Is it too late?

Chapter 16

Ashley Bennett's P.O.V.

Šef firme za koju rade Margo i Chris se razboleo i danas neće biti tu tako da ne moram na posao. Prespavala sam prepodne i odlično se osećam. Šetam u pidžami po sobi i pevam neku pesmu čijeg imena ne mogu da se setim. Ne mogu da se setim čak ni svih reči, ali melodija je jako zarazna. Prekinulo me kucanje na vratima. Odskakutala sam i krenula da otvorim. Danas sam poprilično dobro raspoložena. Nabacila sam osmeh pa otvorila vrata.

"Znaš, zidovi su tanki, a ti ne pevaš tako dobro." Chris mi prebacio. "Lep outfit." Nasmejao se. Tek tada sam primetila da stojim u pidžami, razbaršene kose. Nije ni bitno, viđao me u ovakvom izdanju i ranije, na primer u petom razredu, na ekskurziji... prošlo je dosta vremena od tada.

"Meni se tvoj ne sviđa." Namrštila sam se. Crna uska majica kratkih rukava, kratke farmerke i plitke adidas patike. Izgledao je poprilično lepo. "Hoćeš da uđes?" Pokazala sam rukom i širom otvorila vrata.

"Naravno." Rekao je, pa ušao.

U ovom trenutku sam se setila da sam juče u njegovoj sobi čula one zvukove. Moja faca je postala ozbiljna, a ja sam delovala odsutno.

"Zemlja zove Ashley!" Rekao je kroz šalu, a ja sam ga pogledala pa se slabašno nasmešila. Ne sme da primeti da mi je neugodno.

Odjednom se više nisam osećala tako lepo u njegovom prisustvu. Ja sam od onih osoba koje nikako ne mogu da ćute i uvek saznaju ono što ih zanima. Smišljala sam način na koji ću pokrenuti temu 'Elisabeth'.

"I kako je sa Elisabeth?" Postavila sam krajnje glupo pitanje. Mogao je da primeti da nešto znam, ali nije. Čudno me gledao.

"Šta?" Zbunjeno je upitao.

"Jeste li vi zajedno?" Napravio je neki čudan izraz lica.

"Ne, nismo. Nisam je video već nekoliko dana." Upravo me slagao. Zapravo nisam bila sigurna. Moguće je da to nije bila ona, sve je moguće sa Chrisom.

"Imam traume Ash. Sinoć mi se televizor u sobi pokvario i morao sam da gledam samo jedan kanal. Cele večeri su prikazivali porođaje, a ja sam bio prinuđen ne samo da gledam,već i da slušam." Rekao je, a ja sam počela nekontrolisano da se smejem.

"Hej! Nije smešno!" Namrštio se.

"Okej neću se smejati." Pokušavala sam da budem ozbiljna, ali nisam sigurna da mi je polazilo za rukom.

Više sam se smejala samoj sebi. Ženski glas u zanosu strasti zapravo je bio ženski glas tokom porođaja. Znam da sam nekad paranoična, ali ovo je previše. Opet sam se opustila, pa sam mogla pričati sa Chrisom sasvim normalno. Nekad bih samo zastala i izgubila se u trenutku, izgubila se u njegovim očima. Želim da slušam ovaj glas i gledam taj osmeh do kraja života.

"Raskinuću sa Ericom." Rekla sam odjednom, nešto ozbiljnijim tonom. Želim to da podelim sa njim. Znam da nemam nikakvih šansi kod njega, ali želim da zna da ću uskoro biti slobodna.

"Zašto?" Iznenađeno je upitao.

"Ne ide nam više. Nema nikakvog posebnog razloga." Odmahnula sam rukama, a Chris nije dalje ispitivao. "Samo sam htela da ti kažem, sad možemo da se vratimo veselijim temama." Klimnuo je glavom, a ja sam počela da prepričavam događaj iz neke serije sa TV-a.

***

"...i tako sam ja ostao sasvim sam, bukvalno sam se izgubio." Pričao mi je o svom životu u prethodnih nekoliko godina, a ja sam samo gledala u njega i pažljivo ga slušala. Zapamtila sam svaki detalj.

