American Girl

Dodji..

Karolina P.O.V

"Može. Dobra ti je ta ideja." Rekao je sa smeškom "ali to mora biti gotovo pre zadnjeg časa. Znači na petom času svi da ste u dvorištu i da bude gotovo do 6 časa."
Adam je uzbudjeno pričao, ipak je to bio za njega važan dan.

"A to što ćemo da dobijemo dva neopravdana to nikom ništa!?"
Oliver je odmahnuo rukama i seo za sto.

"Zaljubljeni niko te ništa nije pitao."
Na Teodorove reči se Oliveru pojavilo blago crvenilo na licu i osmeh od uveta do uveta.

"Dobro rešili smo to, a jeste li zaboravili na sutrašnje finale."
Zabola sam viljušku u parče mesa i pogledala Olivera i Teodora.

"Što se mene tiče ja jedva čekam. Ali i nemam tako dobar osećaj po pitanju pobede."

"Zašto ne. Pobedili smo sve utakmice do sada. I ovu ćemo. Pobeda je naša."

"Ja se slažem sa Teodorom. Mislim da će Harry-jev tim pobediti. Ali za mene je pobeda i to što smo stigli do finala."
Uzela sam tanjir i odnela do sudopere kada je Adam ušao ponovo u kuhinju.

"Ja sam u kolima!"
Dao nam je znak da trebamo da se nacrtamo u kolima koliko za pet minuta inače ćemo ići peške u školu..

Na izlasku iz kola Adam mi je rekao da budem na šestom času kako ne bi bilo providno to što smo radili. Što je dobro. Jedan neopravdani manje.
.
.
.
.
Vibracija u džepu me je podsetila da pogledam na sat.
18:34
Gde li je dodjavola taj Adam sada. Nadam se da se nije predomislio posle svega što smo priredili.

Naomi P.O.V

'Ćelija je osnovna jedinica gradje i funkcije svih živih bića...'

Baš nešto mislim da me ne zanima šta je ćelija. Ne mogu da verujem da mi se nije javljao vec tri dana. Čak mi je i na rodjendan zaboravio. Pa i ako je našao drugu devojku može da oduzme dva minuta vremena da posalje dve reči Srećan rodjendan..nije toliko teško to napisati. Naomi, stvarno uvek nadješ 'pravu' osobu u koju ćeš se zaljubiti kao ludak!

Kuc kuc
Sada će opet kao po običaju da udje neki dosadni profesor da priča nešto ili još jedna u nizu osoba koja je samo omašila svoju učionicu.
Škljoc

"Profesore, izvinite, moram odvesti Naomi."
Da li je to rekao moje ime..
U nesigurnosti sam podizala glavu i susrela se sa nebesko plavim očima i neopisivo nervoznim čovekom kako stoji na vratima..
Adam..
Moram odvesti Naomi
Da li sam ja to dobro čula.
Svi pogledi su bili uprti u mene. A ja sam svoj pogled postidjeno spustila i sklonila kosu sa lica..

"Ne razumem."

"Moram odvesti Naomi."
Crvenilo se sve više širilo mojim obrazima, a ljutnje kao da je sve manje bilo.
Zar je poludeo šta sad ovo izvodi pred svima..

"Adame, sa prijateljima se možeš videti na pauzi. Sad molim te izadji."
Pokazao mu je rukom ka vratima..

"Profesore izvinite, ali ja ne mogu čekati!"
Nasmejao mu se i krenuo ka meni. Uputila sam mu zbunjeni izraz lica. A on mi se samo nasmešio i uzeo moju torbu koja je bila okačena na stolici.

"Naomi, moramo izaći..."

"Adame, šta to radiš!?"
Pogled mi se prebacio na Karolinu koja je prilazila stolu i skupljala knjige sa stola stavljajući u moju torbu koja je bila kod Adama.

"Hajde moramo ići."
Uhvatio me je za ruku kojom su trnci prolazili od samo jednog njegovog dodira.

"Adame, usred časa smo jesi li poludeo?!"
Pokušavala sam da im uzmem knjige iz ruku..