𝐏𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚 𝐏𝐫𝐨𝐜𝐞𝐧𝐚🔚

30



Silazim u prizemju i cujem kako Anna još uvek cici i beži od Davida. Jutros je banula u moju sobu i zatekla nas zajedno u krevetu. Sva sreca pa smo bili obuceni u suprotnom ne bi znala šta da odgovorim na njena brojna pitanja.

Ostavjam ih da se jure i odlazim u kuhinji da skuvam dorucak. Anna uskoro mora u vrtic a David na posao.
Taman sam skuvala kafu i sipala je u šolje cula sam tresak iza sebe. Nešto su polomili i to nije bilo ništa malo jer je tresak odjeknuo kroz celu kucu.
Ostavim sve i krenem da vidim šta su uradili. Anna trceci mu donosi metlu a on gospodin se trudi da sakrije krš.

- Šta ste uradili!?- pitam ih ozbiljno i oni se oboje skamene.

- Ovaj...ovo je palo- odgovori Anna užurbano.

- Kako je palo?

- Pa...

- Ja sam se sapleo i polomilo se- umeša se i David.

- Da teto mi smo se sapleli i pali smo a to se polomilo- nadoveže se mali drveni advokat braneci svog brata.

- Tako znaci- prekrstim ruke na grudima ne sklanjajuci pogled sa njima dok oni gledaju u pod.

- Pocistite to i oboje u kuhinji da ste došli!- naredim im i vratim se da dovršim dorucak. Tek kada sam se udaljila od njih pustila sam smeh da izađe iz mene. Tako su oboje bili komicni dok su stajali tamo. Ugasim šporet i serviram omlet a kada se okrenem iznenadim se kada ih ugledam kao sede na svoja mesta. Nisam ih ni cula kada su došli.

Sedimo i jedemo u tišini. Ni jedno od njih dvoje ne progovara ni rec samo se gledaju skrišno između zalogaja. Kada su završili sa jelom oboje su ustali i svoje tanjire ubacili u sudoper pa pognutih glava napustili trpezariju.

Razumela sam Annu ona se uvek durila kada je ukorim zbog neki nestašluk ali od Davida ovo nisam ocekivala. On se ponaša kao malo dete u ovom trenutku. Okrece se i bez reci napušta kucu.

"Dali je ljut na mene?"

- Dođi da te teta poljubi- uhvatim Annu za ruke i poljubim je u oba obrašcica. Ona uđe u auto a on zatvori vrata pa se i sam smesti u njemu. Ni doviđenja,ni vidimo se,ni poljubac , bukvalno ništa.

" A tek smo dva dana u vezi."- pomislim u sebi.

Zatvorim vrata i odlucim da se pozabavim sređivanjem kuce. Moram detaljno da ocistim jer ne verujem da su pokupili sav krš . Prvo uđem u kuhunji i ukljucim perelicu za suđe. Pripremim namirnice za rucak i ubacim ih u rernu pa tek onda odem i uzmem usisivac.

Nije mi sve jedno što je ljut otišao na posao ali ja mu ništa loše nisam ni rekla da bi se ljutio. Usisavam i ne mogu da prestanem da mislim na njega.

"Kao da sam ikada i mogla ."

Ugasim usisivac i krenem da potražim telefon jer ako ga ne cujem ima da poludim. Kako se okrenem tako se ukopam u mesto. On stoji naslonjen na zid sa ogromnim buketom ruža u rukama.

-Šta ti radiš ovde? Zar nisi otišao na posao?- upitam ga potpuno zbunjena.

- Nisam i necu ici na posao umoran sam- odgovori spremno pa u par koraka se nađe ispred mene i preda mi cvece..

- Od cega si se umorio kad si se tek juce vratio na posao? - upitam ga i pomirišem ruže.

- A ne to dušo nisam ja umoran od rada u fabrku vec od ono što smo nocas radili u spavacu sobu.

Mislim da sam pocrvenela do korena kose od stida. Lice mi je sigurno iste boje kao i ruže.

"Zar mora to da spominje?"

Prethodna noc je bila najlepša noc u mom životi i to sam mu i rekla ali cemu potrebe da sad to spominje?

Okrenula sam se da ne bi video moje crvene obraze ali u pokušaju da pobegnem od njega saplela sam se od usisivaca i posrnula. Od kada sam sa njim jako sam nesmasna i trapava.

- Imam te- njegove snažne ruke su se obvile oko mog struga i privio me uz sebe lepeci moja leđa za svoje grudi.

- Mislila sam da si ljut na mene- prošaptala sam kada je on spustio svoje usne na moj vrat i otisno poljubac.

- Zašto bi bio ljut na tebe?

- Od kud znam. Nisi pricao sa mnom od kada ste sa Annom polomili skupocenu vazu.

- Ti nisi svesna kako uticeš na mene zar ne?- upitao me je zaripnutim glasom.

- Kako uticem na tebe?- povukao me još bliže sebi i mislim da su mi se oci okolorile kada sam osetila njegovu izbocenost.

- Dali si sad shvatila ili treba da ti objasnim na drugaciji nacin? Bila si tako seksi kada si prekrstila ruke ispod grudima da sam se u istom trenutku napalio. Nisam smeo da te pogledam jer nisam znao dali cu uspeti da se suzdržim.

- Davide- dok je pricao neprestano me je ljubio što je nateralo moje telo da zadrhti a on je to osetio pa se zadovoljno osmehnuo u mom vratu.

-Šta je bilo?

-Dan je- odgovorila sam mu.

- Pa šta?

- Pa necemo te stvari da radimo u sred bela dana.

- Pa nisam znao da za TE STVARI postoji određeno doba dana kada se rade.

- Rekao si da si umoran- nastavila sam da pricam iako mi je ponestajalo daha i pocela sam da se uvijam u njegovim rukama.

- Rekao sam ali nisam rekao da nemam snage za još. Toliko toga želim da ti radim da mi se cini da mi je i život prekratak da sve to postignem.

Okrenuo me je ka sebi i napokon sam mogla da pogledam u te njegove predivne oci koje su me gledale sa toliko ljubavi i nežnosti. Topila sam se u njegovim rukama. U njegovim ocima sam videla sebe. On je bio moj spas,moj lek i moja nagrada za sve kroz šta sam prošla.

-Pa šta nameravaš da radimo?

- Pa za pocetak da iskoristimo ovo malo vremena koje imamo nasamo i da ti se posvetim u potpunosti jer ti to zaslužuješ. Nakon toga koristicu svaki trenutak da te odvedem u krevet i da ti radim svašta bez obzira na to koje je doba dana- rekao je odlucno.

- Tako znaci.

- Tako.

- Ali za razliku od tebe  ja moram da radim - obavestila sam ga.

- Radiceš ,ima vremena- pogledao je na sat na svojoj ruci pa razvukao usne u  osmeh .

- Moja si narednih pet sata- podigao me je od poda a ja sam obvila noge oko njegovog struka.

"Tvoja sam do kraja života"- pomislila sam u sebi dok se penjao uz stepenice i odnosio me u svoju sobu.

Hvala vam puno na čitanju❤️😘