Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
E baš je odlepio. Nakon stresnog dana uspeo je da mi izmami osmeh. Znam da nije to zaista mislio,to su bile samo reci zbog njegovog buncanja koje su izazvale lekove koje su mu ubrizgane u infuziji ,ali ipak je bilo lepo cuti ih.
Kada mi se smena završila na red je bilo dežurstvo. Nisam bila u obavezi da ostanem pored njega ,ali želela sam. Pošto je još uvek spavao sela sam na stolicu i ispružila noge na maleni stocic. Procackala sam malo po telefonu ali umor me je savladao.
- Aaaaa jebote- cula sam psovanje a nakon toga je usledilo gunđanje i veliki uzdah. Otvorila sam oci i videla Davida kako se trudi da ustane dok se sav grcio od bolova.
- Polako junace,gde si krenuo?- ustala sam i približila se do njegovog kreveta.
- Ne mogu više ovako sav sam se ukocio. Želim da izađem napolju i da uzmem malo svežeg zraka- pobunio se i nastavio da se uspravja.
- Ne možeš napolju Davide može da ti pozli.
- Moram da zapalim cigaretu. Ako mi ne pogneš da ustanem i da izađem onda cu zapaliti ovde.
- Ovde je zabranjeno pušenje.
- Nije me briga. Nađi nacin da izađem odavde- nastavio je da se inati.
- Ponašaš se kao razmaženo derište znaš?
- Hajde Leno nemoj da budeš zla- pogledao me uz šeretski osmeh.
- Ostani ovde idem da uzmem kolica. Ne želim da ti pozli i da polomiš i ono malo kosti što su ti ostale zdrave.
- Hvala ti što brineš o meni,cekacu te ovde i necu se makniti ni milimetar- zadovoljno se nasmejao.
Otišla sam dva sprata niže,uzela kolica,liftom došla ponovo gore na sprat gde je bio smešten i dogurala je do njegove sobe. Sedeo je na krevetu na isto mesto gde sam ga i ostavila.
- Napokon- rekao je nestrpljivo.
- Hajde sada polako. Pomocicu ti da ustaneš i sešceš u kolica- uhvatila sam ga ispod zdravu ruku i pomogla mu da se ispravi. Nakon toga sam mu pažljivo pomogla da sedne i izgurala ga iz sobe. Bilo je pola sata nakon ponoci. Svi pacijenti su spavali ,ili bar vecinu njih a dežurni doktori su obicno sedeli u prostoriju za odmor koja nam je bila namenjena. Nisam nameravala da silazimo u prizemju zato sam došla do kraja hodnika,pa preko dvokrilna vrata koja je vodila do tajnog izlaza izvela ga na terasi.
- Woww
- Šta je bilo?
- Lep pogled- rekao je oduševjeno gledajuci u nocno osvetljeni grad.
- Jeste ,ovo je mesto namenjeno za zaposlene.
- To znaci da sam ja priviligovan.
- To znaci da si ti naporan pacijent - odvratila sam mu šaljivo.
