Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uzmem Annu u ruke i spustim se u kuhinji. Umorna sam i ne ispavana jer je nocas bila žurka u kuci. Neko se ludo zabavjao a ja sam bila primorana da sluštam sve te perverzne stvari. Moram priznati da su bili poprilicno reciti u toku radnje i nisu se štedeli uopšte. Sva sreca danas radim u dugu smenu pa cu odremati dva- tri sata nakon dorucka. Cim zakoracam u kuhinji izgubim apetit. Gospodin sedi na celu stola a devojka mu se smestila u krilo. Za razliku od mene oni su oboje sveži i vrlo raspoloženi. Ona mu ubacuje hranu u usta a on se zadovoljno smeši.
"Da bog da se zadavio."
- Dobro jutro- pozdravim Emmu koja stoji kod sudopera okrenuta leđima.
- Dobro jutro - prevrne ocima i natera me da se osmehnem.
Toj ženi uopšte nije lako i potpuno je razumem. Možda je cak i ona cula šta se sve događalo u toku noci a sada mora i da ih gleda kako se ljubakaju tu za vreme dorucka. Da je Maksimilijano živ on to ne bi dopistio nikada,ali da je on živ njegov sin nikada ne bi ni ušao u ovoj kuci.
- Emma nama donesi dorucak na terasi- uputi mi pogled pun razumevanja a ja izađem na terasu i sednem okrenuta im leđima jer ne želim da ih gledam. Dok sam izlazila okrznula sam ga pogledomsamo na kratko i videla da mu je osmeh usiljen a lice zgrceno od besa.
"Zašto to radi sebi?"
- Izvolite moje prelepe dame- par minuta kasnije Emma nam donese dorucak.
- Hajde sedi i doruckuj sa nama- pozovem je i ona sedne pored nas.
- Gospodin Maksimilijano nije bio svetac ali nikada nije uradio išta slicno. Ovo je neviđeno i necuveno- kaže tiho.
- Slažem se.
- Ja sam previše stara da bih svedocila ovome- nastavi.
- Zaista?- upitno je pogledam a ona odmahne glavom.
- Nije mi do šale,ako se ovo nastavi napusticu posao.
- Neceš ti nigde i prestani da ponavjaš to. Treba nam malo predaha od svega ,previše su se stvari izdešavale u zadnje vreme- pogledam u Annu i vidim da nije ni taknula tost.
- Hajde pilence moje ,moraš da pojedeš ovo- ona nezadovoljno odmahne glavicom.
- Onda nece biti iznenađenja- kažem joj a ona me pogleda sa iscekivanjem jer sam probudila njenu radoznalost sa svojom izjavom.
- Prvo ceš da pojedeš ceo tost pa cu ti onda reci.
U istom trenutku je pocela da jede. Ne podržavam ovakve manipulacije ali ponekad su zaista od koristi. Cim je pojela tost ponovo je usmerila pogled na mene.
- I mene zanima kakvo je to iznenađenje - Emma me podbucne i namigne Anni.
- Mislila sam da idemo negde za vikend. Malo cemo da se odmorimo i da napunimo baterije. Šta kažete?- pogledam u obe naizmenicno.
- Može ,ali gde bi išle?
- Na ranc- ispalim a Anna poskoci od srece. Znala sam da ce je ovo razveseliti i usreciti ali nisam mogla ranije da je odvedem. Emma je takođe srecna jer ce moci da provede malo vremena sa svojom cerkom. Emmina cerka Lara je udata za Danila ,on je vlasnik ranca kog mi cesto posecujemo.
- Skuvaj nešto hrane da bi ukucani imali šta da jedu i obavesti gospodina da imaš slobodan vikend. Mislim da se nece buniti- sada ja prevrnem ocima a ona se nasmeje.
- Pocinjem odmah sa kuvanjem- Emma uleti u kuhinji a ja dovršim svoj dorucak i vratim se u sobu da otspavam malo pre nego što odem na posao.
*****
- Ja sada idem na posao a ti i Emma cete ici na ranc za koji sat. Cika Danilo ce doci po vas a ja cu doci veceras nakon posla- objasnim Anni jer nije zadovoljna što je ostavjam kod kuce. I dalje odbija da prica ali u naredna dva dana planiram da popricam ozbiljno sa njom i da napokon rešimo ovaj problem. Ne želim da je vucem kod psihologa i da prolazi još jednom kroz sve to ,zato je bolje da ja budem njen psiholog. Klimne glavicom a ja je poljubim i krenem da objasnim Emmi šta je sve potrebno da ponese kada krenu.
Za razliku od nocas sada je kuca poprilicno tiha. Jedini se zvuk cuo iz kuhinje.
- Emma ja moram da idem. Spakovala sam stvari za mene i Annu u jednu putnu torbu,gore su u mojoj sobi pored kreveta. Kada dođe Danilo po vas javi mi da znam da ste krenule.
- U redu ,nemoj da brineš. Ja sam sve ovde sredila. Imace hranu za naredna dva dana. Idem da spremim i sebi par stvari a nakon toga cemo nas dve zajedno da sacekamo Danila i da odemo odavde.
- Gde je gospođica devojka?- ne odolim i upitam je.
- Izašla je sa gospodinom jutros i još se nije vratila. Bolje je da se vrati kada mi odemo da ne moram da je gledam. Gospodin David je bio ljut kada su napustili kucu.Molim boga da je otprati pre nego što se vratimo.
- Hej pa nije bilo toliko strašno,to je verovatno bilo zbog toga što su dugo bili razdvojeni - pokušam da je uverim ali ni sama ne verujem u to.
- Hajde ja odoh a ti idi i spakuj se ,Danilo ce uskoro da stigne- poguram je i napokon napustim kucu.
Nisam prestala da mislim na njega ni ostatku dana. To nije slucaj samo danas ,vec od trenutka kada se doselio ovde. Secam ga se i od pre pet godina kada je dolazio ali tada ga nisam dobro osmotrila jer sam bila previše ljuta i besna. Imala sam priliku da ga vidim i izbliza one noci kada mi je otvorio vrata od svoje sobe i kada sam zinula u njega kao neka guska koja u životu nije videla golog muškarca. Bruka i sramota me je bilo zbog toga i kada god ga sretnem u prolazu ja ga takvog vidim. Grešne misli su bile u svaku moju moždanu celiju i znala sam da to nece izaci na dobro ako se uskoro ne saberem i ne pocnem da razmišljam racionalno.
David je bio prelep i prezgodan i preveliki zalogaj za mene. Iako je bio otresit i neprijateljski nastrojen prema meni nije me mrzeo. Razumela sam njegovo ponašanje u potpunosti a on je bio takav kakav jeste zahvaljujuci Maksimilijana. Da je taj covek imao bar malo razuma sada ja ne bi bila u sredini vatre. Ne bi da sanjam prazne snove ali mogli smo da budemo bar prijatelji ,a ovako ništa. Bili smo samo dvoje odrasli ljudi koji su se odrekli vlastitih života da bi udovoljili drugima.
