Trag Krvi

Poglavlje 6

Sebastijan je nepomično ležao u krevetu i zurio u strop dok je glavobolja s kojom se probudio sve više uzimala maha. Morao se pomiriti sa činjenicom da sada, umjesto jednog, traži dva luđaka koji se noću šuljaju gradom i glume vampire. Razmišljao je kako bi danas trebao posjetiti djevojku koja je sinoć napadnuta i još jednom je ispitati. Nadao se da će se možda, sada kada je mirnija sjetiti kakvog korisnog detalja koji bi mu bio trag za dalje. Tijek misli prekine mu snažna buka starog vodokotlića iz kupaone i za nekoliko trenutaka Filip je izašao van, brzo zatvorio vrata za sobom i provirio u sobu k prijatelju.

- Ne idi unutra barem deset minuta.- rekao je i zacerekao se.

- Znam, seronjo. Nadam se da si barem otvorio prozor.

- Naravno.- viknuo je sad već iz kuhinje.

Sluteći da Filip priprema doručak brzo je ustao, obukao se i požurio u kuhinju. Na stolu ga je već čekala vruća kava što ga je odmah razvedrilo. Nikako si sam nije mogao pogoditi točan omjer kave i šećera. Uvijek je bila previše slatka ili previše gorka, a često puta i previše vodenasta. Otpio je jedan mali gutljaj i nasmiješio se. Ova je bila savršena. Spustio se u stolac i zamišljeno gledao kroz prozor dok je Filip rovao po frižideru.

- Zar nemaš ništa drugo osim paštete i mesnih narezaka.- upitao je već lagano iznerviran.

- A što fali pašteti?

Filip ga je pogledao preko ramena kao da se čudi pitanju.

- Znaš li kako je uopće dobila ime pašteta?

Sebastijan je slegnuo ramenima i otpio gutljaj kave.

- Pa šteta - bi to bilo baciti. Unutra su samo ostaci. Noge, uši, rep i ko zna što još.

- Ta je od kokoši. Nema repa ni ušiju unutra.

- Još gore. Zamisli si one njihove noge unutra brrr.- stresao se i zatvorio frižider- Ne mogu ja to jesti. Idem u dućan kupiti prave hrane.

Brzo je zgrabio novčanik sa stola i izjurio van. Koliko je god Sebastijanu bilo drago što je tu da mu pravi društvo i pomogne oko slučaja toliko ga je iritiralo njegovo kukanje oko hrane. Da je Filip, kao i on, prolazio kroz rigorozne treninge i obuku preživljavanja ubrzo bi paštetu smatrao kraljevskim jelom. Teško je biti izbirljiv u hrani kada tri dana ništa ne jedeš, a prohodaš gotovo četrdeset kilometara sa deset kilograma opreme. Redoviti vojni rok koji je prošao Filip bio je poput ljetovanja naspram onoga što je Sebastijan prolazio. Brzi koraci koji su dopirali iz hodnik privukli su mu pažnju i on namršteno pogledao vrata kroz koja je banuo Filip.

- Probušene su ti gume na autu.- rekao je dok je čvrsto stezao kvaku na vratima.

- Sereš?!- rekao je uvjeren da ga samo želi prošetati kao što je to već jednom napravio prije godinu dana.

- Ne serem, dođi i pogledaj.

Sebastijan je naglo spustio šalicu sa kavom na što se gotovo sve prolilo, a zatim je brzo navukao tenisice i u pratnji Filipa istrčao na ulicu gdje je ugledao svoju Jettu koja je ležala čeličnim felgama sa razderanim gumama. Napravio je krug oko auta i pažljivo promotrio svaku gumu.

- Mamicu mu jareću, probušio je sve četiri.- promrsio je pažljivo kontrolirajući glas.

- Netko ti poručuje da nisi dobrodošao ovdje.

Sebastijan je nekoliko puta duboko uzdahnuo kako bi se smirio zatim se okrenuo i brzim koracima uputio u apartman dok je Filip požurio za njim.

- Što ćeš sada?- upitao je kada ga je sustigao.