Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ceo dan sam proveo gledajuci na sat. Nisam mogao da docekam da je vidim ponovo. Navikao sam u proteklih mesec dana da mi je stalno pred ocima ali izluđivalo me je sedenje kod kuce. Dok sam sredio sve zaostale poslove i pobrinuo se za isporuku delova dan je proleteo.
Prednosti i privilegije koje imam kao vlasnik i direktor su mi bile od velike pomoci. Mogao sam da radim kada je meni odgovaralo i nisam imao radnog vremena.
Prvo sam pokupio Annu iz vrtica jer nisam želeo da se oseti izkljucena ili zapostavjena. Koliko god sam želeo da provedem što više vremena sa Lenom ,Anna nam je bila prioritet. Ona mora da bude voljena da ne bi osetila otsustvo roditelja.
Cim je uskocila u auto zaputili smo se ka bolnicu. Bila je vesela i nasmejana svo vreme dok je držala neki list u ruke.
- Šta ste danas radili u vrticu?- upitam je i pogledam je retrovizoru istovremeno pazeci na put i na nju.
- Igrali smo se ,crtali i ucili novu pesmucu.
- Baš lepo.
- Šta cemo da radimo sada?- upitala me znatiželjno.
- Idemo da pokupimo tetku sa posla pa nakon toga idemo da kupujemo nameštaj- saopštim joj kakav je plan a ona usklikne stecno.
Nisam išao na parkingu vec sam zaustavio auto ispred ulaza jer je Lena vec bila ispred. Sišao sam i otvorio joj suvozacka vrata usput joj poljubevši nakratko usne. Znam da joj je nezgodno ali želeo sam svima da dam do znanja da je ona moja.
******
-Mislim da je nismo trebali dovoditi ovde- šapnem Leni dok gledam u svoju malu sestru.
- I ja tako mislim- složi se samnom.
Vec smo dva sata u salonu nameštaja. To me je potsetilo na ne tako davno vreme kada sam i ja radio u jedan. Nije bilo davno ali meni se cinilo kao da su godine prošle od tada. Toliko su se puno stvari promenile i toliko se toga dogodilo za tako kratko vreme.
Možda cu zvucati kontradiktorno ali ovo što imam u ovom trenutku ne bi menjao ni za šta iz prošlosti. Kada kažem sve što imam ne mislim na matrijalne stvari vec na ono duhovno i na ženu koja je pored mene. Da nije ona siguran sam da bi i dalje lutao i tražio sebe ali ona mi je pomogla da se pronađem. Još uvek me peku neke stare rane ali procice i one jednoga dana. Jedino što mi je nedostajalo bila je majka ali znao sam da je dobro i da je srecna i to mi je bilo dovoljno.
- Možemo i ovo da kupimo - Anna je odabrala još jedan komad nameštaja u drec roze boji i vec sam bio na korak da odustanem od ovu kupovinu i da napišem propalo. Sve što smo odabrali ona je zahtevala da bude u toj boji a ja nisam želeo da živim kao princeza. Jebeno je bilo smešno kada sam zamislio u par navrata sebe kako ležim na roze sofi sa gomilu roze jastucica oko sebe,roze tepihe i zavjese...Sve je bilo previše.
- Ne može- rekla je Lena otsecno.
- Ali teto vidi kako je lepo - nastavila je da je ubeđuje.
- Jeste ali ne u toj boji dušo. Možemo da uzmemo tu fotelju jedino ako je u beloj ili bež boji - objasnila joj je a ona se zamislila.
