Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nakon što sam ušao u kucu odmah sam se popeo na sprat i došao u svoje krilo. Razgledao sam sve sobe i primetio sam da je u ovom delu boravio moj otac. Nije mi jasno zašto je meni prepisao ovo krilo a ne njima a to je bila još jedna zagonetka u moru drugih koju sam morao da otkrijem. Dva sata kasnije raspakovao sam i smestio polovinu svojih stvari u ormaru. Istuširao sam se i želeo sam da se spremim za spavanje. U trenutku kada sam izašao iz kupaonice neko je pokucao na vrata. Otvorim vrata nesvestan da imam samo peškir oko struka kad ono Lena stoji na vrata a zenice joj se šire od iznenađenja.
- Šta hoceš?- pitam otresito a ona guta knedle i ne može da se usredotoci na moje lice nego pogledom luta svuda po moje telo.
"Dali da napravim ovo zanimljivije pa da sklonim peškir da vidi sa šta sve raspolažem?"
Ne prilicu mi takve stvari ali ovo je jako zanimljivo. Ipak imam dovoljno godina da uspem da se iskontrolišem i da raspoznam šta je ispravno a šta ne. Ona je ipak u žalosti zbog smrti mog oca ali u ovom trenutku me gleda kao da nije videla golog muškarca nikad u životu. Moj otac jeste bio stariji ali on je bio jako zgodan covek a ja sam ipak mlađi i bolji od njega.
"Dali planira da me siluje?"- ne mogu a da ne primetim glad u njenim ocima a i želju.
- Haloo!- viknem malo glasnije pa zamahnem rukom ispred njene oci da bi je dozvao da se spusti na zemju.
- Šta?- odjednom trepne i napokon se probudi iz transa pa nakon dugog lutanja uspe da me pogleda u oci.
- Što me gledaš tako ženska glavo kao da u životu nisi videla muško?- možda i jeste ali ja sam jako dobar komad.
- Ja nisam...ja...- sva se upetlja i pocne nervozno da se okrece oko sebe.
-Pitao sam te šta hoceš?
- Ja...- uhvati se za glavu i trudi se da se seti koji je razlog zbog njen dolazak na moja vrata.
- Došla sam da te pitam dali si gladan - napokon nakon dugog razmišljanja uspe da pronađe odgovor na pitanje.
- Nisam a i ako jesam umem sam da se snađem ne treba mi dadilja. Druga stvar ne želim da koracaš u moj deo kuce a takođe ni da mi se obracaš. Što se manje srecemo to bolje- završim u jednom dahu.
Obrazi joj gore od besa ali i od stida pa se bez reci okrene i odmaršira u svoj deo. Zapravo u Annin deo jer ona ovde nema ništa.
Zalupim vrata i na brzinu obucem pižamu pa se zavalim u krevet.
Bice ovo duga noc.
Šest je sati a ja sam vec na nogama. Probudio sam se još u pet jer je mala verovatno imala nocne more pa su se zidovi od vile tresli zbog placa i vrištanja skoro sat vremena. Nema svrhe da se trudim da zaspim opet jer svakako treba da ustanem za pola sata.
"Lep pocetak nema šta. "
Juce sam dogovorio sastanak sa advokatom i danas idem u fabriku da se sretnem sa njim. Moram detaljno da razgledam princip rada jer iako sam se školovao nemam ni jedan dan radnog iskustva na tom polju. Umijo sam se i obukao a onda sam sišao u kuhinji da napravim sebi kafu.
U mojoj kuci uvek je majka kuvala kafu i spremala dorucak a ovde sve to radi kuvarica. Dorucak je postavjen ,kafa je na stolu ,ceđeni sok takođe. Iskreno osecam se kao kralj. Moj otac je voleo luksuz i živeo je skroz drugaciji život od mene i majku.
Cujem kako potpetice odzvanjaju iza mene i okrenem se da vidim ko je to a onda se ukopam u mesto. Prošlo je pet dana od Maksimilijanove smrti a gospođa je zablistala u punom sjaju. Crna suknja do kolena i teget svilenu košulju preko koju je ogrnula crni sako. Kosu je skupila u visoki rep i stavila šminku sasvim malo. Visoke potpetice na tanku štiklu se zabadaju u parket i cini mi se ostavjaju tragove iza nje.
"Jebi ga oce i ja bih isto odabrao."- zašto da lažem ova žena je zaista lepa i izgleda dosta zrelije i stabilnije za svoje godine.
Prođe pored mene kao da nisam tu i stane pored kuhinje pa pocne da uzima hleb i neke salame i sireve i da pravi sendvice.
- Emma ,Anna ce biti danas samnom na poslu. Kasnije cemo malo da prošetamo tako da nema potrebe da kuvaš rucak za nas dve. Oko vecere možeš da se dogovoriš sa gospodinom Phillipsom i da središ njegovu sobu i stvari. Kod nas je cisto nema potrebe danas da gubiš vremena na sređivanje- prica dok pakuje sendvice u foliju.
- U redu gospođice. Kako je Anna? - pita je tužno.
- Isto ,i dalje ne prica ništa i samo place. Trebace puno vremena dok prihvati ovo ali navicice se- kaže pomirljivo i krene opet na sprat.
"Ide na posao? Gde ona uopšte radi?"
- U opštu bolnicu na odel za kardiologiju- odgovori žena i zbuni me jer nisam bio svestan da sam to pitanje postavio naglas.
Odlucim da se kasnije pozabavim sa istraživanjem ove žene. Dok sam doruckovao ona je sišla sa Annom u ruke. Mala je bila tužna i bezvoljna i ležala je na njeno rame. Poželela je pomocnici lep dan i napustila kucu.
Mogu da pitam ovu ženu ,Emmu da mi kaže nešto više o ovoj Leni ali ona radi prakticki za nju pa ce joj sigurno preneti. Moram da pronađem drugi nacin.
Oko devet sati stigao sam u fabriku. Ogromna je i ima preko hiljadu zaposlenih. Moram da preuzmem odgovornost o toliko puno stvari da osecam kako ce mi mozak eksplodirati. Vila, fabrika, sestra, racuni ... Mnogo mi je lakše bilo dok su se drugi brinuli o svemu a na meni je bilo samo da se vozikam sa kamionom tamo vamo. Više ni sam ne znam šta želim ,sve se promenilo preko noci.
- Gospodine Phillips- advokat me pozdravja cim zakoracam u fabriku. Uzvratim mu pozdrav a on me povede ka ocev ured pretpostavjam. Dok prolazimo kroz fabriku razgledam okolo da vidim šta se sve ovde radi.
"Šta može da se radi u fabriku za proizvodnju delova Davide?"- upitam samog sebe i dođe mi da se opalim po glavi.
Dođemo na drugi kraj fabrike i advokat otvori vrata od masivnog drveta a ispred mene se nađe velika prostrana prostorija. Lici na Maksimilijana. Sva je u tamno sivim tonovima sa nameštajem od masivnog drveta i kože. Jedan radni sto i jedan veci koji verovatno služi za sastanke. Na zidovima ima slike od automobila i neke skice od delova. Sve je uredno i pod konac. Nakon razgledanja zaobišao sam sto i seo u fotelju a advokat je seo sa druge strane.
"Direktor David Phillips"
Ne treba mi mnogo da se uživim u ovu ulogu i voleo bih da mogu da se vidim kako izgledam sa druge strane.
- Pa da pocnemo gospodine advokate- obratim se coveku koji sedi nasuprut mene.
