Sve zbog tebe!

772 48 2
                                    

Karolina P.O.V

Ni sama nisam svesna situacije u koje sam se sinoć bila našla.
Toliko bola, toliko suza, toliko..toliko emocija..
Blago mi se krajičak usne izmakne i napravi mali osmeh na mom licu.. stavim ruku na usta i nežno prelazim prstima po usnama..
sklopim oči i vidim Harry-ja ispred mene..
'I posle'
Polako mi prilazi i njegovo lice postaje sve veće i veće u mojim očima..
Njegove usne se stapaju sa mojim..
Poljubac..
Da, moj prvi poljubac se desio! I to baš sa njim..
Sa Harry-jem...

Moje romantično prisećanje prekida vika dva glasna muška glasa..

"Kreteni.. šta li sad rade!?"
Ustanem iz kreveta zategnem kosu u rep, sredim se malo sa mislima kako ne bi provalili da se nešto dešava sa mnom iako to nije baš lako sakriti od njih i sidjem niz stepenice..

~ ~ ~ ~ ~ ~ 》

"To nije posao za nas!"

"Ma je li?! A za mene je to uvek posao?! Šta bi vam falilo da jednom u životu spremite ručak umesto mene?!"
Prepirali smo se dok je Teodor prao sudove, a Oliver brisao kuću.

"Mislim da je dovoljno i ovo što perem ove sudove!"

"I ja što brišem ovu kuću! Kao da žive gorile u ovoj kući, a ne nas četvoro. Kada se ne bi brisala kuća dva dana, bilo bi gore nego u svinjcu!"

"Xa xa vas dvojica niste normalni, pa šta bi ste da to radite svaki dan, a ne jednom u nedelju dana?!"

"Ne daj bože. Ovo radimo samo da bi tebe bar nekad odmenili, ali, da spremam ručak, pa mislim da još toliko nisam lud!"
Rekao je Teodor dok je stavljao tanjir na sudoperu, ali kako je bila mokra sudopera tanjir je skliznuo i pao na pod u hiljadu delića.
"Istina."
Čuo se Teodorov tih glas

"E, baš super! Pa sad sam to obrisao! Sad se ti Olivere vraćaj pet puta i briši jedno te isto! Pomeri se!!"
Iznervirano je rekao Oliver i lagano udario Tedora drškom od metle.

"Xa xa xa. Vidi se da ste blizanci koliko niste normalni."
Uhvatila sam se za stomak i smejala dogadjaju od pre par sekundi..

"Ne zabrisavaj me neću se oženiti!"
Rekao je Teodor dok je stavljao čašu da se suši.

"Koji blizanci?! Ovaj mi nije ništa, ni komšija. Da l' da se pomeriš malo, pa te neću zabrisavati?! I polako malo sa tim sudovima ne maši tim rukama ti ćeš brisati ako opet nešto polomiš!"

"Mnogo ste slatki tako." izvadim telefon iz džepa "ovo ide na facebook!"
Nasmejem se, nisam mislila stvarno ali sam znala da će pasti na to. Pa su mi uputili ubilački pogled.

"Da se nisi usudila!"
Oliver je podigao metlu u zrak.

"Nipošto! Inače sad odmah ostavljam ovo!"

"Xa xa, gotovo! Već je objavljeno. Idem ja gore dolaze mi Moli i Naomi!"
Trčećim korakom sam se pela uz stepenice da me ne bi ubili zbog slike koje nema.

"Nećeš se izvući!"
Čula sam ih dok sam ulazila u sobu..

"Sanjaj te!"
Zalupila sam vratima..

= = = = = =

"I šta je onda bilo?"
Raširenih očiju su me upitale

"Onda... pa znate.."

"Poljubio te?"
Moli je rekla, a oči samo što joj ne ispadnu.
Klimnula sam glavom, a one su počele da vrište.

"Uredu je uredu. Nije to ništa! To je bio samo neki možda trenutak slabosti."

