Is it too late?

Chapter 28

Kada je shvatio da ga posmatram, Chris je istrčao, a ja sam odmah krenula za njim. Za mnom je krenuo Robert, no ja se nisam mnogo obazirala na njega.

"Stani Chris!" Vikala sam za njim, ali on se nije osvrtao. Ubrzao je hod, pa sam i ja učinila isto. "Molim te, stani!" Povikala sam još jednom, a onda se Chris zaustavio.

"Ne mogu sad da pričam Ashley." Mirno je rekao pogledavši me direktno u oči.

"Dozvoli da objasnim." Zamolila sam ga. U tom trenutku sustigao nas je i Robert.

"Zašto žurite ovoliko, umorio sam se!" Uzdahnuo je i blago se naslonio na mene.

Uskoro smo sve troje pričali u glas i nije se znalo ko se kome obraća. To je trajalo par minuta, a onda nas je Chloe prekinula.

"Umuknite!" Nadjačala nas je izgovorivši samo jednu reč, a tišina je zavladala. "Šta se ovde dešava?" Opet je svako počeo da objašnjava svoju stranu priče pa je tišina nestala.

"Ovako ćemo. Ashley, ti prva." Chloe je pokazala prstom na mene. Udahnula sam duboko te počela da pričam.

"Pričala sam sa Robertom, a onda me poljubio i Chris je to video. Sada pokušavam da mu objasnim šta se zaista desilo." Brzo sam rekla, a ona je klimnula glavom. Kada je konstantovala šta sam rekla, obratila se Roberu.

"Poljubio si je?!" Blago je podigla obrve i pogledala ga.

"Jesam, ne znam zašto. Ona nije kriva Chris." Robert me opravdavao.

"Ne tiče me se." Chris je slegao ramenima, okrenuo se i otišao, a ja sam ponovo pošla za njim.

Chloe i Robert su ostali da raspravljaju o njegovom postupku koji ni meni nije bio jasan.

"Čuo si, nisam ja kriva. On je to uradio, ja sam samo ukipljeno stajala." Išla sam pored njega i samo pričala. Nije odgovarao, ako uskoro ne odgovori, odustajem.

"Dobro. Imamo bitnijih stvari sada. Čuo sam se sa Drakeom. To je onaj prijatelj kod sam pominjao, može da nam pomogne. Smislili smo plan, ali biće nam potrebna Robertova pomoć." Okrenuo se na drugu stranu i sada smo se vraćali ka Chloe i Robertu.

"Objasnićeš nam sve." Klimnuo je glavom pa smo se pridružili Chloe i Robertu. Oni se idalje raspravljaju.

"Bilo je dosta." Pogurala sam Chloe, a Chris je uhvatio Roberta i odvukao ga do njegove sobe.

"Sve ću ti objasniti. I tebi i Margo, samo sada nemam vremena." Rekla sam kada smo ostale same.

"Srela sam Elizabeth ispred, da znaš. Bila je uvijena u gips, slomljena noga i još par delova tela." Namrštila sam se iako mi je nije bilo preterano žao. Sada mi je jasno zašto jen nije bilo ovih dana, bila je u bolnici. Nadam se da Robert nema nikakve veze sa tim jer mi ne treba dodatnih problema.

"Vidimo se Chloe." Mahnula sam joj, a zatim pošla ka Robertovoj sobi.

"Počinjemo." Rekla sam nakon što sam ušla zatvorivši vrata za sobom.

"Robert je već upućen i prihvatio je rizik, a sad ću i tebi objansiti." Rekao je Chris i počeo da mi objašnjava.

***

"Ovo bi moglo da upali. Ne razumem se baš u te stvari, ali ako Drake tako kaže, vredi pokušati. " Rekla sam nakon što je Chris završio svoje izlaganje.

"Nadam se da hoće. Moram opet da te pitam, siguran si da pristaješ na ovo?" Obratio se Robertu, a on je klimnuo glavom. "Ti imaš najvažniju ulogu u ovoj priči."

"Ja imam jedno pitanje." Robert i Chris su me pogledali. "Smem li da kažem za ovo Margo i Chloe?"