Chris je mnogo sazreo. Način razmišljanja mu se promenio, na bolje naravno. Više nije smatrao atraktivnim devojke koje su bile više gole nego obučene, kaže da želi iskrenu devojku, dobrog srca. Više je cenio ljude oko sebe i sve je poštovao. Sviđalo mi se to što čujem. Ipak ostao mu je taj neodoljiv smisao za humor i nešto posebno što samo on ima, a ja ne znam da definišem to.

"Već dugo pričamo. Zapravo prošlo je više od tri sata." Prokomentarisala sam.

"Možda bi trebalo da krenem. Vreme s tobom proleti, mala." Mislim da sam pocrvenela. Ustao je sa kreveta i krenuo da me poljubi u obraz kao što to inače radi.

Međutim baš u tom trenutku i ja sam krenula da ustajem i naše usne su se sudarile. Moje srce se na trenutak zaustavilo, a ja sam samo ponovo sela na krevet.

"Bilo je slučajno. Izvini." Rekao je brzo, poljubio me u obraz i izašao iz sobe.

Ja sam ostala da sedim na krevetu skamenjena. Bio je to verovatno najlepši delić sekunde u mom životu. Nikad nisam osetila ovako nešto, nikada nisam osetila toliku želju da zaustavim vreme u određenom trenutku. Kada bih to mogla, to bi sigurno bio taj trenutak. Tresla sam se. Za nekoga to nije ništa posebno, dešava se među prijateljima, sasvim slučajno. Meni, ovo je bilo nešto posebno, nešto što se nikada ponovo neće dogoditi. Bilo je kratko,to čak nije ni bio pravi poljubac. Zabila sam glavu u jastuk i ponovo se osećala kao tinejdžerka.

Dohvatila sam telefon i brzo poslala kratke poruke Margo i Chloe.

'Chris i ja smo se slučajno poljubili.'

Nekoliko sekundi kasnije na mojim vratima su se nalazile Margo i Chloe. Potrčale su do mene, bile su poprilično uzbuđene.

"Kako ai Margo, bolje ti je?" Upitala sam sasvim opušteno.

"Ne skreći sa teme!" Zapravo nisamo započele nikakvu temu, ali znam na šta je ona mislila.

"Devojke, bilo je slučajno i trajalo je manje od sekunde." Polako sam rekla, kao da objašnjavam malom detetu.

"Kako da nije bilo slučajno." Sarkastično je rekla Chloe pomerajući pramen kose sa svog lica.

"Zašto bi on želeo da me poljubio? A i nije bilo kao pravi poljubac." Pravdala sam se.

"Možda zato što mu se sviđaš." Rekla je Chloe već nanervirano.

Chris Anderson's P.O.V.

Ja definitivno nisam normalan. Uspeo sam da je umesto u obraz poljubim direkno u usta. To je tako kada ne paziš i kada se sve brzo odvija. Taman je situacija među nama postala normalna, a ja sam je sad opet napravio čudnom. Mada nema potrebe da krivim sebe toliko, bilo je sasvim slučajno. Nikada mi ne bi palo na pamet da je poljubim. Izgledala je tako slatko u tom trenutku, čak je i pocrvenela. Ona je jedno veliko dete zarobljeno u telu prelepe devojke, prosto je obožavam.

Kroz glavu su mi prolazili razne situacije koje se nisu desile. Upravo zamišljam sebe kako je strastveno ljubim, prelazim rukama po njenom vratu... Protresao sam glavu, o čemu ja to razmišljam, pobogu? Telom su mi projurili žmarci, nikada nisam osetio ništa slično. Moguće da sam negde pokupio virus, on je aktuelan ovih dana. Da, sigurno je to.

A/N: Novi nastavak je pred vamaa. Nadam se da vam se dopada i da ste uživali u njemu. Napišite mi utiske u komentaru, volela bih da znam šta mislite.
Izvinjavam se ako ima grešaka.
Love u all♥