American Girl

Ljubavni ormar

Karolina P.O.V

"Ne mogu stvarno. Umorna sam, hoću malo da se odmorim tek sad došla, a večeras imamo utakmicu."
Pospano sam govorila Naomi dok sam vadila stvari iz kofera i stavljala ih u regal..

"Ne mogu da verujem da ćeš zbog umora i utakmice propustiti vašer!"

"Pa eto, veruj. Uostalom idi sa Molly."
Odmahnem rukom i zatvorim kofer nakon čega se bacim na krevet.

"Naravno, ali idemo sve tri!"
Samo jako udahnem i izdahnem.

"Karol možeš li i nama raspakovati kofere?"
Oliver je provirio kroz polu otvorena vrata..

"Pa nisam ni mislila da će to proći bez mene. Izlazi napolje!"
Uzmem jastuk pored mene i gadjam ga..

"Uredu, hvala unapred.."
Nasmejao se i izašao.

"Sa kakvim ja kretenima živim!"

"Hajde idi se istuširaj i idi na utakmicu pa posle idemo na vašer.."
Rekla je sva srećna lupkajući dlanom o dlan.

"Nema šanse!"
Ustala sam kilavo sa kreveta i uzela veš kako bih krenula da se istuširam..

"Shvatiću to kao da!"

"Sanjaj!"
Zalupim vratima i izadjem iz sobe..

_ _ _ _ _

"Karolina dodaj mi kacigu.."
Oliver je rekao pružajući ruke.

"Svi za 5 minuta da ste se nacrtali na terenu. Bez kašnjenja kao i svaki put do sada!"

Čini se da ove žene koje su u u mom timu u telu muškarca neće još dugo na teren.
A ja kao štreber ću izaći sama..
Ovi hodnici su veoma jezivi.. još uvek nisu popravili onu prokletu sijalicu koja trepće bez prestanka..
Zavezujem kosu u rep i krećem da stavljam kacigu na glavu, ali me u tome spreči trzaj ruke i jak pritisak na grudima..

"Harry..šta to radiš?"
Pribio se skroz uz mene i preklopio mi usta rukama, kako ne bih mogla da pričam.
Mumlala sam ali naravno reči su bile nerazumljive zbog stiska njegove ruke..

"Ššš..Karolina.. ja"
Blago je savio glavu i pogledao u praznu tačku pored mene..

"Ne želim više da budemo samo prijatelji..prokleto mi značiš.."
Srce mi je preskakalo odkucaje, a disanje je polako slabilo..
Ja njemu značim..trnci su prošli kroz celo moje telo..
Ako bi me samo malo pogledao pretvorila bih se u šećer..
Polako je slabila ruka na mojoj usni..

"H-Harry.."

"Ovako.. ako izgubite daješ mi jedan poljubac..samo jedan, ne tražim mnogo... a ako pobedite i ako mi budeš rekla da tvoja osećanja nisu slična mojim..otići ću iz tvog života. Jer ja ne mogu da se kontrolišem u tvojoj blizini.."
Svakom njegovom rečuju moja donja usna je sve vise padala dole..usta su mi bila širom otvorena.. on želi mene da poljubi...
Da li ja to želim..

"Uredu, ne moram dobiti teorijski odgovor..ali praksu ćemo posle iskusiti.."
Iskrivio je usnu u polu osmeh i ostavio me da u čudu posmatram njegova široka ramena kako mi sve više blede iz vida..

_ _ _ _

"Šta bre to radiš! Pa drži lepo tu loptu!"
Drala sam se na svakoga ko bi pogrešio..

"Dobaci mu.. gadjaj u gol.. pa igram li ja sa ženama ili sa muškarcima.."
Trupnula sam jako nogom..
Ako nastavimo ovako kako smo krenuli ne gine mi da se poljubim sa njim i da on dobije to što je tražio..

"Karolina šta ti je? Zašto se tako ponašaš?"

"Teodore, pitanje je života ili smrti.. zato ne podcenjujte protivnika već dajte sve od sebe!"
Terala sam ga rukom da trči.
Kako se bližio kraj utakmici i našem rezultatu ni blizu njihovom bližio se i moj kraj..
Da pitanje života ili smrti..definitivno bih umrla od sreće kada bi me poljubio..ali nisam još uvek spremna na to..

Frr frr
Kraj utakmice..

Sve što sam mogla videti bio je Harry-jev osmeh pod svetlima reflektora upućen samo meni.
Koji je govorio samo jedno..
Gotova sam...

