American Girl

Zaboravi taj dan

Karolina P.O.V

Razvlačim se ogromnim školskim hodnikom sa teretom ranca na  ledjima. Ni sama ne znam zašto sam ovoliko knjiga ponela.
Ali jedino što mi je sada u glavi je situacija sa Harry-jem posle one odvratne predstave.. veći teret mi je na srcu nego na ledjima..
I zašto sam morala doći prva u ovu prokletu drugu smenu..
Zalupim vratima wc-a i vadim maramice iz ranca kako bih obrisala mokre ruke..

"Nisam te odavno video.."
Definitivno je bio osoba koju sam poslednju želela da vidim..

"Pravi se da me i sada ne vidiš!"
Odbrusila sam mu nezainteresovano i slomljeno iznutra.
Ali ove reči kao da su ga još više meni približile. Nalazio se svega par centimetara udaljen od mene, a ja priljubljena uz ledeni zid..

"Andrej, pomeri se!"
Otežano sam govorila dok sam pokušavala njegovo mišićavo telo odgurnuti od mene..

"Tražio sam ti samo jednu šansu.. zar te ni malo ne privlačim. Ni malo ti se ne svidjam?! Svidja ti se onaj kreten?"

"Ne, ne privlačiš me. A i stvarno ne znam o kom kretenu pričaš!"
Savršeno sam znala. Ali taj kreten sam zapravo ja, a ne on posle sinoćne predstave..

"E, pa ti mene privlačiš.."
Ruku je sve više spuštao niz moja ledja, a ja nisam mogla ništa uraditi povodom toga, bio je jači..

"Andrej..prestani, molim te.."
Ubrzano sam disala dok mi je ljubio vrat..
Ali odjednom sve to je prestalo i on se našao okrenut ka lavabou i čini se kao da pere ruke. Bila sam u čudu šta mu se odjednom desilo, ali kada sam shvatila da nisam više u njegovim kandžama krenula sam ka izlazu wc-a..ono što sam zatekla na vratima dalo mi je odgovor na Andrejevu naglu promenu ponašanja..
Harry je ulazio u wc i nameštao dugme na košulji, nije mi uputio čak ni najmanji pogled.. bolelo me je njegovo ponašanje..
Ali sam mu zahvalna što me je još jednom izbavio Andrejevih prljavih igrica..

°Posle predstave°

"Harry.."
Potrčala sam za njim.

"Karolina. Ne može ovako, ne mogu."

"Sta ne možeš?"

"Ja sam jednostavan covek. Odgovor na neko pitanje je ili da ili ne. Nešto je ili svetlo ili tamno. Ne mogu se zabavljati sa stvarima koje su možda moguće ili nisu. Umorim se, duša me zaboli. Ne volim da budem takav."
Zastao je..
"Karolina...znas li da noćima ne mogu da zaspim. Pre sam uvek mogao da zaspim, sta god da se desi spavao bih, ali više ne mogu. Glava mi je puna nekih stvari i ne mogu da ih ućutim, želim ponovo tišinu.."
Spuštene glave je gledao u svoje prste dok je okretao prsten na ruci..

"Harry ja.."

"Nemoj. Ne govori ništa. Ja ću raditi onako kako ja znam. Doneću odluku i držaću se te odluke!"
Ovaj put me je gledao u oči.

"Koja je to odluka?"
Strah se širio mojim telom, kao da sam znala kakva će ta odluka biti.

"Nemojmo se više vidjati. Nemoj me zvati, nemoj mi slati poruke, neću ni ja tebi. Veruj da je za nas oboje ovo bolje. Sećaš li se onoga dana kada smo se sreli u prodavnici?"
Klimnula sam glavom.

"Zaboravi taj dan."
Progutala sam knedlu koja me je gusila u grlu..

"Dovidjenja."
Prošao je pored mene kao da sam osoba koju je tek upoznao. Sve što je ostalo od njega je miris mente koji se širio oko mene. Oči su mi se maglile i ubrzo su suze koje su me golicale svo ovo vreme konačno potekle.
Opet sam ga izgubila..

°Kraj°

Sada:

Ulazim u učionicu i ugledam zabrinute Naomine i Moline poglede..

"Hej, jesi li dobro?"
Klimnem glavom i sednem za sto vadeći sveske iz ranca.

"Ne bih rekla..Karol plakala si?"
Naomi mi pomeri pramen kose koji mi je bio na licu.

"Ne, nisam. Samo mi je upala mušica u oko!"
Protrljam oči.

"Nismo deca Karolina. Reci nam, pa kome ćeš drugom ako ne nama?"
Moli je odmahivala rukom.

"Ne mogu da pričam sada o tome.. reći ću vam kada budem bila spremna."
Stavim ruke na sto i zagnjurim glavom u njih.

"Razumemo."
Zagrle me i protrljaju po ledjima.

Ceo dan u školi sam provela lupkajući olovkom o sto i spavajući.
'Zaboravi taj dan' - bila je rečenica koju sam jedino čula u proteklih šest sati.

Pola osam je, autobusa još nema. Čudno, sama sam na stanici. Moguće da danas nisam videla ni ljude oko sebe, zapravo videla sam samo njega.

"Dama je sama večeras?"
Trgla sam se na promukle glasove dva momka. Odlučila sam da ne obraćam paznju. Ali bili su sve bliže. Svakim njihovim korakom sam išla unazad dok se nisam srela ledjima uz staklo sa kućicom na stanici.

"Mogli bi malo da se druzimo, ha? Šta mislis o tome?"
Visoki crni dečko je prolazio rukom kroz moj obraz.
Sopstveno disanje nisam mogla čuti od zvuka lupanja mog srca. Sama sam sa dvojicom siledžija. Misli koje su mi navirale nisu bile baš prijatne..

"Jeste li vi n-normalni?!"

"Što se ustručavaš, podji sa nama."

"Šta se ovde dešava.Gubite se odavde. Ostavite devojku na miru. 'Ajde, 'ajde.."
Harry se opet niotkud stvorio i oterao ovu dvojicu. Već drugi put danas.

"Jesi li dobro?"
Zabrinuto me je pogledao.

"Jesam, dobro sam."
Podrhtavala sam. Koliko od straha toliko i od njegovih ruku koje su se nalazile na mojim.

"Karolina, pogledaj me u oči. Jesi li dobro?"
Na kratko sam ga pogledala ne bi li me njegove oči preuzele i klimnula glavom pogledajući ponovo u beton.

"Hajde odvešću te kući.."
Pokazivao je na crnog land rover-a.

"Nema potrebe. Sada će autobus."
Oštro me je pogledao.

"Rekao sam da udješ! Neću te ostaviti posle ovoga samu ovde!"

♡♡♡♡♡♡♡
Vote⭐
Com💚
💙👇
♡♡♡♡♡♡♡