American Girl

Hotel ljubavi

Karolina P.O.V

"Spremni!"
Glasno se prodrao Oliver iz njihove sobe..

"Evo još samo pet minuta, dolazim. Sedajte u kola vi.."
Jurila sam kroz sobu trpajući sve što mi treba za ovih pet dana u kofer.. mislim da je to to...
Stojim na pragu vrata i po poslednji put prolazim pogledom kroz sobu ne bih li videla da nisam nešto zaboravila.
Nadam se da nisam..

"Možeš li sama?"
Prilazio je Adam hvatajući kofer za ručku..

"Kakvo ti je to pitanje?! Može mene da udari da mi odvali ruku i boli tri dana, a da ne može da vuče kofer.."
Oliver kad nešto ne bi dobacio ne bi se zvao Oliver

"Ćao malena..čuvaj se tamo i ne obaziri se mnogo na ova dva ludaka.."
Poljubio me je u obraz..

"Mi ludaci?! E, sada ćete vas dvoje da vidite!"
Počeli smo da se jurimo po ulici kao četiri ludaka

"A,a,a prestanite! 07:15h je! Autobus kreće u osam, treba da smo kod stadiona za deset minuta!! Zakasnićemo.."
Vikala sam jedva dolazeći do daha od trčanja..

"Uredu, brže svi u kola! A za ovo ćemo da se obračunamo kada se vratimo!"
Rekli su Oliver i Teodor dok su ulazili u kola...

_ _ _ _ _ _

Put sam provela u spavanju.. ali kako čujem razne priče drugara iz tima rekla bih da je bio baš zabavan put..

"Ovako, za koji minut stižemo u lanac hotela 'Pleven'. Sve što tražim od vas je da se ponašate normalno, a ne kao što vi to umete!"
Trener je pričao dok smo se svi spremali za izlazak iz autobusa..

"Mi samo lepo i umemo da se ponašamo!"
Podrugljivo je rekao David..

"DA! Imao sam prilike i to da vidim..Evo, stigli smo. Sačekajte sad lepo svi jedno po jedno svoje kofere ispred bunkera.."

Svi smo izasli napolje i svako je čekao svoj kofer. Ali od hotela ni traga ni glasa...

"Treneru, znači mi spavamo na ulici?"
Upitao je Oliver

"Hotel 'Magistrala'!"
Našalio se Teodor na šta sam ja prasnula u smeh..

"Bože! Pogledaj me! Vi Johnsonovi kad ne bi ste nešto prokomentarisali ne bi se tako prezivali!"
Trener je pričao povišenim glasom dok je izvlačio ručku iz kofera..

"Ti smo!"
Rekli smo u isto vreme.

- - - -

Pešačili smo možda nekih desetak minuta, a onda se trener ponovo oglasio..

"Deco, ovo je naša plaža, a ovo su hoteli, vaše sobe će vam podeliti recepcioner hotela.."

Svi smo gledali uzbudjeno i oblikovali usta u jedno veliko WoOoW..

Sada mi je bila jasna trenerova rečenica LANAC HOTELA PLEVEN..To je bio hotel koji se sastojio iz više malih kućica u vodi(moru), svaka kućica se sastojala iz jedne sobe i kupatila..
Pojavio se mali proćelav čovek sa ključevima u ruci..

"Soba 1' David i Oliver.. 'soba5' Ivan i Ryan.. 'soba 13' Stefan i Liam..."

"Hoću li ja doći na red danas!"
Iznervirano sam cupkala nogom

"I soba 21' Karolina i Oliver.. to bi bilo to ostale sobe su rezervisane još juče.."

"Ono što vam nisam rekao je to da su ovde i momci iz tima 'AmericanBears'. Nadamo se da ćete biti prijateljski nastrojeni prema njima i da neće imati problema, oni su u istim ovim hotelima.."
Pa ništa mi gore nije mogao reći!
Harry je ipak ovde!
Samo da ga ne vidim!

"Baš super!"
Prokomentarisala sam ironično..

"Kome se ne svidja neka se vrati kući!"
Rekao je Stefan koga inače ne podnosim od petog razreda osnovne škole!

"Ma stvarno!"
Narugala sam se..
Kada sam pomislila da ništa gore nema vrata sobe 22 su se otvorila..i na njima se pojavio visoki kovrdžavi dečko..
Odlično, soba je morala da mi bude baš pored njegove!
Šta ja sad da radim!

"Ako nekome zafali soba.. tu je soba22. Harold je sam u sobi!"

_ _ _ _ _ _ _ _

Kako je samo naša soba imala video igrice prikačene za tv.. momci su se skupili svi u našu sobu.
Meni definitivno nije mesto ovde..

"Idem ja u šetnju plažom.."
Momci su me samo pogledali i nastavili svojim poslom..
Nadam se da ga neću sresti negde..

_ _ _ _

Otvaram vrata sobe i imam šta i da zateknem..
Olivera i Teodora na krevetu..

"Pomeri se malo tamo!"
Pokušavam da gurnem Teodora, ali mi to ne polazi za rukom..

"P-o-m-e-r-i-s-e-t-a-m-o!"
Pokušala sam još jednom ali bilo je gotovo ne moguće pomeriti ga..
Primorana sam na to, nemam drugog izbora...

'Soba22'
Kuc,kuc,
Kuc, kuc....
Otvaraju se vrata..
Sanjivi dečko se pojavljuje na vratima trljajući oči i naslanjajući se na vrata..

"Mogu li večeras ostati kod tebe?"
To je taj moj jezik brži od pameti..

"Zar ne mislis da idemo malo prebrzo?"
Podigao je obrvu i smeškao se onim njegovim očaravajućim osmehom..ne smem pasti na to..

"Da nisam prisiljena na to ne bih ni došla!"
Odmahnem glavom i prekrstim ruke..
On se na moju reakciju nasmeši i pokaže rukom da udjem..

"Kako to... Nema u tvojoj sobi još jedan krevet!"
Izvirivala sam se ne bih li ugledala još jedan krevet..
A on je samo stajao i zavodnički se smejao..

"Kakva je ovo vrsta hotela!"
Iznervirano trupnem nogom.
A on laganim korakon ode do kreveta i legne na njega stavljajući ruke iza glave..

"Hotel ljubavi!"

"Baš si smešan!" Nikako neću ostati ovde!"
Mahnem rukom..

"Dobro. Onda idi!"
Kreten, zašto se tako smeje..

"Spavaću napolju na ležaljkama!"

"I ja mislim da ti je tako najbolje! Spavaj na ležaljkama"

"Ne može se učiniti ništa! Uzeću ti jastuk!"
Pridjem mu i izvučem jastuk ispod njega, što ga navede na naglo utanjanje u krevet..zagrlim jastuk i izadjem napolje zalupivši vratima..
Ova noć se neće dobro završiti, ako uzmemo u obzir moj strah od mraka...

♡♡♡♡♡♡♡
Evo ga još jedan nastavak, sledeći će biti nadam se malo zanimljiviji. Zato što ih čeka duga noć na ležaljkama*-*:)
Votujte i komentarišite ako vam se svidja.. i slobodno recite ono što vam se ne svidja da ispravim..❤❤
👇👋