_ _ _ _ _

"Znala sam da ćeš ipak doći na vašer.."
prevrnula sam očima

"Došla sam samo da bih pobegla od.."
Naomi me je prekinula u pola rečenice..

"Devojke pogledajte...madjioničar.."
Skakutala je u mestu od radosti kao malo dete..
"Hajmo da gledamo, molim vas, molim vas, molim vas.."
Ovaj put je nije držalo mesto već je skakala oko nas pokazujući da sednemo na stolice ispred pozornice na kojoj je bio madjioničar..

"Uredu, uredu. Ne skači ići ćemo.."

"Yessss..."
Naravno sele smo po Naominom nagovoru u prvi red..

"Za ovaj trik nam treba dvoje mladih ljudi.."
Pričao je stariji prosedi čovek dok je prelazio pogledom preko nas..

"Evo može.. ova devojka .."
Pokazivao je na mene.

"A ti si prava srećnica.."
Tužno je pričala Naomi..

"Idi slobodno umesto mene. Meni ne pada na pamet da idem tamo gore.."
Ali kada sam čula ogroman aplauz i nagovore da ustanem i odem ništa drugo nisam mogla ni učiniti..
Popela sam se i stala pored njega..

"Ovo je ljubavni ormar..tako da nam za ovo treba osoba suprotnog pola..a za to bi nam mogao pomoći mladić u trećem redu na kraju.."
Pogledala sam u tu osobu i imala sam šta i da vidim..
Harry.
SA ponosom je prilazio pozornici dok nije skidao pogled sa mene.. kao da sam samo ja bila u tom trenutku ovde..

"Ovaj ormar će učiniti da ovaj par nestane..hajmo jedan aplauz za njih.."

"I ovi na sve aplaudiraju.."
Rekla sam iznervirano..
Jedna devojka je prišla i otvorila vrata kako bi ušli u ormar..što smo i uradili..

"Sada će ovo dvoje lepih mladih ljudi nestati.. da li smo spremni za to?"

"Da!!"
Deca iz publike su radosno uzvikivala..

"Nismo!!"
Nervozno sam klimala glavom.
Ali ubrzo je sve postalo crno..

"I šta sad? Gde smo sada?!"

"U crnoj rupi zauvek ćemo ostati ovde!"
Rekao je ironično
Čini se da smo predugo ovde.. a i preblizu..

"Hajde više, zar im nije dovoljno?!"

"Izgleda da nije.."

"Uf..pomeri se tamo malo."
Gurala sam ga ramenom..

"Kao da imam mesta gde da se pomerim."
Blizina naših tela se sve više povećavala.. bilo smo neodoljivo blizu..što je bilo i jako neprijatno posle njegovih reči pred utakmicu..

"I kako si.. mislim poslednjih dana kako se osećaš?"
Bilo je potrebno razbiti tišinu oko nas koja se širila dok su nam se tela suzbijala..

"Dobro..ti?
Mogla sam primetiti neku tugu u njegovom glasu..

"Dobro..jako sam srećna.."

"I ja isto tako.."
Pogledali smo se par puta ali bi uvek jedno skrenulo pogled.
I onda se okrenuo ka meni i bivao mi sve bliži i bliži..sve dok mu se usne nisu spojile sa ivicom mog uveta..
Toplina u mom telu je rasla svakim dahom ispuštenim u moje uvo..

"Vreme se ne može zaustaviti..ono svakako prolazi, teče kao voda. Voda pronalazi svoj put, tok, hteli mi to ili ne! Zato živi i uživaj. Vreme prolazi, život teče, prepusti se i uživaj u svakom trenutku!"
Svaka njegova reč je pokretala vulkan u meni..
Polako se izmicao i mogla sam opet videti jasno njegov lik, njegove oči, njegova usta.. koja su bila bliže nego inače..
Poljubio me je nežno u vrh nosa i polako klizio usnama na niže..
Poslušala sam ga, prepustila sam se trenutku.. bila sam spremna za to.. on će biti ta osoba koja će me poljubiti.. baš sada..
Ili ne..
belo-žuto svetlo je opet polako osvetljavalo prostor oko nas..

"Dragi moji..ovo je ljubav iz ormara.."
Rekao je madjioničar. Na čiji sam se glas trgnula i odvojila od Harry-ja.
Ovaj put protiv moje želje..

♡♡♡♡♡
E, ovako.. Svesna sam da priču verovatno sve više upropašćavam.
Pa bi mi značilo ako bi neko od vas komentarisao i dao mi iskren komentar i savet šta da radim..:/
Jer razmišljam o tome da prestanem da pišem ovu priču..:(

Vote⭐
Com💔
♡♡♡♡♡