Is it too late?

Chapter 1

"I hate you,i love you. I hate that i love you..." Probudio me alarm mog telefona, moja omiljena pesma i jedina uz koju me ne mrzi ustati ovoliko rano. Sada je tek sedam sati,a sastanak je tek u devet. Erica nema u krevetu, verovatno je već ustao.Uzela sam stvari koje sam prethodne večeri ostavila na stolici pored kreveta. Obukla sam usku belu majicu i crnu suknju,treba da ostavim dobar utisak danas.Svoju smeđu kosu sam svezala u uredan, visoki rep i krenula ka kupatilu, najradije bih se vratila da spavam, ali moram na posao. Hitno mi treba predah. Stvarno sam umorna od svega i radim ovaj posao jedino iz ljubavi, inače bi odavno prestala. Zarada je takođe dobra, ipak se od nečega mora živeti, je l' da? Kada sam izašla iz kupatila, otišla sam do kuhinje kako bih pojela nešto. Otvorila sam frižider koji je bio viši od mene što i nije tako teško s obzirom da sam visoka (ili ti niska) celih 162cm.

"Hej, ljubavi." Toplim glasom rekao je Eric, prekinuvši moje razmišljanje.

"Zdravo" Nasmešila sam se i dala mu kratak poljubac. Zatim uzela iz frižidera sastojke i napravila sendvič sebi.

"Hoćeš li i ti?" Upitala sam Erica koji se spremao za posao u dnevnoj, pretpostavljam. Obukao je poslovno odelo, a njegova torba stajala je na stolu. Zbog svetle boje odela njevo lice dolazilo je do izražaja. Začešljao je crnu kosu u stranu i izgledao je veoma lepo.

"Ne, draga. Već sam doručkovao, a za desetak minuta idem na posao." Odgovorio je, ne skrenuvši pogled.

U zadnje vreme je stalno odsutan. Čak se ni ne viđamo, a i kad smo zajedno nekako je drugačije, kao da ne funkcionišemo više. Odaljavamo se i veza između nas nije jaka kao na početku.

***

Pola devet je, trebalo bi da krenem. Uzela sam jaknicu koja je stajala na čiviluku ispred vrata.Leto je počelo, ali ne znam kada cu se vratiti i da li će mi biti hladno. Eric je otišao iz stana, a nije se ni javio. To se ranije nije dešavalo, zašto se tako čudno ponaša? Možda samo umišljam. Izvadila sam ključeve mog auta, i odvezla se do mog omiljenog cafea.

" Veliku kafu, sa puno šlaga za poneti. " Naručila sam kafu koju svakog jutra pre posla uzimam. Dan mi lepše započne kada je pijem. Ljubazna brineta u zelenoj uniformi me uslužila, vratila sam se u svoj auto i krenula ka poslu kako ne bih zakasnila. Danas u firmu dolazi kompanija sa kojom sklapamo posao. Za našu firmu ovo je vrlo važno i verovatno bih dobila otkaz da se ne pojavim na vreme.

***

Parkirala sam svoj automobil na parkingu koji je pripadao firmi. Na ulazu su stajala dva čuvara, pokazala sam im svoju karticu i pustili su me unutra. Kao da me ne poznaju pa stalno moram da im dokazujem ko sam, pravila...
Ušla sam u veliku dvoranu za sastanke, na vrhu sedeo je Moris, vlasnik firme za koju ja radim, a pripadnici kompanije još nisu stigli. Dvorana je bila lepša nego ikad. Stakleni lusteri, prelepe presvlake za fotelje,svi su se maksimalno potrudili. Baš me zanima zašto je ovo tako važno, nema veze, uskoro ću saznati.

"Dobar dan." Javila sam se direktoru i sela na svoje mesto. Bila sam glavni menadžer tako da je moje mesto bilo odmah pored direktora. Bio je jako mlad,imao je 25-26 godina pretpostavljam,zgodan, izraženih crta lica,smeđe kose i očiju, ali je uvek bio prezauzet poslom.

"Zdravo." Odsutno je odgovorio, proveravajući da li je sve na svom mestu.

"Kada dolaze predstavnici kompanije sa kojom bi trebalo da sarađujemo?" Upitala sam ga. Baš u tom trenutku grupa ljudi ušla je na vrata,a direktor ih je uljudno pozdravio. Tu su bile dve žene i tri muškarca. Žene bile su obučene slično kao ja, dok su muškarci nosili klasična odela takođe međusobno vrlo slična.
Svi su se predstavili i seli preko puta nas. Zatim su ušli ostali važniji članovi naše firme i sastanak je napokon mogao početi.

Uputili su nas u rad njihove firme i ispričali brdo podataka koji se i nisu činili tako zanimljivim, polovinu sastanka sam razmišljala o drugim stvarima i nikako nisam mogla da se koncentrišem. Danas baš nije moj dan.

"...i da ovog meseca, ako dođe do saradnje između naših firmi, poslaćemo ceo vaš tim na Havaje kako bi sklopili nov posao sa još jednom firmom koja se bavi turizmom." Havaji, e ovo zvuči zanimljivo."Projekat će trajati oko mesec dana." Uljudni stariji gospodin je završio i ponovo seo na svoje mesto. Direktoru firme se svideo ovaj predlog, sve vreme se smeška.

"Mislim da je ovo sjajna ideja i ako se direktor slaže..." pogledala sam u njega, a on je klimnuo glavom"posao je sklopljen." Svi u prostoriji su se nasmešili, a nas čeka put na Havaje. Odavno nisam išla nigde i ovo nikako neću propustiti. Potpisali smo ugovore i svi zadovoljno napustili prostoriju.

Odmah posle sastanka sam otišla kući, naravno ulazna vrata su bila zaključana, Erica nije bilo. Odložila sam svoju jaknicu i pogledala na sat, bilo je 14h, sastanak se baš odužio. Pitam se zašto Erica još nema, trebalo bi da je došao. Otišla sam do kupatila, skinula ono malo šminke i pustila kosu, zatim se presvukla i otišla u sobu da se odmorim.

***

A/N:Too bi bilo to za prvi deo. Nadam se da vam se svidelo i volela bi da ostavite vote i iskreni komentar :)