Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Vozio sam besciljno kroz grad bez da znam kuda sam krenuo. Optužiti nekog bez razloga je nešto najgore što možete da uradite. Najveca kazna za to je grižu savesti što je mene i prebrzo stigla. Nisam mogao da dišem,gušio sam se nakon svaku njenu rec.
Sedeo sam u autu i gledao ispred sebe.
" Kako sam se dođavola našao ovde ispred groblja?"
Tri je sata iza ponoci a ja prolazim pored grobova i tražim onog kog mi treba. Kao da ce mi odgovoriti na sva moja pitanja. Široko se osmehnem kada ugledam ispred sebe uvaženog Maksimilijana Phillipsa.
"Ko je zapravo bio moj otac?"
Mislim da ga nisam dovoljno poznavao i da sam ipak imao preveliko mišljenje o njemu. Moj je otac bio jedno obicno đubre . "Covek" kome je jedino bitno bilo da bude onako kako on kaže.
- Pa koga to moje oci vide- obratim mu se a on ni da trepne.
- Šta ima stari? - upitam ga a on me samo gleda sa osmehom na licu.
- Prestani da se smeješ,jer ovo nije uopce smešno! Kako si mogao da me ostaviš godinama da živim u zabludi? Pet godina sam prezirao nedužnu ženu,pet dugih godina. Dali znaš kako se osecam sada kada sam saznao istinu? Osecam se bedno matori- pošto on nije zainteresovan da prica samnom ja nastavim svoj monolog.
- Tražio si od mene da pronađem snagu da ti oprostim. Zar misliš da je to lako? Nemam ja snage a ni vremena da trošim na bezvredne ljude poput tebe. Ti nisi bio otac,ti si bio samo covek koji me je napravio. Ja ti opraštam jer ti meni ne znaciš ništa ,ali detetu u meni si znacio i ono ti nikada nece oprostiti. Dok je ono žudelo za tvoju ljubav i pažnju ti si ignorisao njegovo postojanje . Nikada ti nece oprostiti što nisi bio pored njega kada si mu najviše trebao- ustanem sa nadgrobnu plocu i uputim se ka izlazu iz groblja. Toliko mu toga imam za rec ali zar je vredno? Ako se on nije udostojio da me potraži i da mi kaže sve u lice,zar je vredno da ja gubim vremena i da pricam sa mermerom? Mislim da nije.
Ipak se par koraka dalje zauztavim i po zadnji put mu se obratim.
-Još jedna stvar samo ! Ono što si Leni uradio je dno dna. Nisam ni ja bio pravedan prema njoj i nema opravdanja za to ali ti koji si znao koliko je u životu propatila i uradio joj takvo nešto e to je neoprostivo. Ja cu svoju grešku da ispravim. Ako treba puzicu,ako treba molicu ,i uradicu sve što treba samo da ona bude srecna. Ti takvu mogucnost neceš dobiti jer je nisi ni zaslužio.
Po zadnji put sam ga pogledao ,rekao mu zbogom i otišao.
Vozio sam se neko vreme a onda sam jednostavno usporio i parkirao auto pored autoputa. Nisam znao gde da odem a i nisam bio sposoban da vozim više. Alkohol me je potpuno zašamutio i maglilo mi se ispred ocima. Jedinu osobu koju sam želeo da cujem u ovom trenutku bila je moja majka.
- Sine- javila se sanjivo i pomalo prestravljeno.
- Bok mama,kako si?
- Dobro sam sine ,ali ti ne zvuciš dobro. Reci mi šta se dogodilo?
- Procitao sam pismo.
- Šta je pisalo u njemu?- upita me sa težak uzdah.
- Ništa bitno osim da Lena nije Annina majka vec tetka ,da se kaje i da traži oproštaj,da me moli da brinem o njih dve jer nema ko drugi i tako ali to nije najgore znaš? Ja sam istinu saznao od petogodišnjom devojcicom.
