𝐏𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚 𝐏𝐫𝐨𝐜𝐞𝐧𝐚🔚

8

Još jedan radni dan je iza mene i dolazim kuci sa namerom da se zatvorim u sobu i da se bacim u krevet . Moji planovi propadnu kada u dvorištu ugledam meni poznati auto.

"Šta ce  Sandra ovde?"

Na brzinu parkiram svoj mercedes i brzim koracima uđem unutra. Tamo zateknem Lenu i Annu na jedan kraj garniture i Sandru na drugi kraj. Cim me ugleda poskoci pa se zaleti ka mene.

- Ljubaviiii!- ovo ne sluti na dobro. Umalo da me obori na pod jer sam bio zatecen i nisam ovo ocekivao.

- Šta ceš ti ovde?- upitam je kada me napokon pusti. Dovoljno smo udaljeni od ostalih  da ne mogu da cuju naš razgovor ali ona ne primecuje moje nezadovoljstvo zbog njenog dolaska ili se pravi da ga ne primecuje.

- Htela sam da te iznenadim.

- Kako si me pronašla nismo se culi dugo?

- Srela sam tvoju majku juce i ona mi je rekla da si ovde.

- Moja majka? Od kud poznaješ moju majku?

- Došla sam kod tebe kuci jer se nisi javjao na telefon i tada smo se upoznale.

"Jao bože jesam li opet naleteo na psihopatkinju?"

Ne bi trebalo to da me cudi jer ja nikada u životu nisam ni odabrao neku normalnu devojku. Ja sam  magnet za ludace a ova je zadnja na koju sam naleteo.

- Pa dobro ...- ne znam šta da joj kažem. Dali da je otpratim ili da je pozovem na veceru?

- Stvari sam smestila u tvoju sobu ,hajde da veceramo pa idemo gore. Mnogo si mi nedostajao ljubavi..- uhvati me za ruku i krene ka trpezariju dok se ja vucem kao prebijeni pas za njom. Ovo mi ne treba u ovom trenutku ali ne mogu da je izbacim tek tako. Popricacu sa njom nakon vecere i objasnicu joj kako stoje stvari.

Za stolom atmosvera je ista kao i uvek. Svi cutimo ali za promenu Sandra usta ne zatvara. Sve nešto brblja i maše rukama da se u ovom trenutku pitam šta sam uopšte radio sa njom.

Anna je tiha kao a ja ,još uvek nisam ni rec progovorio sa njom. To dete mi je tu ali kao da je kilometrima daleko od mene. Nemamo ništa zajednicko i ne znam kako da zapocnem razgovor ali pre ili kasnije cu morati da napravim prvi korak.

Na svu srecu Sandra je ostavila pribor a ja sam izgubio apetit još u trenutku kada sam je ugledao pa je bilo najbolje da ustanemo i da obavimo taj razgovor. Verovatno je umislila neke stvari u svojoj glavi i moram to da joj objasnim odmah.

-Jesi li završila sa vecerom?

- Jesam ,nisam bila mnogo gladna- osmehne se ljupko.

-Onda da odemo gore- kažem i ustanem a i ona odmah zamnom.

- Ispricavamo se ,dugo se nismo videli pa moramo da nadoknadimo propušteno- obrati se Leni a ona umalo ne prevrne ocima na tu Sandrinu izjavu. Usiljeno se osmehne i nastavi da jede.

U tom trenutku na pamet mi je pala jedna genijalna ideja,ili sam bar u tom trenutku mislio da je tako. Zašto da ne dopustim Sandri da prespava ovde?

Kada smo stigli na drugog sprata uputili smo se u moju sobu. Cim sam otvorio vrata i zakoracao unutra umalo se nisam spružio na pod jer sam se sapleo od kofera.

- Šta je ovo jebote!?- dva ogromna kofera! Zaista!?

- Oprosti ,sluškinja ih je donela nisam znala da ih je ostavila ovde.

- Sandra!- potcenjivanje i omalovažavanje drugih pogotovo starijih ljudi mi strašno smeta.

- Sredicu  Davide - uzme jedan i odnese ga do garderober pa ga otvori i pocne da vadi odjecu iz njega.

"Ne ovo ne može ovako."

- Sandra ,dođi- pozovem je i umorno sednem a ona sedne pored mene.

- Zašto si ovde?

- Davide ...

- Mi nismo u vezi i ti ne bi trebala da budeš ovde. Zašto si došla?

- Nisi odgovarao na moje pozive i nisi se udostojio da mi pošalješ ni jednu poruku i da mi kažeš da se necemo više viđati. Ja sam te cekala i kada sam shvatila da neceš doci otišla sam kod tebe kuci da te potražim. Dobro ,možda sam slagala tvoju majku da sam ti devojka i da smo se malo posvađali pa sam joj tražila tvoju adresu da bih razgovarala sa tobom i ona mi je rekla da si ovde. Umalo da zaboravim, dala mi je ovo da ti donesem- ode i uzme torbu pa iz nje izvadi jednu kovertu i da mi je.

- Šta je ovo?- pogledam je upitno.

- Ne znam,rekla je da ti znaš šta je- okrenem kovertu i shvatim da je to pismo koje mi je Maksimilijano ostavio. Ustanem i ubacim je u ladicu jer trenutno imam pametnijih stvari od citanje njegove ispovesti pa sednem opet na isto mesto.

- Cula sam da ti je otac preminuo. Žao mi je Davide .

- Hvala

- Dali mogu nekako da ti pomognem da se opustiš i da zaboraviš na sve?- upita ljupko i prevrnuo bih ocima da mi to zaista nije bilo potrebno. Bilo mi je potrebno da se opustim i da zaboravim ali ne na oca,vec na neko drugi. Da izbacim iz glave onu koja mi neprestano okupira misli.

Ona ne ceka moj odgovor ,vec se spustila ispred mene na koljena i pocinje da otkopcava moj remen. Namestim se udobnije i pustim je da odradi svoje. Koliko god bi želeo da je oteram ovo mi je potrebno a ona je jako dobra pušacica. Pa ništa nije besplatno na ovom svetu ja to najbolje znam. Ako sam primoran da je pustim da prespava ovde onda ima da mi ga puši do jutra.

******

Bilo je negde u sred noci kada se Sandra uspavala ,ali meni san nije dolazio na oci. Ako sam mislio da ce seks da reši moju nervozu i da ce me osloboditi od nakupjelu frustraciju prevario sam se. Ne samo što sam se osecao gore nego sam imao i grižu savjesti.

Bio sam ljut na sebe što sam si to dopustio. Želeo sam da isprovociram Lenu da dođe na moja vrata pa sam možda malo glasnije  glumio zadovoljstvo. To je potiklo Sandru da bude još glasnija nego što je bila i mislim da je kraj bio jako loš. Lena nije došla da nas predupredi da budemo tiši ,Sandra je zaspala umorna ali zadovoljna ,a ja osecam grižu savesti što sam pored svih svojih smicalica zaboravio da se u ovoj kuci osim Lene nalaze i drugi ljudi. Iskreno sam se nadao da je Anna bila u dubokom snu i da ništa nije cula od ovoga. Najgore od svega je bilo to što nisam mogao da izbacim nju iz glavu. Lena Gold je iz dana u dan ulazila sve dublje i dublje u moje misli a ja nisam znao šta cu sam sa sobom.

Polako je krenulo zakuhavanje 🤭
Hvala vam puno na čitanju ♥️ 😘