Trag Krvi

Poglavlje 14

- Moraš ići doma!

- Ne, nema šanse! Sad kada je postalo zabavno ti bi me vratio doma. E ne idem nikuda.

- Joj, k vragu ženo, zašto me ne slušaš?!

Veronika se naglo okrenula na peti. Njezin pogled probadao je Sebastijana koji je nervozno šetao parkiralištem autobusnog kolodvora.

- A ne, ne. Dva puta ti taj pogled neće upaliti. Ulaziš u ovaj prokleti autobus i ideš ravno za Zagreb. Ako treba, na silu ću te ubacit unutra.

- Nadam se da ti je jasno da ću na prvoj stanici izaći van i vratit se natrag.

Namrštio se podbočivši ruke o bokove.

- Ne bi se usudila.

Prezirno je otpuhnula i maknula pramen crvenkaste kose sa lica.

- Hoćeš se kladit?

Znao je da ne blefira. Našla bi način da se vrati natrag prije nego bi se on stigao vratiti u Kringu, a sama pomisao nje kako stopira negdje na cesti bila mu je previše strašna da bi riskirao. Prekrižio je taj plan i počeo razmišljati kak bi ju mogao zavezati za krevet u hotelu, no ta pomisao budila mu je sasvim druge ideje koje nisu imale veze sa njegovim trenutnim problemom.

- Hajde, bit ćemo kao Mulder i Scully.

Rekla je i prišla nekoliko koraka bliže razvlačeći usne u zavodljivi smiješak na što je Sebastijan brzo okrenuo glavu od nje. Znao je da, ako ga nastavi tako gledati popustit će. Znala je to i ona stoga mu je prilazila sve bliže dok nije došla sasvim blizu.

- Ovo nisu dosjei x ,Veronika.

Trudio se zvučati čvrsto i odlučno, no čim je prislonila grudi na njegova prsa počeo se kolebati. Oprezno je spustio pogled prema njoj zatim se brzo odmaknuo.

- Nije fer da protiv mene koristiš...

- Što? - upitala je zbunjena njegovom reakcijom.

- Svoje stvari.- rekao je pokazujući na njene grudi.

Zbunjeno je spustila pogled na svoju dekoltiranu majicu.

- Gle, nisam ja kriva što se tebi pomuti pamet kad ih vidiš.

- Ali to koristiš protiv mene. Još se i smješkaš tako...

- Kako?

- Dobro znaš kako, ne izigravaj nevinašce.

Znala je na što misli, koristila je "svoje stvari" kako bi brže postigla nešto. Kao na primjer zavjese. Sebastijan nije želio zavjese u stanu. Govorio je da su bespotrebne i samo skupljaju prašinu, no njoj je bez toga stan djelovao golo. Njene stvari su nabavile zavjese u roku dva dana. Uzdahnula je i oslonila se o auto.

- Znam da si zabrinut za mene i da me ne želiš ni blizu opasnosti, ali ja ti mogu pomoći. Dokazala sam to.

Namrštio se i prekrižio ruke na prsima.

- Riješimo ovo pa se zajedno vratimo u Zagreb i onda sredimo vampirušu koja nas tamo čeka.

Stajao je nepomičan poput kipa i namršteno zurio u zemlju. Veronika je jasno mogla vidjeti kako mu izraz lica postaje sve mekši sve dok nije glasno uzdahnuo.

- Dobro.

Veselo je poskočila zatim zgrabila malu putnu torbu i gotovo je bacila na zadnje sjedište auta.

- Ovo će biti tako uzbudljivo!

Ciknula je i brzo sjela na suvozačevo mjesto na što je on prevrnuo očima i promrmljao.