi? Ima par stvari koje treba da ispeglaš- izmislim laž a ona potrci ispred mene.

- Vraticemo se brzo osecajte se kao kod svoje kuce- zadnji put se obratim devojci.

Dok se penjemo uz stepenice cujem Emmino brbljanje i negodovanje.

- Šta je ono bilo?- napokon zatvorim vrata od spavacu sobu i osetim olakšanje.

- Ja ovo necu da trpim.

- Šta neceš trpeti Emma ,šta se dogodilo?

- Ono dole razmaženo derište je nepodnošljivo. Stigla je oko deset sati i ponaša se kao vlasnica kuce. Ne znate koliko mi je samo naređenja izdala i šta me je sve naterala da spremim. Poštovala sam stajeg gospodina , poštujem i gospodina Davida ali ako ona ostane da živi ovde a verojatno hoce jer je došla sa dva kofera ja cu da dam otkaz.

- Ne budi luda ! Kakav otkaz ti pada na pamet? Nece biti nikakvog otkaza nacicemo neko rešenje.

- Ali gospođice...

- Prvo prestani da me zoveš gospođice a drugo ni rec više da nisam cula! Ja imam samo tebe Emma i necu ti dopustiti da me ostaviš samu niti da ostaneš bez posla. Sredicu ja samo budi malo strpljiva da vidimo prvo šta ce biti. Jesi li rekla gospodinu da mu je devojka tu?

- Zvala sam ga nekoliko puta ali nije odgovorio ni na jedan poziv. Trebalo bi uskoro da dođe .

- U redu. Idi i spremi veceru a ja i Anna dolazimo cim se presvucemo,i ne obracaj pažnju na nju.

- U redu - nevoljno pristane pa napusti moju sobu.

Ja se molim za bolje a ono iz dana u dan postaje sve gore i gore. Ne želim da budem zla ali ona devojka je zaista nemoguca. Sam njen pogled sa visoka je previše a za potencirano pretstavjanje da je Davidova devojka i da ne pricam. Kao da mi je malo bio on pa se sad i ona pojavila. Preživela sam puno gorih stvari ,preživecu i ovo ali osecam se umorno. Treba mi samo malo vazduha i odmora od svega.

Upoznali ste i Lenu. Nadam se da vam se sviđa🤭 E tek sada krece prava radnja,varnice i još svašta nešto🤣😂
Hvala vam puno na čitanju ♥️ 😘