"Ako im veruješ, da." Sve vreme, Chris je previše stegnut. I kada me gleda, gleda kroz mene i razgovora isključivo o ovoj, ozbiljnoj temi. Par puta sam ga pitala neko usputno pitanje, ali nisam dobijala odgovor.

U isto vreme ga razumem i ne razumem. Zašto mi ne dozvoli da mu sve lepo objasnim? Ja bih verovatno slično reagovala, ali bih brzo popustila i dozvolila mu da ispriča svoju stranu priče. Još kad sam bila mala, moja majka me naučila da se uvek postavim u položaj druge osobe, da stvari sagledam njegovim očima. To ponekad pomaže.

Uskoro smo se razišli, a ja sam otišla da se vidim sa mojim prijateljicama. Malo je reći da su obe bile zatečene kada sam im ispričala celu priču, sve o Ericu, pa preko poljupca sa Robertom do plana onog Drakea.

"Ti imaš jako komplikovan život." Margo je prokomentarisala pokusavajući da shvati ono što sam upravo rekla.

"Slažem se." Reče Chloe. "Šta se dogodilo sa Chrisom, je l' se situacija sredila?" Upitala me je.

Odmahnula sam glavom. "Pa i ne baš. Nije me u potpunosti ni saslušao, a donosi odluke. Ignoriše me i priča sa mnom samo oko Erica."

"Da mu nije bitno, ne bi ti ni pomagao." Zaključila je Chloe.

"Verovatno je tako. Srediće se valjda. Ne mogu i oko toga da se brinem." Rekla sam samouvereno, a brinula sam.

Brinula sam čak i više nego za ostale, ozbiljnije stvari koje mi se trenutno dešavaju. Moram to sa Chrisom srediti što pre. Kada smo u lošim odnosima ja ne spavam, ne mogu da razmišljam kako treba, ne mogu da radim, pa čak ni da jedem.

Chris Anderson's P.O.V.

Šta se to dešava sa mnom? Zašto moram biti tvrdoglav, čak joj nisam dopustio ni da objasni.

Kada sam je video kako se ljubi sa Robertom, malo je reći da sam poludeo. Nije se branila, ali nije ni uzvraćala poljubac. Samo je ukipljeno stajala. U tom trenutku nisam razmišljao i poneo sam se detinjasto. Nisam mogao podneti da gledam kako je drugi ljubi, želim da bude moja, prokleto to želim. A sada ću se iskupiti za moje ponašanje. Ustao sam iz kreveta i krenuo ka staklenoj bašti, jedna ideja mi je pala na pamet.

***

Pokucao sam na njena vrata, a ubrzo sam čuo njen glasić.

"Slobodno!"

Nesigurno sam ušao, držeći jednu ruku iza leđa. Iznenadila se kada me videla.

"Hej Chris." Zbunjeno me pogledala. Verujem da me nije očekivala. Ni ja nisam očekivao da ću tako brzo popustiti. Da se radi o nekoj drugoj osobi sigurno bih još dugo terao inat. Ona je čak i to promenila!

"Izvini."  Pružio sam joj ružu koju sam držao iza leđa. Nasmešila se pa je pomirisala. Kada me dotakla, mojim telom su prošli oni čudni žmarci, po ko zna koji put. To se zapravo dešavalo posle svakog, pa čak i najmanjeg, njenog dodira. Ništa nije pričala, samo se smeškala. To je, valjda, dobar znak?

"Izvinjenje prihvaćeno." Razvukla je osmeh preko svog lica, pa sam i ja uradio isto.

"Dobro je. Nisam bez razloga išao čak do staklene bašte za tu ružu." Sa olakšanjem sam rekao.

"Ako si toliko želeo da mi doneseš crvenu ružu, mogao si je ubrati ispred. Ima puno ruža tamo." Pričala je, a osmeh se nije sklanjao sa njenog lica. Božanstvena je.

'To nije isto." Odmahnuo sam glavom. "Ta ruža je posebna, a posebne osobe zaslužuju posebne stvari."

A/N: Novi deo je tu! Nadam se da vam se sviđa, ostavite mi utiske u komentaruu ^^
Obično izbacujem nastavak i subotom, ali ove subote ga neće biti. Novi nastavak očekujte početkom sledeće nedelje jer sam ovog vikenda na ekskurziji sa školom.

Mnogo vam hvala što čitate, volim vas sve punopuno♥