"Dobro si rekla 'možda. Devojko on te je poljubio.."
Moli je krenula da priča, a Naomi ju je prekinula

"A ti si mu uzvratila?!"
Klimnula sam glavom.

"Nažalost jesam."

"Nažalost. Ne foliraj se sad! Svidja ti se, priznaj! Čekaj, čekaj, vi ste sada zajedno"

"Ma ne, odakle vam to! Stalo mi je do njega, lepo mi je kada smo zajedno, ali nisam sigurna u to.."

"Zasto nisi?"
Pogledale su me zbunjeno

"Kako bi mi mogli da budemo zajedno, moja braća, treninzi, škola, to je nekako..."
Opet su me prekinule, ovaj put Moli.

"Vi ste odavno zajedno, ali se vrtite u istom mestu.."
Široko su se osmehivale, znala sam da me zezaju.

"Ućutite." Nasmejem se sramežljivo. "Tačno je da razmišljam o njemu, čak ga i sanjam. Neki unutarnji glas mi sada govori da bih volela da me pozove da izadjemo negde zajedno, ali kasnije mi neki drugi glas kaze, stani ne budi toliko sigurna u njega.."
Pričala sam, ali kao da nisam ni bila svesna toga svega što sam rekla.

"Možeš samo na jedan način da saznaš da li si sigurna u to."

"Kako."
Zbunjeno sam me pogledala namrštivši se

"Izaći će te!"

"Ne možemo, već izlazimo, vidjamo se."

"Ne tako, ovaj put će te izaći kao pravi par!"
Pogledala sam ih zbunjeno, 'kao pravi par'.. da li su one poludele.

"Šta li će Harry na to reći."

"Zovni ga i saznaćeš."

Odlučim da ih ipak poslušam.
Uzimam telefon i ukucavam slovo D u imeniku..
Dečak iz svemira..
Zelena slušalica..

"Zvoni li?"
Jedva čujnim glasom kaže Naomi, a ja samo klimnem glavom.

"Halo?"
Začuje se sa druge strane linije dobro poznat hrapavi isprekidani, promukao glas..
A na sam njegov glas trnci prodju celim mojim telom kao i hiljade leptirića..

"Spavaš. Zaboga Harry vidiš li koliko je sati!?"

"Još malo.." ovog puta je još više bio istegnut glas

"Zar sportisti spavaju do ovako kasno. Kakav si ti to sportista!"

"Ti si mi pokvarila ritam otkako te poznajem, inače bih ustao! Sve zbog tebe!"
Zbog mene! Ovo tako lepo zvuči, ali samo da se ne zacrvenim, ove dve će me ubiti od zezanja.

"Ne krivi mene! Ja sam i ustala i doručkovala."

"Ah, Karolina stvarno sam pospan.."

"Uredu onda, reći ću ti što sam te zvala..ovako.."
Zamuckivala sam

"Reci mu!"
Tiho su se drale na mene Moli i Naomi

"Karol, hočeš li mi reći zašto si me probudila.."
Progutam knedlu ' ili sad ili nikad..

"Harry..."

"Molim..?"

"Hoćeš li izaći sa mnom?"

"Šta?!"
Čuo se glas čudjenja sa druge strane, ali sa dozom osmeha u njemu..

"Pa..mislim..."
Šta sam sad to napravila...pa naravno da nece izaći sa tobom.
To samo meni može da padne na pamet da bi dečko kao on izašao sa mnom!

"Uredu, prihvatam tvoju ponudu. Doći ću večeras po tebe.."
Vrištala sam u sebi zar ja dobro čujem? Naomi me udari po ruci i od sreće počne da skače..

"Ne udaraj me!"
Ne bih se ja zvala Karolina kada mi jezik ne bi bio brži od pameti..

"Molim?"

"Ništa, ništa.."

"Onda se vidimo. Večeras?"

"Večeras!"

American Girl  Where stories live. Discover now