𝐏𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚 𝐏𝐫𝐨𝐜𝐞𝐧𝐚🔚

31

Godinu dana kasnije

-Gospodine Phillips cestitam vam dobili ste zdravog i prelepog sina- nakon sat vremena cekanja napokon je izašla sestra iz porodilne sale i u rukama je držala mog sina.

Dok sam ustajao na noge i prilazio do nje osecao sam kako mi srce lupa od uzbuđenja i srece.

- Kako je moja žena?- upitao sam je prepuklim glasom dok sam spuštao pogled na malo klopko u njenim rukama. Bio sam zabrinut za Lenu,znao sam je prošla kroz strašne bolove da bi ga donela na svet ali nije želela da uđem sa njom u salu.

- Sve je prošlo u najboljem redu,odlicno je. Za pola sata bice prebacena u sobu i mocicete da je vidite.

- Hvala vam puno.

- Dali želite da uzmete svog sina i da se upoznate?- upitala me je sa osmehom.

Nisam mogao da pronađem svoj glas pa sam samo nemo klimnuo glavom. Bio je predivan i tako sicušan. Cim mi ga je sestra spustila u ruke ceo moj svet je stao. Više ništa nije bilo bitno,više me ništa nije bolelo. Praznina koju sam ceo svoj život osecao napokon je bila popunjena a u mom životu više nije bilo mesta ni za šta drugo osim za ljubavi i srece. Ja sam danas postao otac,postao sam po drugi put najsrecniji covek na svetu.

Dok sam cekao da dovedu Lenu u sobu malo sam razmišljao o prošlosti. Bilo je teško stici do ovde ,bilo je mukotrpno,put je bio trnjavit ali uspeo sam. Vredelo je sve kroz šta sam prošao jer me je na kraju puta cekala ona. Moja žena ,moje sunce,moja svetlost.

-Dušo?- cuo sam joj glas i oterao svoje suze.

- Ljubavi - ustao sam i prišao joj pa sam je bez reci zagrlio.

- Jesi li ga video? Zar nije predivan? - oci su joj sijale od srece dok je gledala u krevetac u kom je spavao naš sin.

- Jeste ,predivan je, najlepši na celom svetu- lagano sam joj poljubio usne a ona se osmehnula.

Sestre su je smestile i napustile sobu pa smo ostali napokon sami.

- Hvala ti ljubavi- sagnuo sam se i poljubio je u celo.

- Za šta?

- Zato što si me izlecila i ucinila me najsrecnijim covekom na svetu.

- Volim te- stavila je ruke na moje obraze i poljubali me.

- Volim i ja tebe sunce moje - seo sam pored nje na krevetu i zagrlio sam je najsnažnije što sam si mogao dopustiti u tom trenutku.

- Ja još uvek nisam mogla da se odlucim- cuo sam glas a nakon toga i ugledao svoju malu sestru kako ulazi u sobu zajedno sa mojom majkom i Draganom.

- Šta nisi odlucila mila?- uspravio sam se i ustao da se pozdravim sa njima.

- Pa ne znam šta da budem ovoj bebi- odgovorila je zamišljeno dok je gledala u bebu.

- Pa šta želiš da mu budeš?- upitala ju je Lena.

- Pa ja bi volela da zadržim obe titule ako je to moguce.

Gromoglasan smeh se zaorio kroz sobu jer je ona uvek umela da nas nasmeje.
Ja sam bio njen bata,a Lena je bila njena teta a to je njoj stvaralo nedoumicu dali da bude bebina tetka ili seka. To je velika stvar a ona je bila neodlucna pa je ostavila tu odluku za neka druga vremena

Dok držim svog sina na svojim grudima i ne mogu a da se ne zapitam dali bi sve bilo ovako kako jeste da je Maksimilijano još uvek bio živ. Bio je previše krut ,bezosrcajan i samoživ. Taj covek nikada ne bi pomerio svoje dupe iz udobne fotelje da bi otišao kod sina da traži oprost. Možda se jeste pokajao pre smrti zbog svega ali ni tada nije ucinio ništa da bi popravio štetu.

Koliko god sam bila ljuta na njega sa ove tacke gledišta i sa mesta gde se sada nalazim bila sam mu zahvalna. Iako sam sigurna da nije imao ovakvu zamisao kada nas je smestio pod istim krovom i bukvalno nas prinudio da živimo zajedno na kraju je ispalo i bolje od ocekivanog. Zahvaljujuci njegovim nepromišljenim potezima ja sam upoznala svoju ljubav i saznala kako je to kada te neko iskreno voli. Zahvaljujuci njemu ja danas u svojim rukama držim svog sina i upoznajem neku drugu dimenziju ljubavi.

*******

- Sine moj lepi- cujem šapat pored sebe inastavim da držim oci zatvorene. Želim da im dam privatnost da bi se povezali jer znam koliko je Davidu to potrebno.

Mislim da je naš sin zadnji deo slagalice koji je nedostajao. Nije da David nije bio srecan do sada , jeste , ali duboku u sebi sam znala da mu nedostaje to povezivanje i ispunjenje. Napokon je sve bilo na svoje mesto jer je i ta praznina u njemu bila popunjena. Oci su mu iskrile od srece dok ga gleda i znala sam da je oprostio ocu jer bez tog oprosta ne bi mogao da bude u potpunosti srecan.

I ja sam bila srecna. Imala sam svekrvu koja me volela kao svoju cerku. Dragan je bio ocinska figra. Bili smo odrasli i zreli ljudi ali on nije imao kome da da tu ljubav pa smo mu udovoljavali i nismo odbijali njegovu pažnju iako je najviše u njoj uživala Anna.

Za ljudi koji su znali prošlost porodice Phillips delovali smo možda uvrnuto ali nije nas bilo briga. Silvija je neizmerno uživala sa Annom i u ulozi bake. Kada Anna odraste razumece bolje sve ali ne verujem da ce se i tada išta promeniti. Pošto  moji roditelji nisu bili živi i nisu je upoznali a takođe ni Maksimilijanovim jedini baka i deka za koji je ona znala su bili Silvija i Dragan.

- Zašto žmuriš ? Otvori te lepe okice znam da si budna- cula sam tihi šapat i osetila vreo dah na svom vratu. Otvorila sam jedno oko dok sam na drugo još uvek žmurila  i osmotrila sam okolinu oko sebe. Njegovo lice je bilo nasmejano i ožareno od srece. Otvorila sam i drugo oko i uzvratila sam mu osmeh. Podigla sam ruke do njegove obraze i pomazila sam ih a nakon toga sam se malo pridigla i poljubila njegove usne. Oslonio je svoje celo na moje i sklopio oci. Nije trebao ništa da mi kaže jer sam ga ja i bez reci razumela. Bili smo srecni i spokojni. Mi smo bili porodica.

Hvala vam puno na čitanju ❤️ 😘
Ostao nam je samo još epilog