- Sine u redu je nemoj da kriviš sebe.
- Nije u redu mama ! Toliki sam greh ucinio što sam je optužio. U jednom trenutku sam je cak i mrzeo . Zbog cega? Zbog toga što sam pogrešno procenio situaciju na koju sam naleteo. Da je on bio pravi otac ošamario bi me i naterao bi me da ga saslušam. Zatvorio bi vrata i ne bi me pustio da izađem dok mi ne objasni. Šta je on uradio? Pustio me je da godinama živim u neznanju. Natovario mi je takav greh na duši da ne znam dali cu ikada to sebi oprostiti- glas mi je pucao a duša mi se cepala na komade. Imao sam želju da placem i da vristim. Želeo sam da je ona tu i da me privije u svoje krilo kao kad sam bio mali ali nisam bio. Bio sam odrastao muškarac i morao sam da se ponašam tako. Morao sam da preuzmem odgovornost za svoje postupke i da postupim ispravno.
- Sine...
- Pusti mama nije vredno. Zvao sam te samo da te cujdm i da ti kažem da cu iskljuciti telefon na par dana. Želim da svarim sve ovo i treba mi mir. Oprosti što sam te probudio nisam razmišljao o vremenu.
- Ne pricaj gluposti znaš da možeš da me nazoveš u svako doba ja cu se uvek javiti.
- Znam kraljice moja. Hajde sada vrati se u krevet i nastavi da spavaš.
- Nemoj da praviš gluposti.
- Necu mama bicu dobro nemoj da brineš.
- Laku noc sine.
- Laku noc mama.
Prekinem poziv i spustim glavu na volan.
****
Iz sna me je trgulo trubenje automobila. Otvorio sam oci i trebalo mi je malo duže vremena da shvatim gde se nalazim. Izgleda da sam nakon razgovora sa majkom zaspao pored autoputa. Moj život je bio u haosu a ja po prvi put nisam znao kako da ga sredim. Da me nije bilo stid od Lene vratio bi se u vili i nastavio bi da živim kao i do sada ,ali nisam mogao. Nisam imao hrabrosti da je pogledam u oci ni nju a ni Annu. To dete je bilo previše zrelo za svoje godine. Zar dete ne treba da bude upravo to- dete? Deca treba da žive mirno i da uživaju u svoje detinstvo. Šta je ona radila? Brinula se ,patila,plakala i kao da joj to nije bilo dovoljno tešila mene ,magarca od trideset godina. Otvorila mi oci,sasula mi istinu u lice i naterala me da se zapitam šta sam uradio.
Trebace mi vremena da prihvatim sve ovo. Kako sam mogao da budem toliko slep i da ne shvatim ranije da to nije ono što sam ja umislio? Anna dok je cutala nije bilo nikakve naznake. Lena je uvek bila brižna i posvecena njoj baš kako bi to i majka radila. Kada je pocela da prica nikada je nije nazvala mama i to je trebalo da me natera da se zapitam ,ali ja nisam obracao pažnju na to. Sa druge strane nije je uslovila ni sa tetkom niti bilo kog drugog nadimka pa mi je možda zbog toga sve bilo normalno.
Umesto u vilu otišao sam u stan. Nisam imao ništa od garderobe sa sobom jer sam samo izleteo iz kuce nocas ali to se lako moglo srediti. U blizini je bio tržni centar i tu sam mogao sve da nabavim za narednih par dana. Nisam nameravao da ostanem dugo ovde samo malo da sredim misli i da skupim hrabrost da bi mogao da potražim oprost od nje to je sve. Nisam covek koji beži od svojih odgovornosti ,majka me je naucila da budem castan i pravedan. Kako sam mogao da dopustim da me bes savlada?
Ceka me dug put do oprosta ali ne plašim se jer znam šta me ceka na kraju puta i znam da je ona vredna svega.
