Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ovo mi je tako bilo potrebno. Dok gledam u Annu koja jaše malog ponija i ne skida osmeh sa lica poželim da zauvek ostanemo ovde. Ona je ovde srecna ,nju usreciju tako male i bezazlene stvari poput ove.
Maksimilijano je uvek ispunjavao sve njene želje a mali poni je bio jedna od njih. Kada ju je prvi put doveo ovde zaljubila se u male konjice koje su imali Emmini unuci pa je i sama poželela jedan. Nije postojala stvar koju njen otac ne bi uradio za nju. Kupio je poni i doneo ga je ovde na ranc jer mi nismo imali gde da ga cuvamo u palatu u koju živimo. Ona ga prosto obožava i on je trenutno jedini koji ume da je nasmeje.
Vracanje u stvarnost ce joj teško pasti ali ona mora da prihvati da njenog oca više nema i da smo ostale samo nas dve. Ne mogu stalno da je nosim sa sobom na posao i zato mora da se vrati u vrtic. Icicemo polako,dan za danom kao što smo radile i na pocetku i navici cemo se obe.
Nakon rucka sam sela u dvorištu i uživala još malo u pogledu. Jesen je pocela i vreme je postajalo sveže ali ovde je bilo prijatno i lepo.
- Šta je bilo ?- upitam je zbunjeno kada se odjednom pojavila i sela mi u krilo.
Nije ništa odgovorila samo je slegla svoja mala ramena.
- Jesi li se lepo provela ova dva dana?- ne progovara samo je klimnula glavom.
- Znaš ,moramo ozbiljno nas dve da popricamo- nastavim svoj osmišljeni govor i znam da u ovom trenutku prevrce ocima.
- Moraš da se vratiš u vrtic. Ti voliš svoje drugare i drugarice i bice ti lepše tamo nego kod kuce ili u bolnicu. U bolnici ja moram da radim a takođe i tete koje te povremeno cuvaju. Kod kuce Emma mora da radi i ne može da provodi puno vremena sa tobom. Ako se vratiš u vrtic za to vreme ona ce da završi sve poslove po kuci i kasnije ce moci da se igra sa tobom.
- U redu - napokon ,nakon toliko dana je progovorila. Bilo je tiho i jedva cujno ali cula sam ponovo taj nežan glasic.
- Dušo moja lepa- zagrlim je na svoje grudi i poljubim je u oba obrascica.
- Tata je otišao.
"Bože samo da ne pocne ponovo da place,necu moci da izdržim njene suze."
- Jeste dušo ,ali on je sada na puno lepše i boljem mestu. Njega više ništa ne boli,on je ozdraveo u potpunosti.
- Zaista?- upita i pogleda me u oci.
- Zaista. On ne bi voleo da ti budeš tužna zbog njega jer je on sada dobro.
- Jel otišao kod mame? Jesu li sada oni tamo zajedno?
- Jeste dušo ,otišao je kod mame- potvrdim joj ali nisam sigurna jesu li na istom mestu smešteni. Ne znam koji je od njih dvoje bio veci grešnik i kakvo je mesto dobio na onom svetu.
- Necu više da budem tužna - kaže odlucno.
- To je moja curica- zagrlimo se obe i ostanemo u tom položaju neko vreme.
Oko osam sati uvece parkirala sam auto u dvorištu vile. Davidov auto je bio tu a ja nisam imala želju da ga sretnem. Sigurno se lepo proveo dok je imao celu kucu na raspolaganju ali i njegov kao i moj odmor se završio. Kunem se da ako se ponovi još jednom ono od pre par noci necu cutati. Naucice sam da se ponaša prikladno ili cu morati ja da ga naucim. Malo sam bila iznenađena što ne vidim auto od njegove devojke ali nisam pridavala peveliki znacaj tome. Sigurno su izašli zajedno nekud vani.
Emma je otišla u svoju sobu da se raspakuje. Njen deo je u sklopu kuce ali ima poseban ulaz. Pošto se Anna tokom puta uspavala uzela sam prvo nju da odnesem u sobu a kasnije cu se vratiti po ostalim stvarima.
Kuca je za cudo bila tiha i laknulo mi je što necu morati da ga gledam. Bila sam umorna od puta a sutra radim prvu smenu pa sam samo želela da spustim glavu na jastuk i da zatvorim oci.
Unela sam Annu u njenu sobu ,spustila sam je na krevet i prekrila je cebencetom. Nakon toga sam upalila lampu pored njenog kreveta i napustila sobu.
Sišla sam niz stepenice i bila na korak od ulaznih vrata da uzmem stvari iz auta kada sam iza sebe zacula tapšanje rukama pa sam se stresla od straha. Ceo donji deo kuce je bio skoro u mraku pa nisam nikoga primetila kada sam malo pre ušla u kucu. Stajala sam ukopana u mesto i bojala sam se da se okrenem.
- Ko se to setio da dođe kuci- kada sam cula taj glas osetila sam olakšanje ali u isto vreme mi se utroba zgrcila. Okrenula sam se i ugledala Davida kako sedi zavaljen u fotelju u cošku dnevnog boravka. Lampa je osvetljavala njegovu siluetu a oko njega je se prostirao dim od cigaretu koju je pušio. To njegovo izdanje je bilo zastrašujuce. Izgledao je mracno i ljuto a u isto vreme i ubistveno lepo.
David je bio jako lep i zgodan muškarac. Ne sumjam da je mogao da dobije bilo koju devojku sa samo jednim pogledom. Za muškarce poput njega ništa nije bilo nedostižno i nemoguce.
Okrenula sam se i napustila kucu jer nisam bila raspoložena da slušam njegova predavanja. Nisam daleko stigla kada sam osetila stisak oko svog zgloba. Dok sam se svestila šta se događa vec sam bila okrenuta ka njemu a leđa su mi bila naslonjena na moj auto. Bila sam potpuno nespremna i nisam cula da je krenuo zamnom. Osecam miris duvana i alkohola i polako postajem svesna situacije koja se događa.
- Gde si dođavola bila dva dana? Kako si mogla da odeš bez da me prethodno obavestiš o tome!? - prodere se.
- Nisam znala da treba da ti se pravdam ,a u ostalom zar mi nisi ti rekao da ti se ne obracam ? - odvažim se i progovorim i ja.
- Ne odgovaraj mi na pitanje sa pitanjem! Gde si bila sa detetom!?
- Bile smo na jednom rancu za vikend i zaista nisam znala da treba tebe da pitam za dopuštanje. Sada te molim da mi pustiš ruku jer u suprotnom cu da ti otkinem muda!- zapretim mu ali on me ne shvati ozbiljno i pocne da se smeje.
U tom trenutku nisam razmišljala za svoj sledeci korak niti za posledice, pomerila sam svoju slobodnu ruku i stegla mu testise. Kada je od šoka poskocio i oslobodio mi ruku izvukla sam stvari iz auta i pobegla u svoju sobu,ostavjajuci njega da se povrati od šoka.
" Zaista Leno,nisi mogla da smisliš bolji nacin da ga se rešiš?"- zapitam se kaga se zavalim u svom krevetu.
Mogla sam da mu odvalim šamarcinu, ili da mu zabijem koljeno u muda ali ja sam se u tom trenutku odlucila za ovu ne baš genijalnu ideju.
" Loš potez Leno,jako loš potez."-Nisu bili problem njegovi testisi vec ono drugo što sam slucajno okrznula. Kako sada da ga izbacim iz glave?
