𝐏𝐨𝐠𝐫𝐞𝐬̌𝐧𝐚 𝐏𝐫𝐨𝐜𝐞𝐧𝐚🔚

6

Cetiri sata sedim i slušam sve do najsitnijeg detalja. Upoznao sam pet šefova koji su odgovorni u proizvodnju i koji su mi ukratko ispricali kako se odvija posao. Takođe sam upoznao sekretaricu i direktor finansija. To je bilo dovoljno za danas. Ne mogu da pohvatam i da zapamtim sve odjednom.

- Lena Gold.

- Molim?

- Recite mi nešto više o Leni Gold - ponovim.

- Ja je ne poznajem gospodine. Sreo sam je samo dva puta kada sam donosio neke papire u vili za potpisivanje. To je bilo u vreme kada je vaš otac prestao da dolazi ovde jer ga je bolest savladala. Nikada je nije spomenuo i ja ne znam ništa o njoj.

- Cuo sam da radi u opštu bolnicu na odelu za kardiologiju. Dali možeš da se raspitaš o njoj ali diskretno bez iko da sazna?

- Pokušacu da saznam nešto gospodine.

- U redu to je sve za danas. Nastavicemo sutra sa ostalim stvarima. Želim da popricam osobno sa nadređenima u svim sektorima i da saznam dali ima nekih problema.

- Obavesticu ih još danas gospodine.

- Možeš da ideš.

On napusti ured a ja se zavrtim u fotelji. Možda ovo i nece biti tako loše kako sam mislio da ce biti ali i te kako ce biti naporno.

Nakon što sam napustio fabriku otišao sam u tržnom centru da obavim kupovinu jer za direktorsku funkciju bila mi je potrebna i direktorska odjeca. Kupio sam pet odela i dva para novih cipela. Kravate mrzim ali kupio sam dve za ne daj bože da mi zatrebaju. Takođe sam kupio i dva nova sata i to je bilo dovoljno za sada.

"Dali ja to pocinjem da licim na svog oca?" -zapitao sam se samo na sekund ali odbacio sam te glupe misli u istom trenutku i nastavio svoj put.

Tri sata kasnije parkirao sam auto ispred vile i izvadio kese iz gepeka. Kao i juce jedan momak iz obezbeđenja je prišao i pomogao mi da odnesem sve u moju sobu. Dva preostala kofera od juce su bila raspakirana a odjeca posložena u ormaru. Izvadio sam odjela i okacio ih da se ne izgužvaju a košulje sam poneo dole da bi ih dao pomocnici da ih opere.  Moram da se pozabavim i oko ljude koje rade u kuci i da saznam nešto više o njima. Nikog ne poznajem i potrebno je da ih upoznam i da imam komunikaciju i sa njima.

Kada sam došao pre pola sata dole osim pomocnice nikog nije bilo. Sada dok silazim vidim malu kako leži u Lenino krilo i gleda neki crtic.

- Gospođice vecera je spremna- dovikne žena iz kuhinje.

- Obavesti gospodina Phillipsa da siđe ukoliko je gladan- odvrati nezainteresovano.

- On je vec tu gospođice- kaže joj kada me primeti.

- Hajde dušo dođi da veceramo i idemo na spavanje- ustane pa uzme malu i krene ka trpezariji.

- Emma dali možeš da opereš ove košulje? Ne mora sve odjednom  treba mi samo jedna za sutra ujutru.

- Naravno gospodine sredicu odmah- preuzme košulje iz moje ruke a meni ne preostaje ništa drugo osim da se pridružim na veceri.

Neprijatna je tišina dok veceramo. Niko ne progovara ni rec i svako gleda u svoj tanjir. Zapravo da budem precizniji Lena gleda u svoj i u Annin jer pazi koliko ce mala da pojede. Ni jednom me nije pogledala niti mi se obratila a Anna je jednom pogledala u mom pravcu i kao da se stresla od mog pogleda.

"Zar sam toliko strašan što se ovo dete boji od mene?"

Verovatno i jesam jer ja ne pokazujem emocije niti osecanja jer sam  ih davno zakljucao. Ne znam kako da joj pristupim niti šta da joj kažem da bi joj se približio i nisam siguran da želim bilo šta slicno o toga.

Ona je možda izgubila oca ali i dalje ima majku pa ce se s vremenom navici na njegovo otsustvo. Ja sam ceo svoj život proveo samo sa jednim roditeljem pa evo me preživeo sam i ništa mi ne fali. 

Prve su ustale i napustili trpezariju.  Ne znam iz kojih razloga ali zasmetalo mi je što je ignorisala moje prisustvo.

"Pa zar nisi sam to tražio od nje? Što se sada buniš?"

E to i sam ne mogu da razumem.

Završio sam veceru i  otišao sam u svoj deo kuce pa sam legao i zatvorio oci jer mi je odmor bio preko potreban.

Vibracije mobilnog telefona me trgnu iz sna i otvaram oci malo pogubljen. Ne znam dali je dan ili noc ali neko uporno zvoni i ne planira da odustane.

-Halo- javim se bez da pogledam ko je.

- Sine kako si?- cujem glas moje majke sa druge strane.

- Dobro sam mama kako si ti?- uspravim se u krevetu pa pogledam na sat koji se nalazi na zidu i vidim da je tek 22h.

- Dobro sam sine. Nisi me nazvao citav dan pa sam se zabrinula.

Od previše obaveza po prvi put u životu sam zaboravio da nazovem majku. Eto i to se dogodilo.

- Bio sam u fabrici i imao sam nekoliko sastanka sa zaposlenima, nakon toga sam bio u kupovinu a nakon vecere sam malo zadremao . Oprosti mama .

-U redu je dušo ne moraš da mi daješ izveštaje o tome šta radiš samo sam htela da vidim dali si dobro.

- Dobro sam mama ne brini za mene.

- Jesi li pricao sa setrom?

- Nisam. Ona nije baš najbolje pa ne bi da pogoršam njeno stanje. Tužna je i ne prica,ni glas joj nisam cuo od kada sam ovde. Bice vremena i za upoznavanje ali sada nije pravi trenutak za to.

- U redu sine ti znaš najbolje. E ,umalo da zaboravim. U tvojoj sobi sam pronašla ono pismo koje ti je otac ostavio. Zaboravio si ga a videla sam da ga nisi otvorio niti procitao.

- I ja sam zaboravio da je ostavio pismo ali ne brini sigurno ne piše ništa bitno u njemu pa uzecu ga kada budem dolazio u poseti.

- Ali možda je nešto bitno sine. Da ti ga pošaljem poštom?

- Nema potrebe za tim opusti se. Eto ako odluciš da mi dođeš u posetu onda mi ga donesi ako ne uzecu ga kada ja dođem. Reci mi jel sa tobom sve u redu?

- Jeste sine umem da se brinem o sebi. Hajde odmori sad znam da nije lako biti Phillips - cujem joj smeh u glasu .

- Zaista nije ali snacicu se.

- Znam da hoceš sine ja sam te rodila.

- Cucemo se sutra nazvacu te prvom prilikom.

- Važi sine hajde laku noc.

- Laku noc mama- prekinem poziv ,ostavim telefon i zagledam se u plafon jer mi se više  ne spava.

Evo još jedan nastavak za danas. Mislim da smo dovoljno upoznali Davida. Od sutra pa na dalje ukljucujemo i Lenu pa cete imati mogucnost da upoznate i nju.
Hvala vam puno na čitanju ♥️ 😘