American Girl

Ludnica

"Dobro je da je neko ukapirao šta treba da radi!" Rekao je ironično "A ti Karolina čuvaš stražu, samo da se dogovorimo i ideš da vidiš gde je Harry!..."
Pričao je Oliver pomalo iznerviran zbog naših zatupastih mozgova kojima nismo mogli da osmislimo jedan prosti plan..

"Uredu, ali utakmica počinje za 10 minuta!?"
Rekla sam i slegla ramenima.

"Pa Karolina to će biti posle! Neće sigurno na sred terena stati i tebi se izvinjavati!"
Prevrnula sam očima, pa nije baš i da nije pričao sa mnom na sred terena...

"Da li ste vi bre normalni! Šta tražite ovde?! Brže na teren, svi su na terenu, samo vi pametni ovde ćaskate! Da nećete možda i kafu da vam donesem!?"
Iznervirani trener se svuda oko nas motao i vikao. Kasnimo na utakmicu..

"Ja ne pijem kafu, može čaj? Sok?"
Teodor je pričao skrštenih ruku blago sagnute glave i podignute obrve.
A trener je već bio 'popenio'. Otišao je do stola i brzim pokretom ruke uzeo pištaljku sa stola.

"Ma Teodore za tebe ćemo posebno da nabavimo i pivo i rakiju, viski. Šta god ti želiš!"
Uzeo je pištaljku i jako dunuo u nju "NAPOLJE, SVI!"
Ali ovu komandu niko nije poslušao, kao da je upravo rekao da svi stojimo tu gde jesmo, a ne da izadjemo. I onda se oglasio 'glas zdravog razuma'.

"Može Roze?!"(vrsta vina)
Pitao je David stavljajuci kacigu na glavu.

"O, šta sam ja skrivio da budem ovim budalama trener?!"
Trener je rekao udarivši se u glavu i brzim korakom krenuo ka vratima. "Vi niste za ovaj sport! Vi ste za ludnicu!" Izašao je napolje i zalupio vratima, a mi smo kao i uvek pali u komu od smeha. Ali smo krenuli za njim.

Prolazimo kroz taman tunel koji vodi ka terenu. Zapravo nije baš toliko taman, negde i negde po jedna neonka(svetlo-sijalica) na plafonu bi na kratko zasijala i opet bi se njen sjaj izgubio u mraku. Čuje se blag pljesak Oliverove ruke, što bi značilo da se bližimo terenu i da izvršimo poslednje pripreme, stavimo kacige na glave.

"Karol, nisi lepo vezala kosu."
Svežem ponovo kosu, nasmejem se i potapšem Teodora po glavi-(kacigi)

Blagi aplauz se sve više i više pojačavao kao i svetlo ispred nas, na terenu smo. Kada sam osetila mekanu travu ispod stopala sagla sam se dotakla zemlju, prekrstila se i pokazala rukama ka nebu, to je bio neki moj uobičajeni ritual pre svake utakmice.
Kada sam opet skrenula pogled ka terenu ugledala sam tog visokog dečka, broj dvadeset i jedan, prezime Styles. Da to je bio moj novo-pečeni 'prijatelj'. Pratila sam ga pogledom kao što je i on 'šarao' pogledom celom dužinom tribina, tražio je nekoga, mene?!

Još jednom dobro poznat zvuk pištaljke, utakmica počinje..
Prošlo je par minuta igre..
Napadač suprotnog tima ima loptu, bio je četvrti kojem je lopta dodata i morao je da gadja u gol, ali izgleda da mu nije pošlo od ruke. Lopta je dotakla dno, što znači da je lopta sada 'ničija'(fumble). Ko pre do lopte, njegova je..
Krenem munjevito da trčim ka lopti imam dobru priliku, ali isto tako jos dvadeset i jedno njih trči po istu tu loptu.
Tako sam blizu, ali čini se i tako daleko kada me je presekla blaga bol u nozi, neko me je sapleo i silovito se zabijam u tvrdu podlogu, ali ne, ovo nije zemlja.
Biće da se nalazim na nečijim grudima, začuje se blagi jauk.

"Auć..."

Moja glava se nalazi na njegovim grudima i podiže se i spušta u ritmu njegovog otežanog disanja..
"Samo da je neko iz moje ekipe, samo da je neko iz moje ekipe", ponavljala sam u sebi.
Osetim toplotu oko ruke.
Podižem glavu polako i opet ta moja sudbina smaragdnih očiju.
Moj kestenjasti pogled se sudario sa njegovim očaravajućim smaragdnim pogledom.
Desna ruka mi je bila na njegovim grudima, a leva u stisku njegove šake.
Pogledi su nam se zaledili. Niti je on sklanjao pogled, niti sam ja to pokušavala. Čini se da ovde upravo sada sleti svemirski brod naši pogledi bi bili opet uprti jedni u druge.
Ali smaragdi su polako počeli da gube sjaj kada se umešao kestenjasti pramen kose koji je lebdeo ispred mog lica.

O, ne! Moja prokleta kosa!
Samo da ne vidi, moram ustati sa njega.
Ali mi ipak viša sila dva zelena oka to nedozvoljava.
I desilo se to čega sam se plašila, sumnja u njegovim očima.
Polako su dopirali do nas razni komentari sa tribina..

"Ma hajde Styles, postani još i peder!"
Čuo se glas njihovog trenera.
Što je izazvalo jako mrštenje kod njega.
Ali ne i to da odvojimo poglede jedno sa drugoga..
Ali ipak viša sila je dotakla moje telo.. osetila sam tlo pod nogama..

"Da li si ti poludela?! Šta radiš to?!"
Oliver mi je postavljao pitanja dok me je izvodio sa terena.

Ali sve što sam ja videla i čula, bile su i dalje Harry-jeve zelene oči i otkucaji njegovog ubrzanog srca...👀💚👇