Jedan susret i jedna pogrešna procena izazvace lavinu neprijatnih situacija nakon toga. On ce godinama živeti u uverenju da je ona samo jedna obicna sponzoruša koja je uhvatila njegovog oca na bebu.Nakon smrti svog oca stvari postaju komplikovanije...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Tih mesec dana su mi izgledale kao da je prošla godina. Pružao sam velike napore da se držim dalje od nje i da joj dam prostora da razmisli. Cinilo mi se da taj dan nikada nece doci ,da ce joj zaista biti potrebne godine da me prihvati.
"Da bicu tvoja devojka"- reci koje sam toliko priželjkivao napokon ih je izgovorila. Ne postoje reci sa kojima bi mogao da opišem kako sam se osetio u tom trenutku. Osetio sam olakšanje,neopisivu srecu a kroz telo mi se razlila neopisiva toplota i spokoj.
Ubacio sam i zadnji kofer i zatvorio gepek od Draganov auto. Nisam ni ja želeo da odu ali razumeo sam svoju majku a i Dragana. Nije bilo lako živeti u ovoj kuci i meni je bilo teško. Prosto po nekad sam imao osecaj kao da se gušim u njoj. Trudio sam se da se naviknem zbog Lene i Anne ali postojala su secanja na vreme dok sam bio dete i živeo ovde,uspomene na koje nisam želeo da se secam a ipak su bile tu jer me je sve potsecalo na to vreme.
Ušao sam u kucu baš u vreme kada se Anna pozdravjala sa Draganom. Taj covek nije imao svoju decu a tako se lako i brzo povezao sa njom. Stvari su bile komplikovane ali i jako komicne. Hvala dragom bogu što Maksimilijano nije mogao da prigovara zbog novonastale situacije. Iako znam da se moja majka šalila kada je rekla da ju je proganjao znam da je on bio jako principijelan i da mu se ne bi svidelo to što moja majka boravi u ovoj kuci zajedno sa drugim muškarcem a još manje što je pridobila ljubav njegove cerke. Njemu se ništa od ovoga ne bi svidelo ali ne pita se on više ništa. Od trenutka kada je mene postavio na celu fabrike i da brinem o Anni ja određujem pravila i nacin na koji cu to da radim.
Hvala nebesima Lena više nije plakala. Pozdravila se sa mojom majkom i sa Draganom i oni su napokon otišli. Ponovo smo bili samo nas troje ali ovoga puta su stvari bile drugacije. Pre mesec dana sam želeo da pricam sa Lenom o nekim svojim planovima ali kako je ona zatražila prostor i vreme nisam više pokretao tu temu. Sada kada se naš odnos promenio mislim da je pravo vreme da obavimo taj razgovor.
Bilo je previše kasno i Anni se spavalo pa je Lena otišla da je smesti u krevet. Za to vreme sam ja sipao vino u dve caše i sacekao je da dođe. Ovo možda i nije bio najbolji nacin da zapocnemo vezu ali nisam mogao da je izvedem na veceru jer nije imalo ko da brine o malenoj.
Sedeo sam i razmišljao za nacin na koji me je poljubila. Jedva da su nam se usne dotakle a ipak to je bio najlepši poljubac u mom životu. Bio je cist i nevin baš kao što je bila i ona.
- O cemu razmišljaš?- njen nežan i tihi glas me je trgnuo iz razmišljanja i tek sam tada postao svestan da sedi pored mene.
- O najlepšoj stvar na ovome svetu- odgovorio sam joj sa osmehom.
- Šta je to?- upitala me je ponovo znatiželjno.
- Ti sunce,ti- uštinuo sam je za obraz a ona se zarumenila . Ta njena stidljivost ju je cinila još savršenijom i još lepšom. Bila je posebna u svakom pogledu.
- Zar ova kuca nije previše hladna?- upitao sam je jer sam želeo da cujem njeno mišljenje.
- Kako misliš?
- Pa onako ,ne mislim na grejanje i te stvari nego nekako nema dušu,nema toplinu,sve je previše mracno u njoj. Boje i nameštaj su tamne i depresivne pa samim tim i energija u celoj kuci je takva. Vidi one crne zavese,zar ne bi bilo lepše da su bele?- dao sam joj primjer a ona se zagledala u njima.
- U pravu si ,ni meni se ne sviđa ništa ovde ,ali sve ovo oslikava Maksimilijana. On je bio takav i verovatno se osecao lepo u ovom prostoru.
- Ali njega više nema,sada smo mi ovde i mislim da treba sve ovo da promenimo. Šta kažeš na to? Dali želiš da preuredimo kucu?
Bila je potpuno zbunjena i iznenađena sa pitanjem i duboko se zamislila.
- Ja ,ne znam šta da ti kažem mislim da je bolje da o tome pricaš sa Annom. Vas dvoje ste vlasnici ove kuce i vi treba da donesete tu odluku- objasnila mi je.
- Šta dete od pet godina zna o uređenju ?
- Ne znam ,verovatno ništa- slegnula je ramena.
Znao sam šta je problem i zašto se suzdržava pa sam zato odlucio da promenim taktiku.
- Vidi ,ja želim da promenim sve ali ne odjednom. Eto za pocetak želim da preuredim donji deo kuce. Kuhinja je u redu ali mi se trpezarija ne sviđa ,a takođe mi se ne sviđa ni ovo gde sada sedimo. Previše je kruto i materijal je katastrofa. Zavese ,zidovi ,ona umetnicka dela koja su okacena po celoj kuci daju utisak da se nalazimo u neki muzej a ne u kucu. Sve je užasno.
- U pravu si- složila se samnom.
- Onda da izbacimo prošlost odavde i da unesemo malo boje u naše živote ha,jel se slažeš samnom? - namignuo sam joj a ona se osmehnula.
- Može - napokon je pristala.
I dalje je bila suzdržana ali znao sam da ce nam ta promena prijati. Uredicemo kucu onako kako nama odgovara i onako kako cemo se mi osecati bolje. Ovo je bio tek pocetak jer ja sam vec imao ispranirano naš život za narednih deset godina ali ona to nije morala da zna. Nisam želeo da je uplašim sa svojim dugorocnim planovima ,želeo sam da idem polako da bi ona mogla da se navikne na novi život. Život u kome nema patnje ,ni boli,život bez i jedne brige. Ja cu se pobrinuti da zaboravi na sve što je cinilo tužnom i nesrecnom jer ako neko zaslužuje da bude srecan to je ona. Toliko je toga žrtvovala i odrekla se od svega da bi udovoljila drugima da je zaboravila na sebe. Potseticu je koliko je vredna i koliko život može da bude lep. Potseticu nju ali i sebe na sve te stvari koje sam zaboravio da postoje.
- Danas si me jako usrecila- pomazim je po obrazu.
- Sa cime?- ona izgleda nije svesna koliko mi je njen pristanak da bude moja ulepšao ne samo dan nego i život.
- Znaš ti jako dobro sa cime- odvratim joj jer vidim da voli da se pomalo pravi luda. Kao da se iza to anđeosko lice krije neki mali đavolcic pa s vremena na preme izbije na površinu.
-Nisam ništa uradila dušo.
- Leno ,sunce moje lepo - primio sam je za obraze i naslonio svoje celo na njeno. Mogao sam da idem polako sa svime osim sa jednu stvar. Nisam više mogao da se suzdržim a da je ne poljubim. Morao sam da ukusim i da istražim njene usne lepo i detaljno jer u suprotnom bi umro.
